Ги имам неколку во моја близина и поголеми емоционални вампири нема. Добро, сите сме по малку исплашен од болестите кои не демнат ама ова бе претерано е. -95% од муабетите и се за болести -сите лекови ги знае -сите лекари во земјава ги знае -ке чуе некоја од нешто се разболела и одма оди да праша за симптми -слушнала свински, птичји или не знам каков грип и одма се завила во црно -за една обична менструација оди на лекар ( 3-4 дена во циклусот) - лоратадин си пие она напролет, ако не е алергична,за секој случај -место добар ден и е ‘‘денес колку ми е лошо така никогаш не ми било‘‘ А шета здрава права, бела црвена. Мислам дека ваквите луге се очајни само да привлечат внимание и некој да ги сожалува или нема што друго да правта во животот па мислат на болести само.
Јас како мојата мајка да си ја препознав во текстот,а толку многу и зборам за тоа ама се е џабе,ако јас се разболам одма и таа е болна,оди на лекар демек срцето ја гуши,ке проверат нема ништо па на своја рака си зема лекарства за срце и притисок,после нешто друго ја боли и се така,си зборев зборев и оставив веќе зошто секој ден иста песна за тоа
Хипохондрија е психичко пореметување.Не е здравствен проблем туку е психички проблем.Да живееш живот со страв од болести е големо психичко пореметување.На хипохондријата може да влијае и некој трауматичен настан,но и немора да значи.Хипохондријата не бира пол и возраст.Може да се јави на било која возраст но се смета дека првите знаци на нарушувањето се јавуваат во периодот помеѓу 30 и 40 години.
Јас како да имам чуден облик на хипохондрија, јас одам на лекар постојано, се тоа, ама анализи никако не правам често, од тоа се плашам... И јас мислам дека е тежок психички проблем, но тешко дека може да се излечи, еве една година, терапии и све и јас сеуште постојано ја истражувам секоја промена на моето тело, кожа во устата..
Не сум хипохондрична ама еднаш како и да бев малку во таква ситуација,бев во продавница за животни сакав да си земам хрчак толку ми беше сладок го кренав во рака арно ама ми остави запчиња,течеше крв како да ме каснал волк,до продавницата веднаш има аптека другарка ми истрча да праша за помош некаква бидејќи господинот не го вакцинирал хрчакот како и другите животни. Во аптека рекле да одам на болница веднаш бидејќи може да ми затруе цела крв,толку се исплашив за прв пат во живот,веке имав филмови триста во глава дека сум затрована,дека неколку часа ми остануваат само арно ама за среќа се испадна добро
Лелееее луѓееее! Понекогаш најискрено се мразам себеси. Значи кој ѓаол ме тера толку детално да разгледвам одредени болести, демек ме интересира и после ми се случват. Секако не физички туку психички си измислувам. Неколку дена веќе читам за едно бизарно и преретко нарушување, констатирани се околу 1000 случаи од него, ама ете кај мене има симптоми Болест жива си сум сама на себе. Поќе ни читам ни отварам ни се интересирам. Пред 2 дена здрава права ни на ум не ми имаше паднато такво нарушување, сега ми се дешава. Така се појавуваше то од ко ќе прочиташ. Најголем хипохондрик сум!
До пред 3недели и јас бев вака. Само што ќе слушнев за некоја болест веднаш барав по интернет и си замислував дека ги имам симптомите и дека веќе ја имам таа болест. Стигнав до тој степен што 2 недели од дома немав излезено од страв да не се разболам Ги отргнав овие мисли кога пак почнав да излегувам и да се дружам со луѓе. .
Моја верна другарка - хипохондријата. Си мислам дека мајка ми е поголем хипохондрик, ама не знам баш... Таа малку претерува, зашто кога чуе некој да има некаква болест, одма прашува „што чувствувал/а“ и одма си поврзува со она што и се случува и нејзе. Секоја главоболка или друга болка е знак за нешто страшно... Кај мене слично, но не со толкав интензитет. Иако, можеби и се лажам дека е така ))) Страшна работа е хипохондријата, особено за еден млад човек. И јас си се мразам што сум таков, ама ете, не сум бил на курс за да бидам таков... Едноставно ми се случува )))) Дел од мене си е.
