1. Овој сајт користи колачиња неопходни за неговото функционирање. Ако продолжиш да го користиш, значи се согласуваш со нашата употреба на колачиња. Прочитај повеќе.

Бременост и близок смртен случај

Дискусија во 'Бременост' започната од Pepa B.., 30 мај 2017.

  1. Pepa B..

    Pepa B.. Истакнат член

    Се зачлени на:
    15 јануари 2017
    Пораки:
    258
    Допаѓања:
    677
    Пол:
    Женски
    Zdravo. Gledam deka nema vakva tema ako I'ma slobodno vo kanta moze. Imam slucaj blizok cicko mi sega pocina pa Dali I'ma nekoi obocai za bremenost I pogrebi I slicno zatoa sto slusam of poveketo deka NE smeelo da SE prisustvuva na takov cin ..
     
  2. irena.1

    irena.1 Форумски идол

    Се зачлени на:
    1 ноември 2012
    Пораки:
    4.358
    Допаѓања:
    21.331
    Пол:
    Женски
    Јас обичаи скоро и да не почитувам. Трудна бев на погреб кај на блиска другарка мајка и. Фала богу ништо не ми бидна, еве сум здрава права, дете ок.
     
    На Kaetana, eli25, Seduction и 2 други им се допаѓа ова.
  3. Цвет88

    Цвет88 Форумски идол

    Се зачлени на:
    3 март 2017
    Пораки:
    3.858
    Допаѓања:
    21.138
    Пол:
    Женски
    Ти си знаеш нај убаво како се осеќаш, обичаи не гледај. Ако мислиш дека можеш и треба да одиш оди. Слушај си го срцето.
    Јас пред свадба имав многу смртни случаи, кумот ја изгуби мајка му на 2 месеци пред свадбата, бев на погреб, а тој не откажа кумство. Нема правила тоа се само обичаи што останале од старите.
     
    На Kaetana му/ѝ се допаѓа ова.
  4. manako1

    manako1 Форумски идол

    Се зачлени на:
    29 јули 2016
    Пораки:
    3.473
    Допаѓања:
    67.040
    Пол:
    Женски
    Зависи како се чувствуваш и каква ти е бременоста.Ако е се во ред можеш да се напиеш бедоксин и да одиш само да не се растревожуваш и да си наштетиш на тебе и бебето.
     
    На Pepa B.. му/ѝ се допаѓа ова.
  5. Mamapanda

    Mamapanda Активен член

    Се зачлени на:
    13 јануари 2018
    Пораки:
    12
    Допаѓања:
    18
    Пол:
    Женски
    Женски, мајки и идни мајки ми ве молам за помош ... трудна и дефинитивно хаос од хормони ... има ли некоја која поминала макар слично искуство во првата бременост како мене ... ненадејно ми почина мајка ми која ми беше подршка низ целата ИФВ постапка и сега сум како изгубена и во паника ... тагата е огромна и знам дека за животот во мене вреди да се живее но ве молам за совет и утеха дали ќе успеам без неа и како ...
     
  6. Naturel

    Naturel Истакнат член

    Се зачлени на:
    29 април 2017
    Пораки:
    250
    Допаѓања:
    493
    Многу ми е жал за загубата. Соочувство. Немој да ја стегаш душата тагувај но свесна да бидиш дека не можиш да дејствуваш никако. Пушти ја да почива во мир и живеј за она што расте во тебе. Болката секогаш ќе ја имаш. Пијај вит. Б6 како за припомош. Многу е битно да имаш поткрепа. Те гушкам и продолжи напред :hug::inlove:
     
    На Mamapanda му/ѝ се допаѓа ова.
  7. MarioliMia

    MarioliMia Истакнат член

    Се зачлени на:
    7 август 2017
    Пораки:
    209
    Допаѓања:
    248
    Пол:
    Женски
    Draga i jas imav bliska zaguba vo bremenosta i fala bogu stresot ne napravi problemi. Ke si taguvas, normalno e, ke si ja mislis sekogas, ke ja spomnuvas, na maloto tvoe ke mu raskazuvas slucki so nejze i taka ke si zivee ponatamu.
    Prasaj si za nekoj doping apce da pies, i ke se boris kako lavica za maloto najsakano vo tebe.
    Eve jas cekam cekam kaj i da e da se porodam, 37+3 sum sega.
    Te gushkam gushkam...
     
