MoonGirl напиша:Vaka neznaev tocno kade da ja stavam ovaa tema, pa zatoa resiv da ja stavam vo ovaa kategorija!
I porano imav otvoreno tema : Sto koga nikoj ne me saka?,....znaci koj sto ja procital taa tema, delumno znae koj e mojot problem! Najglavno ke kazam...deka nemam prijateli, nemam decko..nemam nikoj da saka da se druzi so mene, nitu da me saka! Ednostavno e toa taka.....kako sto vikaat drugite ...kako da siresh negativna energija okolu sebe i kon drugite! Sega naidov na uste eden problem, koj mi ja raspara dusata uste povejke..!
Pred nekoj den, otidov do kaj tatko mi na rabota, slucajno bev vo blizina pa sakav da go pozdravam! No osetiv kako na nego mu bese sram od mene....i uz razgovor, mi rece zasto sum doshla taka kako partalka.....zasto ne sum se oblekla poubavo, da sum privlecela vnimanie! Deneska, tatko mi bese ljut, i mi se razvika....deka sum nisto, deka poradi toa sto nemam drugarki i ne izlegvam jas sum nenormalna...ne e vo red nesto so mene! Ne sum se doteruvala.....ne sum imala decko.....mi vika gjabe zivees ....i na kraj samo mi rece ne te sakam, ne mi trebas nikogas ti....!.....Pokusav da ne pokazam emocii, i samo istrcav vo mojata soba i se zakluciv.....! Vejke neznam sto da pravam, koga ni sopstveniot tatko ne me saka....koga jas sum samo edno obi4no gubre....koe veruva vo prava ljubov, i prijatelstvo.......jas stvarno neznam sto da pravam........

Прво и основно не треба да се мислиш дали да отидеш кај тако ти на работа да го поздравиш, ти таму треба да одиш кога ќе посакаш и кога ќе имаш потреба, затоа што ти е татко и ти се може! Друго, стварно треба да постои советувалиште за родители, зошто гледам некои поим немаат како да се однесуваат со деца. Трето треба сериозни промени во законот за семејство што ќе предвидува кривична одговорност за психичко малтретирање врз деца.
Ти Moongirl треба само едно да имаш на ум, дека ќе станеш полнолетна еден ден, животот ќе си го креираш сама, сама ќе си одлучуваш и ќе си бидеш свој газда. Атер на тоа треба да си го зачуваш разумот, самодовербата и да се сакаш себе каква и да си, се додека не си зла, не уништуваш туѓи животи, намерно не повредуваш луѓе, до тогаш ти и твојот живот и среќа се најбитни. Насочи се кон себе, надградувај се ,чувај се и сакај се, И СЕКОГАШ АМА СЕКОГАШ во животот на секој човек ЗНАЈ дека има барем една личност што те сака, а ти треба да ја пронајдеш. А на татко ти не му се лути, толку му се сфаќањата, не е он крив, прости му, заборави се што ти рекол само ИГНОР и барај си ја среќата, постави си свои цели и гледај да си ги исполниш.