Ги читам мислењата од темава и се пронаоѓам во секој втор збор И јас сум исто така голем хипохондрик и колку пати си имам умислено дека имам некоја страшна болест... рак на дојка,кожа...тумор на мозок,еднаш па се исплашив пошо си помислив дека ќе добијам срцев удар затоа што ме стегаше нешто од левата страна (страшна работа ) и утре дента правец кардиологија Ми правеа некои тестови ова она,ми зимаа крв,дури таа докторката ме прати да направам тестови за тироидна жлезда и на крај испадна дека сум здрава како дрен Значи луѓе,оваа хипохондријава е невидена работа Што се однесува до мене,ја можам роман да напишам во врска со ова
Дефинитвно, голем хипохондрик сум.. Минатата ,,Болест'' која ми беше во мода, беше Беснило Ме изгреба едно маче, и ништо само го измив местото и толку, ама после ми текна на беснилоо.. И почнав по интернет да барам симптоми. (печење, болка, чешање на местото) И ми олесна дека ги немам, и си продолжив со живото.. Ама по 1-2 сати, почна да чеша, пече, боли.. и готово.. почнав филмови да си правам.. ќе умрам, ова, она блаблала. па почнав пак да ќитам за беснило, паднав во депресија.. Панични напади по цел ден И сега кога ќе ми текни на тоа, умирам од смеење.. Сега во мода ми е меланом
Лоша навика е. Имам читано дека се појавува кај луѓе опкружени со хипохондрици или луѓе кои во детството биле осамени. Јас таму спаѓам. Мајка ми почина ко имав јас 6 години и од мала си најдвав вака по нешто за да ми биди пружано внимание од останатите. Не сум додуша толку навлечена и се обидвам да не мислам многу на вакви работи имам и со психолог зборано и само то е лекот. Да се убедваш постојано дека ништо не ти е. Последно шубе ми е ракот на бели дробови. Од Битола сум и прочитав исказ од доктор дека секоја недела има по 2 нови случаи поради многу загадениот воздух. И си врзав в крпче. А иначе психологот ми рече за да измислуваш вакви работи треба да си исклучиво интелигентен и да читаш и истражуваш многу. Така да... Паметна сум јееј.. Си се тешам
Не можам да се пожалам веќе кога ништо не ми е со месеци... На некој начин хипохондријата сама си замина од кај мене, сега се чувствувам одлично
Баба ми и една од дугарките. Особено другарката. Носот ќе ѝ потече и дома измисле некоја болест, дека ѝ паднал имунитет, дека ѝ треба инфузика, дека има воспаление и триста глупости. Веќе секој ден е болна од нешто и се жали на нешто. Јас никогаш не сум била таква
Mojava stasa do krajno nivo ... AMA SKROZ DO KRAJNO Pocnav pred 3-4 godini i prvo koa ke pomislev na nekoja bolest deka ja imam odev na lekar i odma se opushtav... posle so tekot na vremeto mnogu cesto mislev deka imam bolesti i toa mi vleze vo psihata ... stasav i do psihijatar otidov 2-3 pati i se smiri malce ama napati ke mi tekneshe neshto ... i sega 6-7 meseci nish ne mi beshe,vesel se i naednash mi podskokna srceto mnogu strasno i ja se stresov i i kazav na majkami i otidovme na lekar imam napraveno 300 snimki ama toa malce samo me opushta i sega veke pocnav da se plasham skroz od se ... srceto nonstop mi bie,se voznemiruvam za sitni raboti i nemozam duri da se kontroliram .. se voznemiruvam ako odam naskolo sam,ako treba da me isprashaat na ucilishte,pred legnuvanje obavezno i mi bie srceto 3 casa i edvaj zaspivam Veke navika mi stana toa voznemiruvanje i ziveam so strav eden den de ne mi otkaze srceto bidejki koa srce moze da izdrzi vo denot 2-3 pati da se voznemiruva Mnogu mi e tesko i strav ama nemam druga opcija osven da trudam da go nadminam ova iako znam deka e tesko imam samo 15 godini !! detstvoto si go rasipav nemozam da izdrzam da ne zaplacham koga gi gledam decana na moj godini edinstven problem im e ljubovta :// a ja se zamaram celo detstvo so vie gluposti ... ako nekoj ja ima skroz istava situacija (osobeno so voznemiruvanje za sitnici) neka komentira ... ke me opushti pomislata deka ne sum edinstven )
Izgleda mnogu ima sto patat od hipohondrija....Jas vo poslednite 2 godini "preziveav" rak/tumor na mozok, melanom, tetanus, rak na se i sesto, leukemija, non hodkings limfoma, i mn drugi raboti, sreka ne bese nisto od toa, i bev dobar, na kratko.... Sega pred nekoe vreme imav seks so edna devojka sto samo ja zapoznav, bese romka i kondomot se skina, i....momentalno go prezivuvam pekolot, nemozam da spijam, jadam, rabotam, nisto :'( Cesto me mavaat fleshovi na samoubistvo (ne se samoubivam ne se plasete), a pustoto kolku sto procitav trebalo da se cekaa 28 dena za prviot i 90 za vtoriot hiv test. Od net vidov nesto demek mnozinstvoto zarazeni mazi so hiv se maz-maz i demek sansite da fatis hiv duri i so nekoj koj go ima virusot se mali (maz koj ima 1 godina intimni odnosi so zena so hiv virusot ima sansi da zarazi 1-13%), ali ja sekogas, nesreken, baksus, hipohondrik i sl, mislam na najlosoto . Sega momentalno se zamisluvam kako ke umram i tatko mi ke pocne da pie, majka mi ke umre pred vreme, a brat mi.... eh... :'( Neznam sto da pravam, "vozrasen" maz sum a placam kako bebe sekoj den... Ke odam denovive da zakazam za psihijatar ili so i da treba tamu, i da zeam nekoi apcinja za spienje, sedativi za smiruvanje i sto i da e.... ne se zivee vaka :/
Го држам лап топов у скут и си мислам од топлината ќе ми се прошират крвните садови и ќе ја изгубат функцијата ..гледам како ми ги ампутираат нозете нееееее.