zdravo, nova sum na forumov,inaku denes sum malku podobro. Vo cetvrtokot mi pravea revizija posle spontan abortus uzhasno,na niedna zhena ne i posakuvam takov losh moment vo zhivotot! No odime ponatamu silni sme nie! pozdrav zhenski
Па, што знам. Од една страна поспано, од друга уморно. На моменти весело, на моменти тажно. До вечер, ќе видиме како ќе се чувствувам, има време.
Штознам... било и подобро. Исполнета сум, имам обврски (засега), си го исполнувам слободното време со спорт и со дружење со најблиските, со танцување до рано наутро и со утрински кафиња со Сестра ми со потечени од неспиење очи... ама било и подобро. Ме фаќа некоја мала носталгија за некои чувства што ги имав за некого во одреден период од животов, а кои сега ги немам. Сфаќам колку истите ме исполнувале и колку се чувствувам празно во моментов. Она чувство како кога ќе го прочитате последниот дел од „Хари Потер“ и сфаќате дека нема повеќе.Ми треба некој ураган да ме размрда, зашто земјотресите кои деновиве ја зафаќаат земјава некако не ми помагаат Некој демон како Хитклиф да ги разбуди моите демони.Не знам да бидам мирна. Ама па знам и дека со сила убавина не бидува, па ќе си чекам. Што е мое - ќе си дојде П.С. Откако си го препрочитав постов, сфатив дека премногу fictional references имам. Ми фали уште Ладлам да го спомнам и да одам да испијам уште шест кафиња