    На Mamapanda му/ѝ се допаѓа ова.
  8. Mamapanda

    Mamapanda Активен член

    Се зачлени на:
    13 јануари 2018
    Пораки:
    12
    Допаѓања:
    18
    Пол:
    Женски
    Vi blagodaram mnogu za zborovite, veruvajte deka se trudam ... ja davam seta moja sila da go pominam denot ... mnogu mi nedostiga I mozokot mi raboti samo za toa kako ke bese da bese ziva ili dali trebase porano da reagiram so nekakov pregled plus ... odese na lekar redovno no imase I dosta raboti za koi nesakase da odi za vtoro mislenje ... bevme bliski premnogu I mnogu se grizev za nea a nekade mi izbega grizata ... se obvinuvam sekoe utro .... sekoja vecer ... sekoj den ... ke mozam li bez nea da rodam I da se raduvam barem malku ... ponekogas se prasuvam vredi li ovoj surov zivot ako treba da se zivee so volkava nepodnosliva bolka ...
     
  9. eli25

    eli25 Форумски идол

    Се зачлени на:
    19 септември 2010
    Пораки:
    14.729
    Допаѓања:
    122.075
    Жалам за загубата... :(
    Во 8ми месец ја загубив баба ми ( исто ко мајка ми беше, сеедно е) па те сфаќам мн.убаво.... едноставно мораш натаму а сила ќе ти дава човечето во тебе.... прашај гинеколог мене ми одобрија дијазепам кога ептен неможеш, мене ми е криво што не го пиев од страв, може малку ќе ме смиреше па немаше и гест.дијабет да добијам на крај.... Магнезиум,б6, чај од камилица и пробај да не мислиш многу на неа ( мене ова ми помагаше оти штом почнував да муслам на неа, уште потешко ми беше) мисли на средбата со бебуш... Затоа кога се породив 2 мес секоја вечер плачев зошто си ја потискував тагата ...
    Бог да ја прости :(
     
    На stevemila и Mamapanda им се допаѓа ова.
  10. moni.poni

    moni.poni Истакнат член

    Се зачлени на:
    25 август 2016
    Пораки:
    268
    Допаѓања:
    84
    Тешка е загубата на близок,но тоа што отишло не се враќа
    Биди силна храбра и мисли на бебушка
     
    На Mamapanda му/ѝ се допаѓа ова.
  11. joy1

    joy1 Форумски идол

    Се зачлени на:
    14 август 2012
    Пораки:
    19.368
    Допаѓања:
    317.537
    Пол:
    Женски
    не сум трудна но ја загубив мајка ми и јас пред една година така да болката сосем ти ја разбирам.Сеуште ти е се тазе и затоа вака се осеќаш.Со тек на време ќе прифатиш дека ја нема,дека смртта е дел од сечииј живот и ќе продолжиш со животот.Ќе живееш од спомените,тие ќе ти ја крепат душата секој ден.Бебето ќе си го родиш и секој ден ќе го учиш за тоа каква прекрасна баба имал :hug:

    а обивинувања,тоа никако не си го закачуј на душа,така ништо арно нема да си направиш.
     
    На stevemila, Meckicja и Mamapanda им се допаѓа ова.
  12. Mamapanda

    Mamapanda Активен член

    Се зачлени на:
    13 јануари 2018
    Пораки:
    12
    Допаѓања:
    18
    Пол:
    Женски
    Ви благодарам на сите за утехата ... спомените се премногу ... се грижам за татко ми имаа многу планови заеднички ... леле како да ми гори душава ... како да пропаѓам се повеќе и повеќе ... живеам од ден за ден само за овој живот во мене ... за мене како да нема среќа ... многу сакаше да биде покрај мене во овие моменти и да биде баба а вака наеднаш ми замина без да дознае ... ве молам за помош ... неподносливо е ... ке се насмевнам ли без чуство на вина ...
     
  13. Meckicja

    Meckicja Форумски идол

    Се зачлени на:
    25 јуни 2017
    Пораки:
    6.664
    Допаѓања:
    8.194
    Пол:
    Женски
    moras da bides silna tesko eznam I jas go zagubiv tatko mi pred 12 god I znam kolku boli zagubata na roditelot koga to se place placi vikaj ne si sobiraj vo sebe
     
