ТЕМА: Лек за рак на дојка и други канцери - Како се создаваат?

Мислење 19 Апр 2010, 19:43

Житарици – важни намирници за човекот
_____________________________________


Житариците се најздрав избор за почеток на денот. Луѓето кои јадат житарици за појадок консумираат повеќе млеко од вообичаената количина и јадат помалку масна храна, месо, јајца и засладени пијалоци, стои во резултатите од истражувањето кое се спроведувало во период од 10 години.

Во студијата се наведува дека јадењето на житарици оди заедно со другите здрави навики како, на пример, редовното вежбање. Житариците се богати со витамини, а луѓето кои јадат житарици за доручек внесуваат и повеќе влакна и јагленохидрати во текот на денот, а и повеќе физички вежбаат.

Научниците во својата студија најмогу се труделе да дознаат зошто токму доручекот сите го нарекуваат најздрав оброк. Редовното појадување е поврзано со подобра исхрана, помало внесување на масти во телото, повисока стапка на физичка активност и подобар квалитет на живот.

Исто така, во истражувањето бил споредуван и животниот стил на лицата кои консумираат житарици со оној на лицата кои јадат други видови доручек.

Познато е дека житариците се богати со влакна, со железо, витамини, минерали, а сиромашни со масти, холестерол и шеќер.

Научниците заклучиле дека луѓето кои јадат житарици имат општо подобра исхрана, бидејќи пијат повеќе млеко, јадат помалку масна храна, помалку шеќер, леб и пијат помалку газирани сокови.

Житариците се едни од најважните намирници за човекот. Тие ги содржат сите потребни хранливи материи, кои се во идеална равнотежа. Содржат: вода, минерали, протеини, масти и јаглехидрати, во различни количества во зависност од видот на житарицата. Сите нутритивни материи кај житариците се во природна рамнотежа, која е идеална за човечкиот организам.

Денес обично се користат бели, рафинирани брашна, т.е. брашна добиени со отстранување на обвивката и ‘ркулецот на зрното. Но, вака преработени, белите брашна ги губат и витамините, минералите, корисните масти и растителните влакна. Јадрото на житарките е богато со јагленохидрати, па тие материи кај брашното од рафинирано зрно стануваат необично концентрирани, без останатите хранливи материи погодни за организмот.

Житните зрна се составени од три дела: обвивка, ‘ркулец и јадро. Во секој од нив има хранливи материи со важна улога во начинот на исхраната на луѓето. Јадрото на житното зрно е богато со сложени јагленохидрати и протеини, кои се основен извор на енегрија и на мали количества минерали и витамини. ‘Ркулецот или ембрионот содржи антиоксиданси, витамини од групата на Б комплекс, витамин Е и незаситени масни киселини. Обвивката, пак, е извор на растителни влакна, минерали и витамини.
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:43

Лековитоста на овесот
_____________________


Овесот (avena sativa) е билка која се вбројува во фамилијата треви. Оваа житарица содржи високовредни материи, кои му се неопходни на организмот. Овесот содржи: јод, хлор, фосфор, магнезиум, калиум, манган, цинк, бакар, ниацин, биотин, бројни витамини...

Поради мноштвото корисни состојки, овесот е здрава намирница и треба да се вклучи во секојдневната исхрана, бидејќи го чува здравјето на организмот, ги зајакнува неговите природни одбрамбени механизми.

Лековит дел на овесот: за лек се користи семето – зрното и сламата за време на жетва.

Овесот е многу важен во диеталната исхрана на болните. Во себе содржи многу корисни витамини и минерали и други состојки. Се користи за лекување на слабокрвност, разни воспалителни процеси на органите за варење, а делува регенеративно и на целиот организам.

Бањите припремени од овесна слама се многу корисни при болести на бубрезите, при бубрежни каменчиња, при гихт, кај реуматски заболувања, ишијас, и при заболувања на црниот дроб.

Каша од овес: се ставаат 5 лажици овесни снегулки во пола литар зовриена вода. Се вари 2-5 минути, а потоа се трга од оган и се остава да стои се додека не ја впие целата вода и не набубри. Потоа може да се додадат, по желба, разни состојки – павлака, мед, овошје и слично. Кашата може да се приготви и со врело млеко или со супа, на ист начин како и што се припрема и со вода.

Чај од овес за јакнење на организмот: еден килограм интергален (неизлупен) овес се вари во 3 литри вода. Потоа се процедува и течноста се пие засладена со мед.

Купки: Купките се прават од цел овес и од овесна слама. Помагаат при укоченост, замор, болести на бубрезите, како и при кожни заболувања.

Овесот во поново време го нарекуваат и алтернатива на Вијаграта, бидејќи делува како афродизијак, односно ја зголемува активноста на тестостеронот во организмот. Поради тоа, овесот им се препорачува и на лицата со зголемена простата.
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:44

Пченка – храна и лек
____________________


Кога бараме храна богата со антиоксиданси, за која се верува дека штити од појава на рак и други заболувања, обично размислуваме за егзотично овошје и редок зеленчук. Но, докажано е дека и житариците, а особено пченката, се богати со антиоксиданси.

Пченката е богата со: диететски влакна, кои го намалуваат холестеролот во крвта, со фолна киселина, која ги чува крвните садови, со витамин Б1, кој е важен за добрата работа на мозокот.
Варена и печена пченка

За разлика од зеленчукот, кој е поздрав сиров отколку варен, пченката е поздрава кога термички ќе се обработи. При термичката обработка на пченката, при варење или печење, од неа се ослободуваат молекули кои го штитат телото од штетните ефекти на слободните радикали, што ја прави пченката природен заштитник против низа дегенеративни заболувања како што се: рак, Алцхајмерова болест, болести на срцето и крвните садови и други.

Термичката обработка на пченката ја зголемува и активноста на антиоксидативните молекули и нивото на фитоматериите со кои пченката обилува, а на кои им се препишуваат антиканцерогени својства на пченката.
Качамак

Од пченката се приготвува качамак, многу нутритивно вредна намирница, која не го оптеретува организмот со вишок калории. Имено, 60 грама варен акчамак (приближно една поција) содржи само 44 килокалории, 2 грама масти, при што преовладуваат сложените и прлостите незаситени мсти и 44 грама јагленохидрати. качамакот содрѓи бета каротин, провитамин А, витамин Б1, како и многу други витамини и минерали, вклучувајќи ги витаминот Б5, фолната киселина, нијацинот, витаминот Ц, фосфорот, калиумот и магнезиумот.

Поради богатството на хранливи и здрави состојки, производите од цело зрно на пченица се одличен избор за почеток на денот.
Пченкарни снегулки (corn flaces)

Пченкарни снегулки се здрав и хранлив производ, добиеn од пченката. Тие се богати со скроб, протеини, минерали. Пченкарни снегулки се природен лаксатив и ја подобруваат работата и празнењето на цревата.
Пуканки

Пуканките содржат материја – триптофан, која телото ја петвара во серотонин – природно средство против депресија и анксиозност. Тие се богати и со јагленохидрати, па го поотикнуваат ослободувањето на инсулинот во крвотокот, а тој ги чисти сите аминокиселини кои му сметаат на триптофанот да дојде до мозокот.

Благодарение на инсулинот, триптофанот има „чист пат“ и се пробива до мозокот, каде се претвара во „хормон на среќата“ – серотонин. Серотонинот дава чувство на задоволство, овозможува нормален сон, го намалува апетитот и го зголемува прагот на болката. затоа, наредниот пат, кога ќе изедете повеќе пуканки, немојте да ве гриќи совест. И тие ни помагаат да се чувствиваме подобро. Сепак, пуканките не треба многу да се солат и да им се додава многу масло.
Пченкарна свила

Пченкарната свила е едно од оние средства, кои на многумина им звучат како „бабин лек“. И навистина, пченкарната свила многу долго се користи како природен народен лек, и тоа не само кај нас, туку и во многу други земји во светот.

Пченкарната свила е од голема помош при некои заболувања. Таа е природен лек, кој не дава несакани, штетни последици. Свежата пченкарна свила во себе содржи етерично масло, смола, гума, алкалоид кој има својство да ги стега крвните садови, хлорофил, фосфорна киселина, манган и доста калиум и магнезиум.

Добро е да се знае дека не секоја пченкарна свила е добра. Пченкарната свила, скината од пченка која е прскана со многу хербициди и пестициди, не е здрава, бидејќи со неа во организмот ќе се внесе и одредена количина на штетни материи. Најдобра е пченкарната свила од биолошки одгледувана пченка, далеку од индустриските погони, патиштата и пругите.
Како делува пченкарната свила?

Одговорот е едноставен:пченкарната свила е, во форма на чај, еден од најјаките природни диуретици. Со консумирање на овој чај, во тек на 24 часа, може за неколку пати да се зголеми количината на излачената мочка и тоа без штетни поседици, што е особено важно кај оние заболувања каде насобирањето на течностите делува неповолно на целиот организам.

Чајот од пченкарна свила ги намалува болките (грчевите) во бубрегот. Исто така, со исфрлањето на поголемата количина на течности од организмот, се исфрла и вишокот на фосфор и белковини, што значително ги намалува ревматските тегоби, тегобите при гихт, кои се пратени со болки во зглобовите. Исто така, чајот од пченкарната свила им се препорачува на лицата со водена болест, односно на лицата кои имаат отоци и насобрана течност во шупливите органи (во абдоменот–асцит и целодробната обвивка–плеврит).

Уште нешто: Со водата се излачуваат и штетните материи од организмот, па редовното консумирање на чај од пченкарна свила е вистински природен лек за детоксикација на организмот.

Чајот од пченкарна свила ја јакне крвта, ја подобрува циркулацијата и функцијата на црниот дроб. Помага при сите заболувања на бубрезите и мочните патишта, при воспление на мочниот меур (цистит), помага при ноќно мокрење.

Можеби ќе се запрашате зошто ви е чај од пченкарна свила, кога сте потполно здрави. Поради изразеното диуретичко дејство, чајот од пченкарната свила може да ви помогне и кога сакате да се ослободите од вишокот килограми (секако и со помош на адекватна диета и физички вежби). Со помош на чајот од пченкарна свила, вашиот организам забрзано ќе ги исфрли сите штетни материи.
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:44

Исхрана во бременост
____________________


Здравата исхрана е многу значаен дел од бременоста. Доколку вие во бременоста се храните здраво, и вашето дете во стомакот ќе живее здраво. Иако на голем број трудници во тој период вкусот за храна им се менува и често посакуваат некој одреден тип на храна, постојат некои правила за здрава исхрана кои може да ви помогнат. Во текот на бременоста потрошувачката на одредени хранливи состојки во телото се зголемува и затоа е потребно во тој период со храна да ги внесеме што повеќе.

Фолна киселина е многу важна уште на самиот почеток на бременоста. Најдобро е препаратите со фолна киселина да ги земате уште неколку месеци пред забременувањето. Можете да ја земате во облик на таблети кои ги добивате во аптеки, а можете да ја најдете и во темнозелениот зеленчук. Недостаток на фолна киселина може да доведе дури и до абортус, предвремено одвојување на плацентата или помала тежина на новороденчето.

