^ Мхм... Во огледало се погледнувам кога треба да одам некаде на важно место, како денешниот упис, колку да видам у каква состојба ми е косата, и секако за свадба и роденден. Си знам како изгледам, нема потреба од огледало. Еве една ситуација. Кај една другарка, во бањата спроти ве-це школката се наоѓа големо ниско огледало. Одам јас за првпат во бањата, јаоо, огромно огледало. Аууу... Ако ви се верува мижев додека мочкав а и целата се тресев.
Се плашам од промени и од тоа да изгубам некој што многу го сакам или многу ми значи. Исто се плашам од социјални заедници и од нечистотија и нехигиена.
Jas se plasam od ludilo, da ne poludam, cesto se odnesuvam cudno sto i samata primetuvam... Od drugo, se plasam od smrt, i od halucinacii.
Дека ќе потфрлам како родител. Тоа ќе ми е најбитно, да ми дете/деца израснат во здрави личности, со самодоверба и почит кон себе и кон другите.
Последниов период имам страв дека нема да успеам, всушност дека нема да се запишам на добар факултет да завршам и да се вработам. Се плашам од неуспех.
Единствено од кое се плашам е тежок инвалидитет, секој друг вид на страв е многу помал и мислам дека можам да го издржам, но ова не.
Од неизлечлива болест се плашам. Се мислам дека ќе ми се случи нешто и нема да гледам како ми растат децата.
Исто и јас.И не само за мене се плашам и за најблиските мои да не им се случи нешто вакво.Овој страв полека ми преминува во параноја или хипохондрија