  14. Milaаа991

    Milaаа991 Популарен член

    Се зачлени на:
    9 февруари 2018
    Пораки:
    2.915
    Допаѓања:
    11.384
    Пол:
    Женски
    Многу ми е жал за твојата загуба, знам низ што минуваш и многу добро ја знам твојата болка. И на мене мајка ми почина пред 3 години. Тоа е болка што без разлика што и да ти кажуваме мора да ја поминеш. И за жал никогаш нема да помине, но ќе се навикнеш да живееш со неа. Ти барем имаш мотив за живот, еден мал живот кој ќе ти помогни да се избориш и да поминиш низ се. И јас посакувам да ја имав мојата мајка, да ми помогни во овие мигови кога се борам за бебе. Но знам дека и е тука, ме гледа од горе и ми дава сила да поминам низ се што животот ми спремил. И совет плус, земај форвита анти стрес (б6 со магнезиум се не се штетни во бременост) јас сеуште по 3 години ги пијам. Поздрав и само напред, имаш мн причини за живот иако сега ти се чини дека нема никогаш да бидеш комплетно среќна. Јас сеуште се чувствувам така, секоја среќа ми е нецелисна, но знам дека денот кога ќе го земам моетп бебе во раце пак ќе битам комплетна. Кај тебе тој ден се ближи. Од сега па на таму ти ја посакувам цела среќа на овој свет:l:
     
    На Meckicja му/ѝ се допаѓа ова.
  15. ajaja95

    ajaja95 Истакнат член

    Се зачлени на:
    6 април 2016
    Пораки:
    512
    Допаѓања:
    352
    Пол:
    Женски
    оди поразговарај со стручно лице, психолог или психијатар...во вакви моменти задолжително ти треба, претешко е тоа што ти се случило, не се мачи сама да се справуваш...како што за срце се оди на кардиологот, така кога се случуваат вакви ситуации во животот се оди на психијатар...поздрав


     
    На eli25 му/ѝ се допаѓа ова.
  16. Mamapanda

    Mamapanda Активен член

    Се зачлени на:
    13 јануари 2018
    Пораки:
    12
    Допаѓања:
    18
    Пол:
    Женски
    Ти благодарам на зборовите ... искрено се надевам дека се ке биде во ред и кога ке го погледнам ке почуствувам надеж дека ме гледа и ме води од некаде горе а најмногу дека знае дека со секој ден се борам за неа... не успеав ништо да ја прашам ... се надевам ме научила да бидам добра мајка и дека ќе можам без неа ... биди силна и ти и верувај дека ќе дојде денот кој знам колку го очекуваш ... ако ти треба било каква консултација за било што слободно прашувај ... а јас искрено ти посакувам што побрзо да ти се исполни желбата

    Znam I bev nekolku pati ..velat vremeto ke pomine I ke naucam ... se e normalna reakcija ama mene ovaa normalna situacija me rasparci ... surov zivot ... bese premnogu dobra zena. .. zrtva za site a so mnogu zelbi I planovi za idninata .... ne trebase vaka... od apcinja mi dozvolija samo b6 ... no spomenive se premnogu bolni ...
     
    Последна измена од модератор: 21 февруари 2018
  17. artemidis

    artemidis Популарен член

    Се зачлени на:
    24 јули 2011
    Пораки:
    452
    Допаѓања:
    2.014
    Пол:
    Женски
    @Mamapanda многу ми е жал за твојата загуба, мораш да се прибереш пред се за тебе, а после за бебето и сите други околу тебе. Ја знам болката за тоа и ти пишувам. Никој не може да ти помогне како што можеш самата на себе. Не размислувај за тоа колку ќе ти е потребна во иднина, биди благодарна што си ја имала до сега.
    Кога бев во 7 месец од бременоста со ќерка ми, на мајка ми и дијагностицираа рак. Шок... Она што мислиш дека им се случува само на други луѓе така силно не тресна од земја. Осмиот месец од бременоста го поминав по болници. Тогаш ја правеа операција. До 14 00 бев кај нејзе, а во 14 30 одев да го земам син ми од градинка. По пат до градинка мислев дека се распаѓам, секое делче од телото ме болеше. Цел месец исто. Ја пуштија дома, секој слободен ден на маж ми го користев да отидам кај нив... Се плашев секогаш кога ќе ми ѕвонеше телефонот, навечер не можев да спијам, ама преку ден имав дете за гледање и немав кога да мислам на тоа... Не сакав дополнително да ги вознемирувам сите околу мене, па се трудев да бидам колку можам повоздржана...
    Мајка ми почина пред 8 месеци, кога ќерка ми имаше неполни 3 месеци. Болката си е присутна, празнината никогаш нема да се пополни, ама и на моите деца им треба мајка. Јас секогаш морам да сум тука за нив. И роденден славевме за син ми, и за нова година им украсив дома, и пеам и играм секој ден со нив и правам се за да имаат среќно детство со нормална мајка. Нејзе ништо нема да ја врати, ако дозволам да ме надвладее тагата, ќе им ја одземам мајката и на моите деца.
    Не е лесно, ама не е ниту невозможно. Колку побргу ја прифатиш реалноста, толку побрзо ќе си олесниш самата на себе.
     
    На joy1, stevemila, Milaаа991 и 1 друга личност им се допаѓа ова.