Во тој период обавезна е и контрола на железото, затоа што телото троши два пати повеќе отколку обично. Недостаток на железо често е поврзан со неприлагодена тежина во бременоста. Железото кое го добиваме од храната од животинско потекло има предност пред оние од растително потекло. Меѓутоа доколку се појави недостаток на железо, подобро да го надокнадиме со таблети, отколку да изедеме два пати повеќе месо.

А каква е исхраната на жените кои се хранат на вегетаријански начин, за време на бременоста? Жените кои биле вегетаријанки пред бременоста, мора да се погрижат да добијат доволно состојки кои ќе ги надокнадат хранливите состојки кои се наоѓаат во месото. Се препорачува во исхраната да вклучат доволно млечни производи, а за надополнување на витаминот B12 треба да се избере комбинација на тој витамин и фолна киселина. При потполно откажување на храна од животиснко потекло (јајца, млеко и млечни производи), жената може да му наштети на развојот на детето, затоа е подобро во бременоста да се откаже од потполно вегетаријанство.

Калциум и витамин D се важни за формирање на коските и за раст на ембрионот. Најдобро е да набавите дополнителен калциум во облик на таблети. Ако дојде до недостаток на калциум во телото за време на бременоста, детето ќе црпи калциум кој инаку би ви припаѓал вам. Како последица на тоа може подоцна да дојде до проблеми со забите и остеоропоза. Овошје и зеленчук - пробајте да ги конзумирате во најмалку 3 дневни оброци, бидејќи се одличен извор на витамините A и C. Витамин C кој се наоѓа во брокулите, зелката, пиперките, кромпирот, спанаќот, грашокот, доматот, портокалот, дињата, грејфрутот, му помага на телото при апсорпција на железото од храната. Зелената пиперка, морков, кромпир и брокули со резервите на витаминот A кои го помагаат растот на здравите клетки кај вас и кај плодот.

И на крај - колку храна е потребно на женското тело во бременоста за да не биде ни премногу ни премалку, т.е. да биде доволно за детскиот раст? Докторите препорачуваат количината на храна во првите 3 месеци да биде иста како и пред бременоста. Тогаш на ембрионот за опстанок и развој му е потрена минимална количина на енергија. Во четвртиот месец се препорачува да го зголемите внесот на енергија за 200 - 300 калории. Гладот, кој ќе се појави во поодмината бременост, можете да го задоволите со мали оброци помеѓу главните оброци. Внимание, малите оброци не се пола кеса чипс, тортички или грицкање на чоколада! Заради преголема тежина за време на бременоста може да дојде до превисок притисок, труднички дијабетис и други компликации во бременоста.
Ringeraja

Преземено од: Рингераја
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:44

Makrobiotika

U svojim osnovnim principima, posebno u orijentalnim kuturama, makrobitika se praktikuje hiljadama godina. U njenom danasnjem obliku, svet se upoznao sa njom zahvaljujuci naporima japanskog filozofa Dzordza Oshave. on je i sacino kovanicu makrobiotika koja treba da izrazi kvalitet zivota osobe koja zivi prema prirodnim nacelima. Nastojanje da se zivi u skladu sa prirodom, najbolje iskazuje smisao i cilj makrobitike. U praksi, makrobiotika je najvise razvila nacela zdrave ishrane, te je kod nas prihvacena kao dijetni rezim. Makrobiotika ima svoje korene u filozofskim tradicijama stare Kine. osnovni koncept koji se koristi jeste princip janga i jina, sto predstavlja dva osnovna nacela funkcionisanja prirode. Jang simbolizuje pozitivno, aktivno, dobro, svetlo, a jin negativno, pasivno, zlo, tamu. Harmoniju oznacava ravnoteza janga i jina.
Osnovni principi, jang i jin, kao i u prirodi, tako i u telu odrzavaju ravnotezu funkcja. Oni su suprotni, ali komplementarni kvaliteti i u prirodi se uveke javljaju zajedno. U nekim pojavama dominira jang, a u nekim jin. Da bi se ova ravnoteza postigla i odrzala tokom zivota, najveci znacaj se daje ishrani.

Krajnje jang namirnice su: jaja, meso, perad, ribe sa crvenim mesom ili plavom kozom
Umereno jang namirnice su : ribe sa belim mesom i ljuskari, integralne zitarice, semenke, jezgrasti plodovi, mahunarke, alge.
Krajnje jin namirnice su: voce i jezgrasti plodovi tropskog porekla, mlecni proizvodi, secer, alkohol, jaki zacini.
Umereno jin namirnice su: korenasto i stabljikavo povrce, zeleno povrce, voce.

Makrobiotska ishrana veliku paznju poklanja ne samo vrsti namirnica vec i tome kako su gajene, nacinu pripreme, i konzumiranja. Prednost daje namirnicama gajenim u bio-vrtovima, prirodno djubrenim i neprskanim. Centralno mesto u ishrani cine integralne zitarice: smedji pirinac, raz, jecam, zob, proso, heljda i kuk*ruz, povrce i mahunarke, semenke, jezgrasti plodovi (badem, lesnik, kikiriki, seme bundeve i suncokreta), alge. Namirnice se koriste sveze, kuvane ili pirjane.
Medju namirnicama koje treba maksimalno izbegavati nalaze se: meso, krompir, paradajz, plavi patlidzan, secer, so, zacini, pica. Opste uzev, makrobiotika smatra da se trebaju koristiti samo namirnice iz zivotnog okruzenja podneblja u kojem zivimo (krug od 150 km.). Pored toga mora se voditi racuna i o godisnjem dobu, jer su energetske potrebe hranjivih sastojaka u razlicim godinjim dobima razlicite. Smatra se neprirodnim jesti hranu iz tropskih podrucja, zimi, u kontinentalnoj klimi. Uz to, ne preporucuje se uzimanje hrane sa jedinstvenog ekoloskog podrucja, izuzev u vreme kada ona prirodno raste, odnosno ako se na prirodan nacin moze ocuvati tokom cele godine.

Makrobitika stoji na stanovistu da se vecina bolesti od kojih covek oboleva moze razumeti u terminima poremecaja ravnoteze janga i jina. Najcesce, poremecaji u energetskim tokovima organizma su uzrokovani nepravilnom ishranom, zagadjenim namirnicama, vazduhom, vodom. Naravno i nerazumno ponasanje u odnosu na sopstveni organizam (iscrpljivanje, nedovoljan san, stetne navike i dr.) daju doprinos bolesti. Ipak, osnovna priroda svakog oboljenja, po makrobiotici, je poremecaj zivotnih energija.

Medju bolestima uzrokovanim krajnje jang namirnicama ubrajaju se: zutica, giht, gusavost, cir duodenuma, rak jetre, jezika,rektuma, paranoja, i emocionalna stanja tvrdoglavosti, besa, zarucanosti, rigidnosti.

Bolesti uzrokovane krajnje jin namirnicama ( naravno, samo u slucajevima dugotrajnog uzimanja tih namirnica i u odnosu na konstitucionalni sklop osobe) su: leukemija, meningitis, kolitis, epilepsija, emfizem, dijabetis, astma, rak materice, besike, grla, hiperosetljivost, nervoza i sizofrenija.

Bolesti uzrokovane prekomernim unosenjem krajnjih jang i jin namirnica ukljucuju: arterosklerozu, distrofiju misica, hepatitis, Hodzkinsovu bolest, uremiju, kamen u zuci, rak dojke, pluca, bubrega, pankreasa, koze, nesigurnost, nestabilnost i dr.

Lecenje makrobiotikom pod nadzorom strucnjaka sastoji se u promeni ishrane i navika. Nakon sto se utvrdi karakter obolenja, prepisuje specifican nacin ishrane koja treba d adovedu u ravnotezu energetske tokove u organizmu. Ishrana se prilagodjava tipu bolesti, licnosti, telesnom sklopu, au skladu sa godisnjim dobom, klimom, geografskim podrucjem.

EXPONA 2001
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:45

Makrobiotika - u Srbiji zakonski priznata metoda tradicionalne medicine

„Zdravi recepti“ razgovarali su o osnovnim načelima makrobiotičke ishrane sa dr sc. med. Ninom Bulajić, savetnicom za makrobiotiku i spec. med. mikrobiologije.

Da li je makrobiotika kod nas priznata od strane zvanične medicine i kada? Koliko se danas ono što zvanični nutricionisti preporučuju razlikuje od opštih preporuka makrobiotike? Kako treba da izgleda, u procentima, pravilna ishrana po makrobiotici?

Dr Bulajić: Makrobiotika je od 2007. godine priznata u Srbiji kao metoda tradicionalne medicine koju mogu sprovoditi zdravstveni radnici sa odgovarajućom edukacijom iz makrobiotike. Sve su manje razlike između savremenih nutricionsitičkih i makrobiotičkih preporuka. Ono na čemu makrobiotika posebno insistira je organska proizvodnja hrane. Takođe, u makrobiotici se jede hrana koja nije pretrpela veće procese prerade, tj. što je moguće više prirodna. Još jedna značajna razlika je u upotrebi hrane životinjskog porekla – u makrobiotici je to pretežno riba. Standardni makrobiotički tanjir čine žitarice i njihovi proizvodi oko 40%, povrće 30 do 40%, mahunarke, njihovi proizvodi ili riba oko 15% i ostatak čine voće, koštunjavi plodovi i semenke, alge i dr. Makrobiotika je životni stil u skladu sa prirodom što je od fundamentalnog značaja za zravlje. Makrobiotika nije samo ishrana, već i pogled na život koji proističe iz duhovnog razvoja i balansiranja prirodnih energija u našem telu.

Kod makrobiotičkog kuvanja važno je postići ravnotežu između jina i janga. Objasnite, u kratkim crtama, koje su karakteristike ovih energija?

Dr Bulajić: Jin energija označava širenje, a jang energija skupljanje. Ove energije su pristutne svugde oko nas i u nama. Postoji hrana koja ima pretežno jin ili jang karakteristike i ona jača naše odgovarajuće jin ili jang organe i funkcije. Ove dve energije su suprotne, ali međusobno uvek povezane i komplementarne. U organizmu je važna njihova ravnoteža. Poremećaji nastaju usled viška jin , viška jang ili viška ili manjka obe energije.

Koje su onda te ekstremno jin ili jang namirnice koje valja izbegavati? Koje namirnice imaju umerenu energiju i stoga predstavljaju najbolju hranu za čoveka?

Dr Bulajić: U hranu pretežno jin energije ubrajamo proizvode koji sadrže koncentrovane šećere (gde spada i žuti šećer), zatim proizvode od poliranih žitarica (na bazi belog brašna), mleko i većinu mlečnih proizvoda, ulja i zasićene masnoće, tropsko voće, kao i hranu i naptke koji sadrži veštačke hemikalije. Hranu pretežno jang karakteristika čine crvena mesa, jaja, tvrdi usoljeni sirevi, kao i hrana biljnog porekla obrađena jang načinima pripreme: prženje, pečenje u rerni i dimljenje. Namirnice umerenih karakteristika su žitarice, povrće, mahunarke, uljarice i hladno ceđena biljna ulja, semenke, alge, voće sa domaćih prostora. Za razliku od prerađenih, većina ovih namirnica nose u sebi živu energiju jer iz njih može u povoljnim uslovima proklijati nova biljka. Celo zrno ne samo da nosi nutritivnu, već i životnu energiju i time povećava životnu silu u našem telu.

