lolyta777 напиша:Noemi напиша:Ги листам темиве и приметувам дека на крај се сведува на врската муслиманска-христијанска вероисповед.
Не сфаќам како може да ве кочи еден општо прифатен инструмент за манипулација на големите маси, т.н. религија?
Се додека партнерот не е некој религиски фанатик не гледам причина да не се препуштите на врската.
Многу често националноста игра поголема улога од религијата, само сите затвораме очи пред тоа.
Извини вака, ама мене ми е многу битно дали ќе одам во црква или во џамија, дали ќе носам шамија или не, дали детето ќе ми има христијанско или муслиманско име, дали ќе биде крстено или сунетисано, дали заедно со мм ќе правиме свадба или посебно, дали ќе празнувам Велигден или Бајрам, дали ќе се молам со Оче наш или ќе му се поклонувам на Алах итн.итн. (ова се религиски моменти, а не националистички, а ич не сум религиски фанатик, туку само обичен верник кој си ја сака и почитува религијата и традицијата).
Едноставно христијанството е дел од мене, со него растев, бев и сум воспитувана во духот на христијанството и така воспитувам и не сметам дека некој ме изманипулирал.
И според мене љубовта има и познава граници. Тоа сум јас и така мислам и размислувам, не сакам да навлегувам во конфликти, веќе си се имам изјаснето на темава, ама не секогаш спротивностите се привлекуваат и некои разлики не можат туку така да се проголтаат и да се прогледаат низ прсти.
WomanInRed напиша:Многу пати имам зборено на оваа тема и знам дека повеќето нема да се согласат со мене но ете ке пробам да дадам мое мислење.
Јас сум од мешан брак и никогаш не сум ги гледала разликите, етничките и националните. Но сето тоа зависи во средината каде што сме израснати. кај нас се зголемува бројот на парови од различни вери, со оглед на тоа што живееме во мултиетничко општество. Ваквата појава во светот е нормална и речиси прифатена..Јас искрено не правам разлики и никогаш не потпаѓам под злобни коментари или прерасуди.
Колку и да сакаме, не сме во состојба да го контролираме центарот одговорен за привлекување на спротивниот пол. Да, можеме свесно да си забраниме дека нема да имаме ништо со човекот, но во никој случај не можеме да ги запреме чувствата...
Кога влегуваме во врска, без разлика дали со македонец или албанец или турчин итн. бараме некој со заеднички поглед на светот, заеднички верувања, слична визија за иднината. Некој со кого ќе можете да се споиме како на емоционално така и на физичко ниво. А кога зборуваме за заеднички верувања, не мислиме на ист бог, туку на моралните вредности..
Ако најдам некој таков, ништо нема да ми застане на пат...

Ma12la напиша:Epa vaka...Idam veke 3 godini so momce so razlicna religa od mojata t.e musliman...Zuveam vo mal kade sto sekoj znae za sekogo,i mi e stav da prodolzam so nego... a mnogu se sakame,mislam 3 godini ne e ni malce i nemozam da si go zamislam zivotot bez nego... Mi e staf koga moite doma ke doznaat misla tia doznaa samo deka mu se pustal i nemozam da vi kazam kakva bese situacijata doma,zasega e se vo red no postojano me prasuvaat dali sum fatila decko i zosto ne. Ne mozam da se zamislam so dr a da ne bide toj..Sto da pravam...? :S


Noemi напиша:Не сфаќам како може да ве кочи еден општо прифатен инструмент за манипулација на големите маси, т.н. религија?
Се додека партнерот не е некој религиски фанатик не гледам причина да не се препуштите на врската.
Многу често националноста игра поголема улога од религијата, само сите затвораме очи пред тоа.
Токму болдираното си го сфатила погрешно.
Јас сум дете од мешан брак, и двете со сестра ми имаме интернационални имиња, христијанска сум по мој избор, иако не се сметам за некаков верник. Имам сосема нормален живот.
И се чувствувам попривилегирана што сум запознаена со две сосем различни култури и религии.
Доколку се одлучува една единка за врска или еден ден брак со друга единка значи постои компромис, разбирање и почит помеѓу нив.
А тоа значи дека никој нема да влече на својата страна, ставање на христијански или муслимански или еврејски имиња на децата, влечење строго по џамии или цркви.
Можат децата да се воспитуваат да почитуваат
Да љубовта познава граници, но за мене религијата не е една од нив.
Разликата од 20години, насилството, понижувањето, се и те какви граници.
Оваа категорија моментално ја разгледуваат: Нема регистрирани корисници и 1 гостин