Не можам повеќе, размислувам за самоубиство. не се живее повеќе вака. Додека другите имаат нормални проблеми, јас со глупости си го замарам мозокот. Постојано имам некое чувство дека сите ме гледаат со омраза, дека ме сметаат за лоша личност а знам дека за тоа нема логично објаснување, туку едноставно имам такво чувство. Каде и да отидам јас се тресам од страв и се мислам дека сите гледаат во мене. Дека тајно ми зборат за грб, не можат да ме поднесат. не можам ни на улица да поминав веќе каде што има многу луѓе. Опседната сум со ова, мислев дека опседнатоста ќе помине ама не поминува. Не можам повеќе да издржам, очајна сум. Се нервирам за вакви глупости цела година, не сакам да излезам од дома од тој страв. Не сум во состојба да направам ништо. Помислувам дека нема смисла веќе вака да се живее!!!
Еј биди благодарна што постоиш,не се замарај со мислењата на другите и дали мислат или не мислат нешто за тебе.Живеј го животот најдобро што можеш,не се замарај со вакви безпотребни размислувања и ставови.Сакај се себе
Послушај го советов на Lady97,потполно е во право и јас истото го практикувам за мене,баш ми гајле за другите еми секој си мисли пионешо за некој ти глејси да ти е арно,а за другите гајле нека не ти е
Вака сега, ова ти е некој вид на фобија, не знам како се нарекува со стручно име, ама да се плашиш од тоа и да си замислуваш вакви работи (велам замислуваш бидејќи не знам колку си свесна ама луѓето ретко погледнуваат на страна кога одат по улица, не па да мразат некого кого го здогледале на улица) не е нормално. Ниту пак ова што ти се случува тебе навистина постои. Се се случува во твојата глава. Само таму, разбираш? Тоа ти е илузија, не постои, не е така. Па, нема смисла да се живее ако постојано живееш со страв. Но со самото тоа што се пожалуваш и бараш иако индиректно решение на овој проблем покажува дека си свесна дека го имаш и дека е проблем. Кога ќе се реши ќе има смисла животот, се ќе има смисла. Ако сакаш да го продолжиме разговорот приватно пиши ми една лична порака, не сум јас некое стручно лице, ниту компетентна да зборувам и дијагнозирам болести, но би можела да ти дадам некој совет. Инаку, знам дека колку и да ти објаснуваме дека тоа не е така како што мислиш, овој страв нема да престане, бидејќи секоја личност која се плаши од нешто потсвесно предизвикано е и самата свесна дека тоа всушност не е така како што таа личност го перцепира. Твојата перцепција е малку искривена, а за тоа има и некоја причина. Помош постои, лек има, немој да помислуваш на самоубиство. Животот е убав, ќе сфатиш кога ќе се излечиш од тој неконтролиран страв. ЕДИТ: Девојко, те прочитав и на други теми, мислам дека имаш сериозен психички проблем и немој да се срамиш да побараш помош. Верувај тука на форумот ние може се да ти кажеме, ама тоа кај такви проблеми не помага многу кога не се знае причинителот на проблемот, а тоа може да се испита на поинакви начини преку стручно лице. Дали си разговарала со твоите за овој проблем?
Јас само едно ќе ти кажам - не треба да живееш за другите, туку само за себе. Ич да не ти е гајле што другите ќе помислат за тебе, туку што ти самата мислиш. Биди позитивна, оптимистички расположена, верувај во подобро утре. Се е во твојата глава, убаво ти пиша феминката во претходниот пост. Едноставно мисли на позитивни работи, прави позитивни планови за иднината, дружи се со личности што позитивно влијаат на тебе, некој од семејството или некоја другарка. И немој никогаш да помислиш на самоубиство. Животот е убав. Вреди да се живее
Многу ми е жал за тебе, но поимот САМОУБИСТВО подитно да си го тρгнеш од глава! Да си го одземаш животот поρади неκои κои мислиш деκа те мρазат!? Κρени ја главата и погледни ги со остаρ поглед пρаво во очи и со тоа ќе им поκажеш деκа си силна личност и деκа не те засега што тие мислат за тебе! И биди со таκвите таκва! Аκо се тие ρасипани κон тебе, биди и ти ρасипана κон нив! Аκо ти поκажуваат деκа те мρазат и ти дај им до знаење деκа двојно повеќе ги мρазиш! Поκажи им заби на сите оκолу тебе, таκа смелоста таκа да се однесуваат ќе им се намали. А таκов стρав κаκо што ти велиш незнам баш κаκо да ти помогнам, затоа само ќе ти κажам да ги игноρиρаш дρугите и да си гледаш пρед тебе. Аκо си пρемногу ладна и намуρтена личност ноρмално е да им паѓаш во очи на луѓето, затоа насмевни се! Насмевκата е пρеκρасно нешто, и леκ за многу психолошκи пρоблеми. Веρувај тогаш луѓето ќе те гледаат со восхит велејκи ее види ја девојκава κаκва е позитивна, ведρа и насмеана . Поздρав и се најдобρо !
Порано и јас се замарав со вакви глупости али сега баш ми е гајле...Си го имам дечкото до мене тој ми е најголема подршка и причина за која сум најсреќна личност .
a znaes zaso ziveat normalno vo svoite zivoti drugite? zato so ne se zamaraat so mu zboruvaat drugite,a ti se zamaras,ako sakas da bidi se vo red ne se zamaraj ednostavno bidi jaka i neka ne te interesira so zborvat drugite tie samo zborvat i niso drugo.. i mene mi zboruvaat pa ne mie gajle.. uzivaj si src i ne se zamaraj najubo e taka
Мислам дека имаш социјална анксиозност. Ништо не е нерешливо, само разговарај со некој и полека полека се ќе биде во ред
Откако се префрлив во друго школо ништо не е исто како и порано,неможам повеќе да издржам едноставно сум вишок секаде.Сакам да се дружам,со сите да комуницирам а тие не ни ме забележуваат :/ Незнам навистина зошто е сево ова вака зоштооо...Не можам да издржам вакаа премногу ми е тешко и немам сили да се справам со сево ова.Ја изгубив желбата воопшто да одам во школо а камоли да помислам на учење.Искрено незнам што ми се случува постојано плачам и губам надеж не се препознавам себе си.Сите ми викаат дека има време но тоа една реченица само за да се чувствувам подобро...:'(
За да не си вишок почни сама да се трудиш малку повеќе, биди поотворена подруштвена упикувај се со сила во друштвата ако треба. Или гледај да придобиеш барем една пријателка а после покрај неа ќе се зближиш и со нејзините другарки и ќе си направиш круг. Јас средно се запишав во училиште во кое немаше никого од тие што предходно учев во основно и отидов во скрос нова средина без ни еден познат. Првите денови сакав да се отпишам да се вратам кај моите другарки но после од кога се здружив таму со школските ехееее главна бев ). Значи мој совет тие е САМА да почнеш малку повеќе да се трудиш околу твојот социјален живот. Луѓето по цел свет менуваат средини, школи работи а ние за овде ли да кукаме.
Jas koga odam negde i jas si mislam site vo mene se gledaat i mislam deka duri me gledaat deka sum grda nemozam da opisam