Koje su opšte posledice viška jina u organizmu, prourokovanog preteranim unošenjem slatkiša, južnog voća , itd?

Dr Bulajić: Nastaje hlađenje i slabost organizma, umor, tromost i pasivnost. Takođe se značajno remeti metabolizam šećera.

Koje su moguće zdravstvene posledice viška janga, kod preteranog unosa mesa i mleka?

Dr Bulajić: Višak janga pregreva telo, veće količine mesa intoksiciraju organizam i povećava se rizik za razna hronična degenerativna oboljenja, naročito kardiovaskularna i maligna. Preterane količine mleka povećavaju stvaranje sluzi u organizmu, oboljenja sinusa, uha i bronhija, sklonost ka alergijama, a kod žena probleme na dojkama i reproduktivnim organima.

Zašto je bitno da jedemo u skladu s godišnjim dobom i podnebljem? Zašto se prepuručuju alge, iako nisu sa našeg podneblja?

Dr Bulajić: Svako godišnje doba nosi drugu energiju koja karakteriše i biljke koje se uzgajaju i ubiraju u određenim sezonama. Ovaj ritam prati i naš organizam. Ovo se odnosi i na razna podneblja. Alge se preporučuju jer su bogate mineralima koje često ne dobijamo dovoljno iz hrane biljnog porekla u savremenim uslovima uzgoja.

Mnogi zameraju makrobiotičkoj dijeti da predviđa suviše mali unos proteina, zbog izbegavanja mesa mleka, kao i mali unos vitamina, zbog veoma skromnog konzumiranja svežeg voća i povrća? Da li su to osnovane sumnje

Dr Bulajić: Zvanične nutricionističke preporuke takođe ne preporučuju velike količine proteina, osim kod dece u razvoju, trudnica, sportista i u posebnim stanjima koja su vezna za zdravlje. Takve nutricionističke preporuke mora da prati i makrobiotička ishrana. Upotreba u prvom redu ribe i sojinih proizvoda, a zatim i proteina iz mahunarki i žitarica u makrobiotici i kvalitativno i kvantitativno zadovoljava naše potrebe. Vitamina ima više u raznovrsnoj makrobiotičkoj, nego prosečnoj uobičajenoj ishrani. Vrlo je važno da se unese dovoljna količina vitamina C, koja je u makrobiotičkoj ishrani uglavnom iz zelenog povrća, ali i iz voća. Kako se vitamin C gubi pri termičkoj obradi zeleno povrće se termički obrađuje 1 do 3 minuta. Dobar izvor vitamina C su i razne vrste salata koje su polupresne (npr. presovana ili marinirana salata ili turšija), kao i klice vrlo bogate vitaminom C i enzimima.

Još jedna od predrasudsa je i da je makrobiotika skupa , kao i da oduzima previše vremena. Koliko je to tačno?

Dr Bulajić: Makrobiotika je skupa za one koji se orijentišu na gotove makrobiotičke proizvode ili ishranu po restoranima, a ako je u kućnoj izvedbi čak je i jeftinija. Vreme oduzima koliko i svaka kuhinja u kojoj se kuva.

Da li su za kuvanje po makrobiotici dovoljne informacije iz knjiga ili je potrebno i praktično videti neke stvari od profesionalnih instruktora? Ako je neko bolestan, koliko su važne konsultacije sa stručnjakom?

Dr Bulajić: Do sad nisam upoznala osobu koja je dobro savladala makrobiotiku samo iz knjiga. Makrobiotički način života je i veština. Ukoliko je bolest u pitanju svakako je potreban savet stručnjaka, jer čak i zdravi ljudi treba da prođu obuku u sastavljanju pravilnog jelovnika. Makrobiotička ishrana nije visokokalorijska te se često desi da bolesni ljudi preterano oslabe, što može biti pogubno za neka stanja.

DR NINA BULAJIC

Ukratko o našoj sagovornici: Dr Nina Bulajić je nakon završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu doktorirala mikrobiologiju na VMA, gde je kasnije postala docentkinja, a zatim i načelnica odeljenja Mikologije i parazitologije. Stručno se usavršavala u Velikoj Britaniji. Na poziv svetski poznatog stručnjaka za makrobitiku našeg porekla, Mine Dobić, dr Nina Bulajić je otputovala u Kaliforniju, gde je stekla obrazovanje iz oblasti makrobiotike na School of Healing Arts. Zajedno sa našom glumicom Cvijetom Mesić i vlasnicom makrobiotičkog restorana “Priroda” Snežanom Jandrlić, osnovala je udruženje “Zdravlje i radost”, koja je organizovala dolazak u Beograd Mičija Kušija, danas najvećeg autoriteta u svetu makrobiotike. Nakon toga, nastavlja školovanje na “Kushi Institute” u Americi. Već nekoliko godina vodi ordinaciju “UNIMEDICA” u Beogradu, u kojoj primenjuje svoja znanja stečena širokim obrazovanjem iz oblasti makrobiotike, ali i zvanične medicine. Zainteresovani za konsultacije sa dr Bulajić mogu da dobiju informacije putem telefona: 011/2446956 i 064/2005421
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:45

ОВАЈ ТЕКСТ НЕ ПОДЛЕЖЕ АУТОРСКОМ ПРАВУ И СВАКО ГА МОЖЕ КОРИСТИТИ КАКО ХОЋЕ. НАМЕЊЕН ЈЕ СВИМА КОЈИ МИСЛЕ ДА ИМ ОВАЈ НАЧИН ИСХРАНЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОСЛЕДИЦЕ НЕ ПРЕУЗИМАМ, ЈЕР САМ И ЈА БИО УПОЗОРЕН ОД СТРАНЕ МАКРОБИОТИЧАРА НА ТО КАДА САМ ЗАПОЧИЊАО ТАКАВ НАЧИН ИСХРАНЕ!

ДВОЈНА ПРИРОДА СВИХ СТВАРИ

Макробиотичко кување је засновано на успостављању и одржавању равнотеже са нашом природном средином. Исходиште те равнотеже представљају две фундаменталне силе, опозитне и комплементарне, које налазимо у читавом космосу и које управљају свим појавама. то су: јин и Јанг.

Када кувамо макробиотички ми користимо комбинације јин и јанг чиниолаца које су присутне у храни с циљем успостављања равнотеже. Али се у макробиотици избегавају крајности ради остварења равнотеже. Мада увек када претерамо у једном, одмах се намеће њена супротност, односно потреба за њеним успостављањем.

Циљ макробиотичког кувања је постизање равнотеже или хармоније, како у нама самима, тако и између нас и средине која нас окружује, што доприноси мирноћи, опуштености и добром расположењу, за разлику од јако зачињене хране и меса које нас чини напетим, агресивним и нервозним.

МАКРОБИОТИКА значи уравнотежење, налажење средине између Јина и Јанга. НАЈБОЉА ЈЕ ЗА ИСХРАНУ НЕУТРАЛНА ХРАНА. ИДЕАЛАН, У ТОМ СМИСЛУ, ЈЕ ИНТЕ-ГРАЛНИ ПИРИНАЧ! Али неутрално се најтеже задржава јер се најлакше избаци из равнотеже, али је кључ здравља. Циљ таквог начина исхране доприноси да се организам прочисти и врате његове одбрамбене снаге.

ЕНЕРГЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАМИРНИЦА

ЈАНГ:

ДРОГЕ
ЛЕКОВИ
СИРЋЕ
ШЕЋЕР
МАСТИ
МЛЕКО
ЈЕЗГРА
МАХУНАРКЕ
ПОВРЋЕ
КОРЕНИ
ХЛЕБ БЕЛИ

ЈАНГ ЈЕ СВЕ: ИСПОД ЗЕМЉЕ, ТАМНО, ВАТРА, ПРИТИСАК, ВРЕМЕ, ЖИВОТИЊЕ, УДЕСНО; СУВО, зими се једе сувља храна, али мора бити енергетски јача.

ЈАНГИЗАЦИЈА ХРАНЕ ЈЕ ПРЖЕЊЕ, јер се тиме добија енергија, центрипетална енергија тј привлачење - сажимање. Најћешће се то ради са пиринчем пошто се опере, стави се у тигањ и меша док мало не пожути.

ЈАНГ СУ И ЖИТАРИЦЕ: КУк*рУЗ, РАЖ, ЈЕЧАМ, ОВАС, и врло близу баланса

БАЛАНС ЈЕ ПИРИНАЧ

ЈИН СУ СЛЕДЕЋЕ ЖИТАРИЦЕ: ЖИТАРИЦЕ: ПРОСО, ПШЕНИЦА, ХЕЉДА

ЈИН: ИЗНАД ЗЕМЉЕ, УЉЕ, ВОДЕНО; КРАТКОЋА; БИЉКА; СВЕЖИНА; УЛЕВО, тј. супротно од казаљке сата је експандирајућа енергија и центрифугална, чиме се таквим мешањем лакше ослобађа прљавштина из хране. (ставите у воду за прање поврћа мало соли, и видећете како се боље опере).

ЦРНИ ХЛЕБ
АЛГЕ
МЛАДИ СИР
РИБА
МЕСО
ЈАЈА
СЛАНИ СИР
СУВО МЕСО
СО

Макробиотичко спремање хране је ипак вештина, и њој треба приступити с дужном пажњом, јер кувањем, а потом и јелом које уносимо, ми кодирамо себе. Успешност балансирања намирница, коју карактерише односна енергија, представља основу макробиотике. У том смислу, позната је изрека: нека храна буде твој лек, а лек нека буде твоја храна.

Како искористити принцип јина и јанга?

ЈИН
зима, ноћ, хладно, вода, ширење, пењање, лако, љубичасто, биљке, женско љуто, кисело, слано.

ЈАНГ
лето, дан, топло, ватра, скупљање, спуштање, тешко, црвено, животиње, мушко, слатко, горко

Ако си мировао - ради. Ако си радио - одмори се! То је принцип Јина и Јанга.

Даље, на пример: тровање месом, било да си се прејео или јео некувано, сирово. Интоксинација месом се манифестује високом температуром и проливом. Намирнице које неутралишу такво дејство меса су: љутика у мисо супи, печурке, саке, јечам.
Тровање јајима: Неутрализује их: печурка, лимун, поморанџа, кисео купус, вино, алкохол и парадајз! жито или јечам, зелени чај.
Тровање шкољкама и раковима. Неутрализује их: дајкон, рен, ђумбир, лимун.
Тровање рибом. Неутрализује их: дајкон, рен. За сваки случај туњевину једи са слачицом, речне рибе са луком, љутиком, или першуном. Генерално је добар лимун.
Тровање шећером. Неутрализује га: алге комбу и хиџики, чичак, шаргарепа, банча чај,
Тровање сољу: Неутрализујемо јужним воћем: лимуном, поморанџа и њихови сoкови.
Алергије: престати с млеком, и млечним производима, као прво. Затим све црвено и смањити шећер на минимум, а престати и с житарицама и само користити пиринач, али их поново уведите полако у исхрану, изгледа да глутен хоће да изазива те реакције.
Астматични напади, спазам : коштице бресака и кајсија.
Спазам горе, се лечи ''енергијама које се спуштају на доле'', а то је ђумбир,
Повраћање је тенденција кретања енергије на горе и ван, а ми користимо супротно. Никако топло, али се прави чај од ђумбира и соли, пробај само со или ђумбир.
Хемороиди су прекомерна силазна енергија која се лечи намирницама који распршују ову сабијену енергију. Увече једна кашика тофу сира.
Uскашљавање слузи: нпр. изрендисан дајкон.
Пролив: банча чај и сирће, или банча чај и умебоши.
Алкохол: компензује се витамином «Ц». Умерена дневна количина је добра за срце.

ВАРИЈАНТЕ ИСХРАНЕ:

1. БЛАГА ВАРИЈАНТА ВЕГЕТАРИЈАНСТВА (С РИБОМ И БЕЛИМ МЕСОМ)
2. КЛАСИЧНО ВЕГЕТАРИЈАНСТВО
3. КЛАСИЧНА МАКРОБИОТИКА - ПРЕВЕНТИВА ПРОТИВ СВИХ БОЛЕСТИ
4. МАКРОБИОТИКА КОД СЛУЧАЈЕВА ПОЈАВЕ РАКА.

У зависности за коју се варијанту одлучите мораћете применити препоручена правила, како би се постигао максимални ефекат. У том смислу било би упутно да консултујете односне стручњаке, а овај преглед прихватите као иницијални. И десиће се контрадикторне ситуације, као у примеру алкохолизма када се препоручује да зависник настави с пушењем цигарета, а зна се ... тако и коришћење уља је апсолутно недозвољено у случају рака, док код класичне макробиотике постоји поховање у «дубоком» уљу, итд. Сагласно прихваћеној варијанти, нека врста поврћа препоручује се као примарна, а у другој, та иста су малтене јерес - пример у том смислу су лимун, спанаћ, и парадајз, паприка, (со,уље...)

РИГОРОЗНА ДИЈЕТА: ИЗБАЦИТИ: без изузетка:

1. Намирнице животињског порекла
2. Све врсте меса и месних прерађевина и јаја.
3. Све облике млечних производа.
4. Све конзервисане и прерађене намирнице
5. зачини, конзерванси, емулгатори, адитиви.
6. пића: кафа, алкохол, сирупи и сокови
7. шећери и бели и жути и квасац.
8. све врсте масти и уља
9. сва храна из замрзивача
10. сва храна из микроталасне пећнице.
11. Цигаре, цигарете, дроге и стимуланси


МАКРОБИОТИЧКА ИСХРАНА

ОСНОВНА ХРАНА: чине интегралне житарице, производи од интегралног брашна, поврће, супе, махунарке, алге.

ПОВРЕМЕНА: сезонско воће, орашасти плодови, семенке, природни зачини и напитци.

Сваки дан три оброка.

Но без обзира на усвојену варијанту наглашавам следеће:

За општу превенцију препоручујем да поштујете три основна елемента: витамини «А» и «Ц» и «влакна», и пре свег поврћа највише препоручујем купус. А дан нека вам почне цеђеном поморанџом. И пробајте да избаците млеко и млечне производе, као и сва меса, а рибу свести на минимум. Наравно, веза: беба-мајчино млеко се изузима.

Витамин «А», (каротин): највише се налази у: бресквама, броколију, кајсијама, парадајзу, дињи, спанаћу, шаргарепи, шпаргли, тамно-зеленом, кељ, лиснатом, першун, зелена паприка. Витамин се лако не разграђује у води, али треба све кувати,. А, ако се кува, што краће и стављати у кипућу воду. Други начин је свеже, цеђењем сока, или сушене кајсије.

100 грама следећег поврћа има ову количину витамина «А»:

- шаргарепа - 2 милиграма
- спанаћ - 1 милиграм
- кајсија - 0,6
- парадајз - 0,1
- џигерица, жуманце, млеко ...

Влакна: у поврћу, називају се пектинима, која спречавају висок ниво холестерола и регулишу колебање шећера у крви. Потребно је унети око 30 грама дневно. Влакна су угљоводоници и најпознатије су мекиње и интегрално брашно, бели пасуљ, грашак, купине, пашканат. Нешто мање их има у: јабуци, крушци, шљиви, јагоди, броколију, парадајзу, тиквицама. Влакна везују Цинк и Бакар и апсорбују их из организма. Узимањем ингегралних житарица овај се недостатак компензује. Влакна помажу организму да избаци лако из себе оне материје које му нису потребне, у том смислу олакшава пролаз фекалија кроз црева и избацивање бактерија, спречавају гасове и труљење. Мекиње су «закон», затим, љуске махунарки, целулоза, семенке, језграсти плодови, неољуштено. Али мекиње не користити редовно јер могу да блокирају апсорпцију хранљивих састојака хране. Шта се дешава? Елиминацијом отпадака средина постаје кисела што спречава развој штетних бактерија на рачун оних корисних за варење. Зато је добро јести кисео купус који је добар лаксатив, туршија, тамари, мисо, умебоши шљиве, кисела теста и остале ферментисане намирнице.

-мекиње
44%
-бадеми
15%
-соја
14%
-грашак
12%
-пшеница
10%
-интегрални хлеб
8%
-кикирики
8%
-суво грожђе
7%
-сочиво
4%
-шаргарепа
3%
-јабуке
2%

Витамин «Ц»: је антиоксидант и потребна дневна доза је 30 милиграма. Доста је непостојан, и јако је осетљив на светлост, топлоту и кисеоник. Највише га има у: ананасу, броколију, црној рибизли, грашку, грејпфруту, јагоди, карфиолу, келераби, купусу, лимуну, поморанџи, парадајзу.

Инхибитори: спречавају штетно деловање супстанце узрочника рака. То су пре свих: броколи, карфиол, кељ, купус, кинески купус, рен, келераба, бела репа, ротква, слачица.

Скроб: људи га подцењују, али је то неправедно, јер намирнице које га имају у себи садрже заједно и «Б» витамин, беланчевине, гвожђе, минерале, влакна, имају мало масноћа. Зато - једите хлеб и тестенине, али их не «филујте» превише.

Ферментација: све врсте ферментисане хране треба избегавати, а то се пре свега односи на квасац, јер под његовим утицајем, накнадно, долази до формирања етил-карбоната, који је доста «незгодан».

Дозвољена и контролисана ферментисана храна: мисо, темпех, тамари соја сос, умебоши шљива и туршија.
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:45

МИНЕРАЛИ

Њих, природно има у храни, и природа их комбинује са амино-киселинама. Треба бити јако обазрив, јер минерали знају да направе збрку у организму, па уопште не помогну, јер може да наступи ланчана реакција која избацује из равнотеже остале минерале и допринети развоју неке болести. Ево примера: неко лечи анемију узимањем пилула гвожђа - ниво натријума расте услед адреналног система, повишен натријум спушта магнезијум, а то снижава калцијум и подиже калијум, а снижава се бакар и цинк - коначно: смањује се гвожђе још више! ЈЕР СВИ МИНЕТРАЛИ ДЕЈСТВУЈУ У ХАРМОНИЈИ ДА БИ ЈЕДАН ДРУГОГ ИЗБАЛАНСИРАЛИ. Екстремне дијете, патолошка стања доприносе да дође до дебаланса. Само избалансирана храна одржава минерале у правилном односу и нашу крв која је незнатно алкална, са рН 7, испод је кисела, изнад је алкална. Пример: што је храна киселија то је мање калцијума у организму, што проузрокује слабљење костију и квар зуба.
Насупрот типичној храни, макробиотичка доприноси вишем нивоу енергије, имуност на прехладе и грип, добар рад желуца, јаче кости и зуби. МОРСКЕ АЛГЕ СУ НАЈВЕЋИ ИЗВОР МИНЕРАЛА

Калцијум: гради здраве зубе, и кости, помаже згрушавању крви, регулише откуцаје срца, и равнотежу минерала. Бадем, дајкон, алге дулсе, зелено лиснато, језграсти плодови, першун, алге, сусам, производи соје, поточарка, банча чај, сусам, кељ, прокељ, сменке сунцокрета, леблебије, тофу.
Хлор: потпомаже варење и пражњење, подржава нормалан рад срца. Целер, зелени купус, кељ, зелена салата, пашканат, ротквице, морске алге, поврће.
Јод: стимулише тироидну жљезду која регулише темпо варења. Важан је за раст и развој. Рибе, зелено лиснато, морске алге.
Гвожђе: потпомаже стварање хемоглобина и миоглобина, довод кисеоника до ћелија и спречава анемију. дневна потреба је 10 мг: сочиво, житарице, сушене: кајсије шљиве и грожђе, ораси, пшеничне клице, џигерица.
Фосфор: Гради и одржава зубе, кости, косу и нервно ткиво. Помаже ћелијама у апсорпцији масноћа и угљених хидрата. Махунарке, језгра, семенке тикве, морске алге, сусам, синцокрет, поврће, интегралне житарице.
Калијум: Одржава равнотежу минерала и телесне тежине, јача мишиће, доприноси расположењу и лепоти. Махунарке, купус, кестен, суво воће, алге дулсе, воће, зелено лиснато, језгра.
Natrum: Потпомаже варење, убрзава елиминацију угљен-диоксида, регулише телесне течности и рад срца. Краставци, рен, зелено лиснато, мисо, коренасто, морске алге, сусам, тамари.
Mg: лиснато: кељ, блитва
Se: алге, морска храна, житарице, шпаргле, печурке, бели лук

ВИТАМИНИ У ИНТЕГРАЛНИМ ЖИТАРИЦАМА

Витамини су хранљиви састојци у организму, не због енергије, већ због своје способности да регулишу потребне хемијске процесе и реакције у организму. Доприносе да се искористи енергија хране коју уносимо у организам. Без њих бисмо остали гладни иако бисмо се «сити» најели. Али и превелике количине могу бити штетне, као нпр: Ц,Д,Е. Али ако се хранимо макробиотички о томе не треба да бринемо уколико обезбедимо разноврсност исхране овим намирницама.
Макробиотичка исхрана нас снабдева свим неопходним витаминима у количини која је апсолутно довољна за наше дневне потребе.
«А» - каротин, потпомаже раст, репродукцију и развој. Има утицаја на кожу, зубе, слузокожу и ниорманлан вид. Одржава отпорност према инфекцијама: налази се у жутом, наранџастом, зеленом лиснатом, и види горе.
«Б» је група витамина која потпомаже у процесу варења и коришћења енергије из угљених хидрата и подстичу отпорност организма према инфекцијама. Наравно, има их у интегралним житарицама.
Б1 - тиамин : потпомаже асимилацију скроба и шећера; ствара апетит и енергију. Помаже варењу, функцији срца и јетре. Махунарке, зелено лиснато, језграсти плодови, семенке, поврће, интегралне житарице.
Б2 - рибофлавин: побољшава отпорност према болестима. Побољшава нормалан раст и развој. Побољшава здравље коже и вид. Бадем, зелено лиснато, печурке, сојини производи, поврће, интегралне житарице
Б12 је потребан у сићушним количинама и доприноси спречавању дегенерације нервног система и ћелија и потпомаже у стварању црвених крвних зрнаца. Углавном се налази у биљном ткиву, па га надомешћујемо кроз алге, комбу алга, љускаре, белу рибу, клице махунарки, темпех и мисо, производи од соје.
«Ниацин - АБ витамин»: користан за ментално здравље и нервни систем. Помаже одржавању апетита и здрављу адреналног система. Зелено лиснато, печурке кикирики, махунарске, језграсто, семенке сусама, сунцокрета, интегралне житарице.
«Ц» о овом витамину постоји погрешна представа да лечи разне прехладе итд, али потпомаже отпорности према инфекцији. Он пре свега, штити нервни систем, жлезде и везивна ткива од оксидације и потпомаже апсорпцију гвожђа. Макробиотичка исхрана апсолутно задовољава дневну потребу од 50 милиграма. Налази се у зеленом лиснатом поврћу, прокељу, кељу, воћу, першуну, клицама, поточарка, свежем воћу и поврћу.
«Д» заправо и није витамин, јер се он синтетизује у организму. Игра улогу у апсорпцији калцијума у организму и важан је за одржавање здравих костију и зуба. Његова потребна доза није могуће задовољити кроз храну, већ се ствара излагањем тела и коже сунцу око 15-20 минута дневно, има га највише у риби.
«Е»: налазе се у нерафинисаним уљима: сусамово, кук*рузно, маслиново, семенке, језграсти плодови. Верује се да је антиоксиданс, супстанца која не допушта да кисеоник оштети важне молекуле и структуре ћелије, па је користан за репродукцију, рад срца, и искоришћавању масних киселина. Нема доказа да продужује живот и да делује на сексуалну моћ. Препоручљива дневна доза је 10 милиграма и надомешћује се конзумирањем шоље зеленог лиснатог поврћа, језграсти плодови, семенке.
«К»: важан је за згрушавање крви и спречавање крвављења. Налази се у зелено лиснатом, клицама, морским алгама, поврћу и интегралним житарицама.

Како почети?
Најбоље је усвојити макробиотички начин исхране када човек стекне оповерење у њу и верује да му може помоћи - тек тада ће му стварно помоћи. Почети постепено с увођењем намирница које су најпознатије и што једноставније и разноврсније, никада не мешати више од две-три намирнице по оброку. Јер попут религије и филозофије, и макробиотичка исхрана се заснива на филозофским принципима равнотеже и склада, јина и јанга.

ОПШТЕ ПРОПОРЦИЈЕ У МАКРОБИОТИЧКОЈ ИСХРАНИ:

50-60% ИНТЕГРАЛНЕ ЖИТАРИЦЕ
20-30% ПОВЋЕ
5-10% МАХУНАРКЕ И МОРСКЕ АЛГЕ
5-10% СУПЕ
5% ЗАЧИНИ, ДОДАЦИ, НАПИТЦИ, СЛАТКИШИ

(воће се конзумира повремено и никада заједно с поврћем)

Кључ дуговечности: (6:1) енергија-градивне материје

75% калорија треба обезбедити из сложених угљених хидрата (житарице)
25% калорија из протеина и масти

У просеку макробиотичка исхрана требало би да има следећу енергетско-калоричну слику:
12% од протеина
15% од масноћа
73% од сложених угљених хидрата.

ШТА ВАМ ТО ГОВОРИ? ИНТЕГРАЛНЕ ЖИТАРИЦЕ СЕ САСТОЈЕ ИЗ СВЕГА ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ЉУДСКОМ ОРГАНИЗМУ И ТО У ИДЕАЛНИМ ПРОПОРЦИЈАМА.

Ево и тих намирница: Јечам, пиринач, резанци од хељде, интегрално кук*рузно брашно, просо, каша од овсених пахуљица, кокице, раж, пшеница, Прокељ, купус, шаргарепа, карфиол, целер, сладак кук*руз, дајкон, кељ, зелена салата, печурке, црни лук, першун, пашканат, грашак, бундева, боранија, тиква, репа, поточарка, азуки, леблебије, сочиво
Овим се обезбеђује мањи рад јетре и бубрега и најмање отпадака. Уствари, поента је у добијању енергије а не градивних материја, које су важније за мишићну масу, развој, за витални раст и обнову. То се пре свега односи на протеине из којих се стварају амино-киселине, затим за развој ћелија раста и метаболичких процеса. Енергетске намирнице, сложени угљени хидрати треба да замењују просте угљене хидрате који спорије сагоревају и без осцилација, док прости шећери, слаткиши, ту спада и мед, очас пређу у крв. И сада се враћамо на скроб који се налази у интегралном зрну, који је идеалан у том смислу и најбоља храна која се може јести. Прости угљени хидрати оштећују здравље!

Треба знати да нагло или искључиво, узимање угљених хидрата производи велику количину масти у крви и доводи до срчаног удара. Макробиотичком исхраном контролисано се складишти гликоген без шока по организам, јер су житарице енергетски избалансиране, у сваком погледу.

ПРОТЕИНИ се налазе и у: житарицама, махунаркама, поврћу, алгама, семенкама, језграстим плодовима, воћа, рибе, бела меса. Проблем настаје због једноличности исхране и паралелно висок проценат масти у тим намирницама. А протеина има и у : црвеном месу, живини, и млеку које имају висок ниво супстанци које доприносе коронарним и другим болестима, холестеролу. Високо протеинска храна умањује: гвожђе, магнезијум, калцијум, цинк, фосфор, и повећава ризик од рака.
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:46

ПА ХАЈДЕ ДА НЕШТО И ПОЈЕДЕМО

А пошто треба да једеш приступи кухињи смирено и заборави на све проблеме јер: ЈАКО ЈЕ ВАЖНО ДА СЕ ПРИСТУПИ КУВАЊУ СМИРЕНО, С РАСПЛОЖЕЊЕМ, ОПУШТЕНО И С ЉУБАВЉУ, ПОШТО ГА ЧОВЕК СВОЈИМ РАСПОЛОЖЕЊЕМ КОДИРА. ПРИПРЕМАЊЕМ ХРАНЕ ОНА ПОПРИМА НАШУ МЕНТАЛНУ ЕНЕРГИЈУ.
Човек мора бити свестан сваке своје активности и контролисати је.
ЖВАКАЊЕ: и вода се жваће, а правилно је жвакати 30-40 пута сваки залогај. Ензими из пљувачке доприносе да се угљени хидрати још у устима варе. Жвакати док храна не буде кашаста.

АЛГЕ (чистачи организма)

Некада су људи узимали камен из потока и стављали га у пасуљ који су кували да не би надимао, а данас се користе алге које у себи садрже знатну количину Селена које са Стронцијумом граде топива једињења. а Стронцијум истискује калцијум из костију и тешко га је избацити из организма - са Селеном се једино може везати - и избацити из организма.
Богате су калцијумом, фосфором, магнезијумом, гвожђем, јодом, натријумом, витаминима: А, Б1, Б12, Ц. Захваљујући садржају минерала прочишћавају наш организам, уклањањем киселости доприносећи благој алкалности крви. Делотворне су код повишеног притиска, артритиса, артериосклерозе, алергија, нервним поремећајима. Разлажу масне и слузне наслаге настале претераним узимањем меса, млечни хпроизвода и шећера.

КОМБУ АЛГА: Доприноси дуговечности, интелигенцији и бистрини ума. Ако се кува са тамаријем повећава сексуалну моћ. Кува се обавезно заједно са житарицама и пасуљем да не би дошло до надимања, а може и ВАКАМЕ која је сварљивија. Заједно се стављају у воду и не мора се појести по завршеном кувању. Обично се ставља на дно, пошто се предходно потопи да набубри неколико минута, (не бацај ту воду) - па махумарке. Она спречава и да се пасуљ распадне и скраћује време кувања. Користи се за:
1. чорбе од поврћа.
2. у пећницу: са сусамом и шаргарепом
3. у пећницу: лук, шаргарепа, купус, со , вода, 180 ст, � воде, све у ватросталну.
4. само шаргарепа или дајкон.
5. кување: лук, шаргарепа, вода �, тамари 10`.

ВАКАМЕ: је одбра за притисак и срчане тегобе.
1. лук, алага, па � тамари, 10`
2. са шаргарепом. све исто као претходно.

АРАМЕ АЛГЕ: има Селена, минерала, користе се када је топлије: у гулаш или шаргарепу.
1. уље, лук, натопљена араме, Ш, крчкај, тамари, па 20`.

ХАЂИКИ АЛГЕ: има више калцијума од млека. Једе се уз сочиво и пасуљ.
1. као и 1 од араме.

КАНТЕН: је идеална за пражњење црева.

ФУНОРИ: уклања токсине од печурака.

НОРИ: додатак супама и варивима.

АГАР-АГАР: је бела алга која кувањем даје желатинску масу, 'КАНТЕН. За спремање аспика.


ЧАЈЕВИ:

БАНЧА ЧАЈ: је неутралан. Суви листови купине, јагоде или малине су замена за банча чај. Има три пута више калцијума од млека. Припре: испече се 2-3 мин уз мешање стално. Иде 2 супене на 1 лит воде и може опет да се користи додавањем новог, до 7 дана. Пити га између оброка јер може да смета варењу.
У кипућу воду 2 шоље воде, 3 каф. каш. чаја, кувај 5 мин и нека чека 20 мин са стране.
ЗЕЛЕНИ ЧАЈ: је Јин и треба га пити лети.
ХАЈДУЧКА ТРАВА: добра за женске репродуктивне органе. Неутралан је као банча. Може се пити у неограниченим количинама.
НЕВЕН: пије се и гркоће, и сок је добар код брадавица.

ВОЋЕ:
Је Јин, а и СОКОВИ. Јабука се једе пре јела и никада увече јер надима.
Јако је здраво: јести рендане јабуке и шаргарепу.

СОКОВИ:
СОКОВИ СУ ЈИН, АЛИ СВЕЖЕ ОЦЕЂЕН СОК ЈЕ ЈАНГ. Он иначе неутралише стање настало прекомерним уношењем соли. Сокове никада не треба пити хладне јер паралишу пробавни тракт. Сви који имају Јин стање треба да га избегавају.
Јако је здраво: пити оцеђену боквицу и хајдучку траву на специјалним машиницама цедити. и помало пити. И оцеђен лист младе пшенице.

ПОВРЋЕ:

НЕ КОРИСТИТИ - ПАПРИКА: је јако Јин, уопште се избегава - поготову не запршка!
НЕ КОРИСТИТИ - ПАРАДАЈЗ: Свака биљка која је јестива, јестиво је и стабло, али парадајз не. Он се генерално избегава, а једе се увек са месом јер је месо Јанг а прадајз је црвен и и Јин. Једи га живог, никако куваног , нити зими. Сем «О» групе.
НЕ КОРИСТИТИ - КРОМПИР: је јин, врло брзо огладниш после њега, и тера ти инсулин да се лучи. Не користи се.
НЕ КОРИСТИТИ - ПЛАВИ ПАТЛИЏАН: осим врх плода за лек.

ЛИСТ МАСЛАЧКА: не користи се цвет
ЛИСТ САЛАТЕ: само не из стакленика
ЛИСТ ЗЕЉА: за чорбе и сармице
ЛИСТ БЛИТВА: за чорбе и сармице или као вариво. кува се око 1 минут.
ЛИСТ КОПРИВА: може и чај и у чорбе.
ЛИСТ ШАРГАРЕПЕ, користи се
ЛИСТ ПЕРШУНА, изузетно благотворан
ЛИСТ ЛОВОРА, може

ГЛАВИЦА КУПУС:
Сармице: Четири листа купуса кувати док не омекша, па остави да се охлади. На мало уља динстај лук на коцке � , шаргарепу на коцке �, печурке исто � целер � исто и 1 хељду, вода 2. Све око � сата. Увиј сармице додај Тамари и крчкај још 20 мин.
ГЛАВИЦА КИНЕСКИ КУПУС: кува се у кључалој води са умебоши шљивом пар минута.
ГЛАВИЦА РАШТАН: кува се ао и кељ
ГЛАВИЦА КЕЉ: се пере лист по лист и скида средња жила, а сече се по 90 степени у односу на влакна и кува се пар минута - као и све друго - кратко. И без соли да не би био горак!
- може да се кува са шаргарепом и тамаријем.
ГЛАВИЦА КАРФИОЛ: похуј
ГЛАВИЦА БРОКОЛИ: Кратко га попари у кључалој води, до три минута да не изгуби боју, исецкај, додај чењ белог лука сецканог, маслиново уље, лимун.
ГЛАВИЦА ПРОКЕЉ-ПРОКУЛЕ: кува се у кључалој води пар минута.
ТИКВА-БУНДЕВА: у чорбе и уз разне житарице.
ТИКВИЦЕ: Користити само у сезони.

КОРЕН ПАШКНАТ: умерено јести. добар у пасуљу.
КОРЕН ШАРГАРЕПА: «А». У случају анемије, веома је корисно јести кувану шаргарепу, помаже лечењу бубрега кад они изазивају отицање ногу.
- Шаргарепа са Араме алге: Намочи алге, а шаргарепу исеци укосо на колутиће, а потом на резанце, кротко је пропжи на мало уља и додај алгу. Динстај, па тамари.
КОРЕН ПЕРШУН: за супе
КОРЕН ЦЕЛЕР: Лепа салата: рендан на «јабуку» са киселим купусом.
КОРЕН БЕЛИ ЛУК: ДА- добар за снижавање притиска, али га не једи сваки дан.
КОРЕН ЦРНИ ЛУК - ДИНСТАЊЕ. Мало воде и СУСАМОВОГ УЉА и динста се док не постане стакласт. Лук динстан само на води је стакласт и другачије је енергије него на уљу.
КОРЕН КЕЛЕРАБА за чорбе или изрендано и динстано.
КОРЕН РЕНА као зачин
КРАСТАВАЦ диуретик, мање се користи
БОРАНИЈА У СЕЗОНИ, изузетно је корисна
ГРАШАК У СЕЗОНИ, да, у комбинацији за житарицама
КОРЕН ЛОТОСА: исеца се на кришке или се сув предходно потопи. кува се око 20 мин, додај тамари па још 10 мин. помаже код отапања слузи у организму, нарочито дисајних органа.
КОРЕН ДАЈКОН: (Рапханус сативус), дуга бела ротква: благотворан је за одстрањивање из организма сувишне слузи, масноћа, протеина и воде, нарочито после конзумирања веома масне хране, у том смислу је добро на кашику рендане репе помешати пар капи тамарија.
1. потопи комбу 10`и изнад стави дајкон на колутове, на тихо 40 мин, док комбу не омекша, додај тамари па још 2-3 мин док се вода не укува. Ово можеш јести сваки дан, све до одстрањивања масноћа. Може и сушени дајкон.
2. Потопи осушени дајкон док не омекша, 10 мин. проспи воду. додај тамари.
КОРЕН МАСЛАЧКА: куван је добар за стицање виталитета, јача желудац и црева. може и сушен и као чај. Користи се све осим цвета.
КОРЕН РОТКВИЦА: за туршију, а лист може да се похује.
КОРЕН ЧИЧКА (Арцтиум лаппа),: потпомаже уринирање, и потпомаже физичку виталност и окрепљује. Добар је за супе, гулаше, јела од алги, или динстан са шаргхарепом,

ПЕЧУРКЕ: Буковаче, Шампињони, Вргањ
ШИТАКЕ ПЕЧУРКЕ: стављају се у чорбу 1-2 целе или сецкане, али предходно потопљене 10-20`.


МАХУНАРКЕ:
(ОНЕ НИКАДА НЕ ТРЕБА ДА БУДУ ГЛАВНО ЈЕЛО НЕГО САМО КАО ПРИЛОГ)

СОЈА: као целовито зрно има неке супстанце које нису најпогодније за човека. Користи се у облику: брашна, мрвица, коцкица и шницли и праве се сир, млеко итд. ЈАКО ЈЕ КОРИСНА У: зачину МИСО, ТАМАРИ сосу, ТОФУ сиру. Користи се на разне начине: мрвице за ћуфте с месом, коцкице или шницле. Око ње се води полемика, јер је изгледа доказано да у њој има неких штетних састојака по човека, али су производи од ње ОК.
ТОФУ сир се додаје на коцкице у супу и увече се једе по једна кашика за хемороиде. Чува се у фрижидеру до 20 дана уз свакодневно мењање воде.
МИСО: ферментисан производ соје, са евентуалним додатком јечма, служи за намазе, супе - не кува се јер се губе ензими којису важни за варење. (Са, Фе, «Б»). Његова енергија тежи на горе, полако, зато је добар за побољшање пробаве и снабдевање енергијом. Јако је важан за процес чишћења организма.
НАТО: је богат избор протеина и има загревајуће дејство. Помаже варењу и пражњењу црева, побољшава функцију бубрега, и сувоћу вагине у току сношаја. То је врста зачина-пасте! од соје. Добро га је помешати с тамаријем и љутиком или нарендисаним дајконом и служити преко пиринча, додати у мисо супу.
1. Кувај сојино зрно с алгом комбу, док не омекша. Додај лук, шаргарепу и настави још 1-2 сата. Додати Тамарија и мисоа. Ово је врло енергетски јака хрна. Е, а код сексуалних слабића додај му у све то главу лососа док не почне да се топи!!!!
Црна соја користи се код асматичара и кашља, и за побољшање функција репродуктивних органа оба пола.
АЗУКИ ПАСУЉ: Он јача бубреге, регулише виталност и шећер у крви и олакшава пражњење црева. Такође избацује отрове из организма, уједи животиња једе се самлевен пасуљ помешан са врелом водом - тада се једе 4-5 дана. Нормализује менструални циклус, а неколико целих зрна одлаже га.
1. кува се са алгом комбу уз стално додавање воде, док није 80%, па со, па још 20`; укупно 2 сата.
2. Потопи га око 6 сати, па смекшану алгу на дно, па пасуљ, када проври смањи и крчкај 40`. Ставо од горе бундеву или шаргарепу или паштрнак, па јоШ � дон сви не омекшају и додај воде ако треба. При крају Тамари или со, па још мало.

ПИНТО ПАСУЉ: са додавањем воде, а можеш додати шаргарепу и лук па још 1 сат.
НАШ ПАСУЉ: исто као пинто, а може и мисо.
ЛЕБЛЕБИЈЕ: потапају се преко ноћи и са том водом кувати.
1. 1:3, 1-1� вода, па со па још 1 сат.
2. додај комбу 8 цм.
3. после 1 сат додај лук, шаргарепу.
СОЧИВО: (Fe), теже се вари, више је Јанг, као и бели пасуљ. Додаје се вода.
Припрема: Алге вакаме, араме, сецкана шаргарепа, 1 сат, мисо.
А може и прво лук, па сочиво, вода, а при крају сецкани бели лук.

ЖИТАРИЦЕ:

Увек када се сервирају житарице посути их семнкама или гомасојем, бундеве или сунцокрета због бољег искоришћења неких витамина.

ПИРИНАЧ: ЈЕ НАЈИДЕАЛНИЈИ ЗА ЈЕЛО И СПРЕМАЊЕ. Евентуално се пропржи зими да би дао више енергије.
Стави се комбу алга, пиринач и вода и када проври на «3» стави се прстохват соли, за сваку шољу пиринча. Затим се затвори и кува се на «1». Врео се ставља у тегле, а када се охлади у фрижидер и једе када и колико ти треба.
1. Куван у експрес лонцу: комбу, опран пиринач, со, 1:1,5, 1 сат.
2. У обичном лонцу: 1:2 - до упијања све воде.
3. Пиринчана каја: 1:5 - добро за све врсте болести. За промену додати поврће, нпр. кинески купус, дајкон или чак умебоши шљиву.
4. Пржени: тигањ намазан уљем, лук, кувани пиринач. поклопљено крчкати 10-15. Тамати па још толико.
5. Пржени 2: све исто само додај љутику, прешун, лук и шаргарепа, гајкон и његоволишће, луки махунарке, кинески купус, и печурке, лук и целер.
6. Са махунаркама. Прво � сата кувај махунарке, па у охлађено додај пиринач и кувај 1 сат.

ПШЕНИЦА: припрема се као и пиринач: много јој је потребно времена да се скува па је добро да је увече натопиш. Зрна се тешко жваћу па се таква тешко варе - ја је самељем када је скувана.
1. � пшенице, � пиринчa или нека друга житарица и 1,5 воде.
2. пржена пшеница - као и пржени пиринач.
3. са поврћем - као и пиринач.
СЕЈТАН: је пшенични протеин (протеини, Са, мијацин) - у виду хлеба се прави, замена за месо, а не соја! Може се заледити у фризу.
ТЕМПЕХ - то исто причају и као за сејтан и зову га сојино месо. Када се он једе тог дана ти не требају махунарке.

КУк*рУЗ: је данас пун хемикали&

Ј Е Л О В Н И К

КУВАЊЕ:
КУВАЊЕМ ХРАНА ПОСТАЈЕ ЈАНГ. КУВА СЕ УГЛАВНОМ У ЕКСПРЕС ЛОНЦУ ЈЕР СЕ ИЗВЛАЧИ СЛАТКОЋА ИЗ ЖИТАРИЦА. АЛИ ИЗБЕГАВАЈ АЛУМИНИЈУМСКО ПОСУЂЕ И ТЕФЛОН, А МИКРОТАЛАСНУ ПЕЋНИЦУ НИКАКО КОРИСТИТИ.


ПИРЈАЊЕЊЕ (динстање):

1. мало уља, рендано поврће, со, 10`, тамари па још 3`
2. са уљем и водом: прво се на уљу око 5` па се дода вода док не испари:
3. само на води - што је врло важно - пробај - уради тако. И увек некако иде: комбу, поврће,со, па ври. па зачин: со, мисо, тамари.
4. На пари: поклопљено око 7`.
5. Нишиме: комбу, разно поврће, вода до поврћа, со, мало тамарија. 20 минута
6. Кнпира: загреј мало уља, чичак и шаргарепа, мало соли, пржи 2-3 минута , мало воде и тамарија, и док вода не испари.


ПОХОВАЊЕ (ТЕМПУРА):
СМЕСА ЗА ПОХОВАЊЕ: � кук*рузно или јечмено брашно, а исто толико белог обичног, ако имаш додај мало кузуа и дода се вода да буде гушће него за плачинке и стоји 2-3 сата. Овде се не додаје црно брашно јер више уља упије него бело - од два зла изабери мање!
А ПОХУЈЕ СЕ СВЕ ШТО СЕ СКУВА, МАЛО: карфиол, лук, шаргарепа, паштрнак, тофу, лист шаргарепе и лист ротквице.
ШАРГАРЕПА НИШИМЕ: исецкана укосо је најибалансиранија, а наизменично сада и скува се. Охлади се . Убаци се у смесу за поховање и похује као мекике у пуно уља. А може и лист шаргарепе.
КАРФИОЛ: исто као и шаргарепа, кува се са мало соли и на цветиће - и кратко.
ЦРНИ ЛУК: исецкан на веће колутове и прокуван на крају свег поврћа.
ТОФУ СИР: коцкице усоли и уваљај у брашно па у темпуту па похуј.

КОМБИНАЦИЈЕ ПОВРЋА:
- кељ
- шаргарепа+лук
- купус+шаргарепа+лук
- тиква+лук
- целер+печурке.
- кељ+шаргарепа
- купус+сеитан
- прокуле
- пашканат+лук
- кинески купус+печурке+тофу
- прокуле+карфиол
- грашак+љутика
- кинески купус+целер
- артичоке+тофу
- кук*руз+лук
- лук+кук*руз+купус

СУПЕSadдва пута дневно)

СУПЕ: першун, празилук, шаргарепа, паштрнак, коцкице тофуа, вакаме. Поврће се не љушти нити струже већ чисти трљањем са четком, очисте врхови, одбаце оштећени делови ножем. Пошто је супа јин, поврће се сецка на коцкице ситније - колутићи па на четири дела. Кувај. Када проври додај празилук, а када је готово, после 15 мин. поспи сецканим першуном и додај МИСО - ван ватре када се супа прохлади. Иначе, најбоље је мисо размузизи у мало воде или супе, па га потом сипати у супу.
Када се кува супа, па и све друго, треба тежити да се не меша да не би уносили спољне вибрације и да би се добила хармонична комбинација - због позитивног кодирања.
Генерално ређати: алга, лук, шаргарепа, житарице. Значи на дно иду јин, а на врх јанг.
Зелениш иде у задњих 10 мин јер тада задржава природну зелену боју.
СУПА ТРЕБА УВЕК ДА БУДЕ ЈЕДНОСТАВНА - НЕ КОМПЛИКУЈ!

1. Основна мисо супа: вакаме, лук, � вода, од врења, тихо 15 мин. Сипај размућени мисо (1 кашичица на тањир супе), послужи сецканим младим луком или першуном
2. исто као претходно, плус тофу, зелени део дајкона или шаргарепа.
3. вакаме, лук, тофу.
4. или: шаргарепа и тиква.
5. или: кинески купус и шаргарепа.
6. или: лук и бундева
7. или: купус и шаргарепа
8. Мисо 5: проврела вода, љутика; гарнирај са � листа норија, мисо.
9. Мисо 6: проврела вода, шаргарепа, кинески купус, тофу, мисо, нори/љутика.
10. Мисо 7: � шоље дајкона на режњеве 5 мин, вакаме, па док не омекша. мисо + сецкани млади лук.
11. Мисо 8: поврће, алге, стави у кључалу воду.
12. Од проса: лук, шаргарепа, просо, со. Уз додавање воде, а задњих 10 мин целер, при крају лишће, па мисо.
13. Од проса 2: опран просо пропржи. У лонац, слој по слој: целер стабло, лук, евентуално остало поврће, па просо. Вода се додаје и не меша се. Мисо. Пре послужења нори алга за украс и першун
14. Уместо проса: јечам, пиринач, хељда, овас, пшеница
15. од јечма: лук, шаргарепа, целер
16. Пиринач и бундева: лук, бундева, пиринач, со, 1 сат.
17. Јечам и сочиво: 2:1, лук, јечам, сочиво, со, после целер, печурке, па још 20 мин.
18. Јечам и пасуљ.
19. Тамари бистра супа: шитаке се натопе око 20 мин. Комбу, шитаке, и 5`можеш извадити их и за нешто друго искористи, па додај тофу док не исплива на површину. Тофу не сме бити тврд. Тамари око 2-3 мин. Гарнирати младим луком и нори алгом.
20. Све исто а уместо тофуа употребити друго поврће.
21. Бистра супа: комбу, тамари, 15 мин, љутика, нори.
22. Ањина супа: комбу, шитаке, лук, шаргарепа, целер, просо, � воде, пар капи тамарија, мало соли. При крају можеш додати: спанаћ, блитву, или неко лиснато поврће. На крају додај першун.
23. Са пилећим месом: исто или слично као претходно, уз додавање белог пилећег меса.

ЧОРБЕ

ЧОРБЕ се не препоручују пуно да се праве - пре супа. Уколико вам чорба није жељене густине, ви на крају додајте кашику кук*рузног гриза или кук*рузног брашна и пар минута прокувајте. )то би сте урадили и са пшеничним гризом код обичних чорби).

1. Кук*рузна крем супа: скувај свежа зрна па остави. На уљу лук динстај са кук*рузом, со, кук*рузно брашно, коцке целера. Мешај да се не згрудва, � па першун.
2. Тамари чорба: све исто као и предходно само нема кук*рузног брашна.
3. Кук*рузна чорба: целер, лук, кук*руз окруњен, со. Тамари, першун, млади лук, нори алга.
4. Чорба од сочива: лук, шаргарепа, чичак, сочиво, со, � па першун, а може се додати и Тамари
5. Чорба од сочива 2: све исто, али се поврће издинста на уљу, ако смеш.
6. Хранљива чорба од јечма: лест целера, лук, шаргарепа, па јечам. со . крчкај, тамари сос, гарнирај нори алгом и першуном.
7. Хранљива чорба од јечма 2: можеш предходно скувати јечам 1:1, � .
8. Од пиринча: обарити шитаки печурке и комбу алгу 2-3`па исецкај и врати, па пиринач и кувај � па целер још 5` и гарнирај младим луком. а можеш и додати мисо који ће ти загрејати организам.
9. Чорба од азукија: комбу исецкана, азуки, да проври па 1 сат док не омекша. У другу посуду лук и шаргарепа pa азуки и на врх комбу, со. још 20`док поврће не омекша, па тамари, па 5`, гарнирај младим луком.
10. Чорба од азукија 2: уместо шаргарепа и лука може бундева.
11. Чорба од сушеног грашка исто као горе.
12. Чорба од сушеног грашка 2: лук, шаргарепа, вакаме, 1:4, со, па док не буде густа.
13. Чорба од леблебија, натопи их преко ноћи. Комбу, чичак, Ш, со, па першун/љутика.
14. Од поврћа: натопи печурке шитаке. Комбу, шитаке, па да проври, па извади и на резанце их исецкај, па врати, лук, со, целер, тамари; гарнирај мрвицама.
15. Од тикве крем супа: тиква на коцкице, со, па док не омекша, па пропасирај и врати, па 20 мин и першун.
16. Чорба бундеве: лук, бундева,� ,испасирај, још 20`, гарнирајмладим луком или першуном.
17. Од поврћа 2: комбу, Ш, чичак, со, лук, 1 сат, тамари, па још 15-20 мин.


Г О Т О В А Ј Е Л А:

ГУЛАШ ОД СЕЈТАНА: исцеди, нарежи га, па у брашно о пропржи у мало уља да порумени, остави са стране. Издинстај лук, ситно сечен на колутове, додај сејтан, мало уља, воде и крчкај поклопљено. Додај трњине, ђумбир и целеров лист. Сервирај на листу салате.
ДУРУМ ТЕСТО И КУПУС: скувају се 250 гр резанци у сланој води, испери ладном водом. Тигањ с кашиком уља (или две кашике воде), купус, а поврх резанци, поклопи. Када се резанци, после 5` загреју, � кашике тамарија или со, и млади лук. служи се топло или хладно.
ДУРУМ ТЕСТО 2: с другим комбинацијама поврћа: шаргарепа и лук, млади лук и печурке, купус и тофу.
«ШПАГЕТИ»: динстај лук и печурке на мало уља, додај тесто и по мало воде; при крају тамари.
ПРОЈА: кук*рузно брашно, со, уље од кук*руза, кисела вода, тофу сир, зелено лиснато.

СОСОВИ:
(обично за умакање испохованог) - КРЧКАЈ 1-7 мин. На крају поспи с` алгама, здробљеним, печеним сусамом.

1. од дајкона: � чајне стругани дајкон, супена Тамари, 1 супена вода.
2. Од ђумбира: 1/8 чајне, 1 супена Тамари, 1 супена вода.
3. од лимуна: 2 кашике Мисо, 6 чајне лимуна или мандарине.
4. тиква, лук, мисо
5. тиква, јабука
6. љутика, першун, сусамово уље, умебоши.


НАМАЗИ:
НАМАЗ 1: тофу прокувај,, оцњеди и изгњечи са першуном, мисо и мало тамарија, . А може и са младим луком или црним луком. Чувај у фрижидеру у теглици.

САЛАТЕ:

САЛАТА 1: кисео купус исецкан на штапиће, целер рендан, уље од маслина, целеров лист.

(ПРЕСОВАЊЕМ): изрендај, посоли, изгњечи, да стоји преко ноћи, да би ферментирало, или после 2 сата или сутра једи. Можеш и додати сирће.

САЛАТА 2: КУПУС И ЛИСТ ПЕРШУНА
САЛАТА 3: КУПУС И ШАРГАРЕПА
САЛАТА 2: ШАРГАРЕПА И ЦВЕКЛА

ТУРШИЈА:
Као природно ферментисана храна јако помаже варењу.
- ОД ДАЈКОНА: редом: со листови, со колутићи, врх притисни. Покриј газом. Може да траје 1 до 2 недеље.
- исто само шаргарепа или карфиол
- ОД ТАМАРИЈА: исњецкати поврће: репа, ротквица, прелиј истом количином воде 1:1, може до 2 недеље.
- ОД МЕКИЊА: пржити мекиње док не добију арому ораха. Охладити и додај со. Слој мекиња, слој сецканог поврћа, последњи су мекиње. Додај воду, колико пола мекиња. ферментише. Пре употребе опрати со и мекиње

ДЕЗЕРТИ:

КУГЛИЦЕ од сувих шљива: 1 кг. номочене у води без коштица и ситно се исецкају, � ораха исецканих, 300 гр малтекса, 200 гр пшеничних клица. Обликуј куглице у млевене орахе.

ЛЕКОВИ:

ЂУМБИР: (бубрези, камен, бол у желуцу, цревни поремећаји, пролив, укоченост делова тела, синуси, цисте).
1. У врућу воду са Ђ стави газу па се трљј до црвенила.
2. Истружи па у врећицу, па у врелу воду, кратко да се загреје, да не би изгубио лековита својства, после 5 мин када се замути 4 лит воде умочи пешкир па на тело, па сув пешкир па држи 20 мин, и поново неколико пута.
СО: пржену со у врећицу па на тело као Ђ.
СУСАМОВО УЉЕ: (за опекотине, светло уље за очи,може и за ухо, црвенило руку). Када се опечеш прво стави део тела у слану воду, па премажи уљем.

МАСЛИНОВО УЉЕ: добро за промене на кожи и камен у жучи.
СРЕЂИВАЊЕ ЦРЕВА: кашика самлевене пшенице, 100 киселе павлаке, кашика кима, за доручак и више пута.
ЖУЉ: пресечен лимун ставити на жуљ који отпада за неколико дана.

ТРАВКЕ - АПОТЕКАРКЕ
АНГЕЛИКА: за лечење дисајних органа, желудац, против надимања.
АНИС: против грчева у стомаку, чишћење крви
ЗОВА: против прехладе и тврде столице. И по мени, најбољи диуретик, заједно с дињом и краставцем.
ГОСПИНА ТРАВА (кантарион): против главобоље, грчева у желуцу, свих врста рана
ДИВИЗМА: против плућних болести, астме, бронх.катар
ЛИСТ ЦРНОГ ДУДА: против шећерне болести и тврде столице
ИЂИРОТ: против маларије, камена у бубрезима, желучаниох болести
ЈАГОРЧЕВИНА: против лупања срца, бронхитиса, навале крви у главу
КОПРИВА: против малокрвности, грознице
КУк*рУЗНА СВИЛА: против шећерне болести, мокраћних канала, болова у крстима
ЛАВНДУЛА: за болести срца, ублажавање грчева
ЛАЗАРКИЊА: против болести живаца, лупања срца, жутице, песка у мокраћном мехуру
ЛИПА: против прехладе, кашља, упале грла, несанице
МАЈЧИНА ДУШИЦА: против реуме, неуредне пробаве, упале јајника, за уредну менструацију
МАСЛЧАЧАК: против грознице, болести јетре, чирева и шуљева
БОКВИЦА: астма, велики кашаљ, бубрежна обољења, мокрење у кревету, главобоља, срчана обољерња, затвор, неуроза, виталитет, хемотроиди, очн еболести, зубобоља.
ОРАХОВ ЛИСТ: за јачање крви, добру пробаву
РУЗМАРИН: против болести срца, и бубрега
ХМЕЉ: против запаљења бубрега, болести јетре, камена у жучи запаљења бешике и слезине.
МЕТВИЦА, мента: против прехладе, ако те боли глава, рђаву пробаву,
КАМИЛИЦА: благотворна за нерве, помаже добром расположењу, лечи несаницу, и раздражљивост, и раствара камен у бубрегу.
ШИПАК: чува од прехладе, дисајне путеве, делује изванредно н ара дбубрега, и жучног мехура.
ЛИСТ МАЛИНЕ: спречава побачај, појачава млечне жлезде и смањује мучнину. Опушта мишиће карличног појаса.
РУЗМАРИН: као зачин и за корекцију укуса
ПЕЛИН: нисам користио, па немам предлог
МАТИЧЊАК: нисам користио, па немам предлог
НЕВЕН: и цвет се коористи
КОМОРАЧАSad!)
КАДУЉА: за испирање грла
БРЕЗИН ЛИСТ: за ишијас
ХАЈДУЧКА ТРАВА: може се пити у «бесконачност»
БЕЛИ СЛЕЗ: за дисајне органе
МАСЛАЧАК: као салата
ЗЕЛЕНИ ЧАЈ: једном дневно
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Мислење 19 Апр 2010, 19:46

СОКОВИ:

СОК ОД ЈАГОДА: одстрањује жутицу, малокрвност, слабоћу, нервозу, добро за бубрњеге, камен у њима и реуматизам
МАСЛИНОВ СОК: против грознице и шарлаха
РИБИЗЛОВ СОК: поспешује рад бубрега, и против костобоље
СОК ОД ЗОВЕ: попспешује знојење, и сапавање, са лимуном добар птотив кијавице
СОК ОД КАЈСИЈА: делуе на цело тело
СОК ОД ГРОЖЂА: делује против малокрвнмости и салбости
СОК ОД ЈАБУКА: против цревних болести, реуматизма, чисти мехур и бубреге и умирује живце.

БИЉКЕ ЉУБАВИ:
ЧУБАР (Saturela hortensis) - подстиче жељу и машту
МАЈЧИНА ДУШИЦА - подстиче машту
АНИС И МЕТВИЦА помешани после ручка
ДИВЉА АНЂЕЛИКА: нарочито кора и семе


ЈЕЛОВНИК ГЕНЕРАЛНО,
(ВАЖА ЈЕ РАЗНОВРСНОСТ, ЈЕДНОСТАВНОСТ И ЗАСТУПЉЕНОСТ СВОГ ПОВРЋА И СТАЛНО МЕЊАЈ СМЕНКЕ ЗА ПОСИПАЊЕ)


ФЕРМЕНТИСАНО ВОЋЕ:
УМЕБОШИ ШЉИВА балансира слатко у организму, а велика количина шећера ствара велику Јинизацију, па отуда иде крв на нос.
ТРЊИНЕ су добра замена за Умебоши шљиве.
КЛАРКИЈА: је антипаразит (каранфилић, пелин, плод младог ораха). Добра је и за незеб.


ПРЕПОРУКА: (можда је требало рећи прво)
- Будите се и лежите весели,
- живите срећно, не оптерећујући се бригама о свом здрављу, посебно о ономе на шта не можете диретктно утицати
- свакодневно будите физички активни, бавите се физичким вежбама, радите кућне послове, гимнастику и слично.
- односите се према свему и према свакој особи коју сретнете са захвалношћу, а посебно изразите захвалност природи пре и после сваког оброка.
- За кување користите природна горива и што пре пређите на плин. Никада не употребљавајте микроталасну пећницу.
- жваћите храну довољно дуго док се не претвоти у кашу јер тиме уносите пљувачку која садржи потребне и неопходфдне ензиме за правилно варење хране. Увек размишљајте када једете да не задовољавате ваш стомак већ цело тело.
- одравајте свој дом уредним, сваки угао собе.
- редовоно га чистите и проветравајте
- гајите зелено биље у своме дому да бисте га оплеменили.
- Непријатељи не постоје.
- А КАДА СМО БОЛЕСНИ САМО НАС ЉУБАВ И ЕНЕРГИЈА МОГУ ИЗЛЕЧИТИ, ПОШТО СУ СВЕ БОЛЕСТИ ИЗЛЕЧИВЕ, АЛИ НЕ И СВИ БОЛЕСНИЦИ.
- И волите: волите и свој живот јер је он ваше СВЕ.


М0ЈА ИСКУСТВА И САВЕТИ:

- Увек имам у фрижидеру скуваног проса, који може ту да стоји до 3-4 дана. Кувам га са водом, 1:2,5 или 1:3 и мало соли. Тако скуван, додајем га свуда где ми је потребан густиш. Лепо се уклапа у све чорбе, а нарочито у танко скуваној парадајз чорби. А од остатка правим ћуфте од проса: скувани просо, скувана на коцке шаргарепа, ситно сецкани лук или на колутиће празилук. Измешај и формирај ћуфте, а ако треба, мало уваљај у интегрално брашно и пржи. Супер су!

- Увек имам у фрижидеру скуваног овса. Њега користим када ми се приједе нешто слатко. Кувам га у односу 1:3 и при крају додам сувог грожђа по укусу. Када се прохлади додам малтекс и цимет. Уколико ми је ређе, ја додам суве клице од пшенице. А скуван овас јако лепо иде са млеком од соје. Млеко од соје купујем у праху.

- У скоро сваку супу стављам неку житарицу, а најчешће је то јечам, па супа не изгледа празно и док пијеш супу, занимаш се оним зрнцима. А може и просо.

- Увек имам у фрижидеру скоро све врсте поврћа. Поред нутриционистичких и макробиотичких својстава, оно доприноси интересантнијем изгледу. У том смислу: увек имам и першунов и целеров лист и власац.

- Увек имам разне врсте теста: дурум или од хељде. Њих стављам свуда где је потребно да се добије густина, пуноћа у залогају и интересантнији изглед

- Од меса, увек имам пилеће бело месо, и филете од ослића, а од конзервеи само туњевину.

- Од зачина користим само морску со, оригано, босиљак и соја сос (вијетнамску). Зачин «ц» , црвена паприка, љуто и бибер су јерес. Љутину ми надомешћује ђумбир.

- Спремање било које клопе започињем са мало воде, коју с времена на време и по потреби додајем, а када је поврће скоро кувано, тада додајем укупну количину воде, а када она проври, додајем зачине.

ИСКРЕНА ИЗЈАВА:
Често ме питају како могу да једем то... Навикне се човек на све, и временом губи потребу за масном и сланом храном.
... И тако се лако, опуштено и неоптерећено осећам. Више ме храна не једе, већ је ја с уживањем спремам.
А на пут увек носим своју кесицу муслија и једна шоља са јогуртом ми је сасвим довољна за доручак или вечеру.

Мој мусли:
100 гр овсених пахуљица
100 гр јечмених
100 гр ражаних
200 гр кук*рузних
150 гр сувог грожђа
100 гр сунцокретових семенки
50 гр сувих банана
50 гр сувих клица од пшенице.
Супер је!

И увек имам за грицкање мешавину испечених семенки: лешника, бадема, ораха, сунцокрета, бундеве, кикирикија и сусама.

п.с.
Ужелим се понекад и друге врсте хране - наравно да је конзумирам, али контролисано и свесно. Овај начин исхране допринео је мом другачијем погледу на живот, а самим тим новом и садржајнијем начину живљења. А највише захваљујем што више ништа априори не одбацујем и поштујем све створено. То ми је помогло да увидим колико је свет богат и колико свака ситница има важност у ланцу смисла који се зове живот. Баш је било вредно труда.
Sania

Зелено цветче
 
40
Мислења: 512
Зачленет: 13 Апр 2010, 19:35

Врати се на Алтернативна медицина

Кој е онлајн

Оваа категорија моментално ја разгледуваат: Нема регистрирани корисници и 9 гости