Otupea vise so vladiniot avion. Sea garant sleduva prikaska deka nekoj nesto im smestil, bla bla ili pak sigurno veke pazaril nekoj nov model, pa sea kao od bezbednosni pricini ke go menuvaat. Perete pari, perete. A zaso da ne, koga ima I takvi sto posle se sto slusnaa I vidoa izlegoa da ve podrzat. Nema idnina so takvi.
Се чувствувам како рекетар... ама буквално... ама и луѓето немаат осет мислам... море не знам што да мислам, ама ми е многу лошо кога морам да се јавам некому, да го потсетам да си ги среди долговите. Ај еднаш двапати, ама секој месец?!
Она кога некој што многу ви значи ќе ве направи среќни Време е јас да се фатам за работа бидете ми поздравени
Филинг нервозно енд возбудено. Sakam da kazam deka maturive ne se toa sto bea. Licno i jas kako maturantka ne se cuvstvuvam na istiot nacin. Site im e smuceno, gledaar samo da zavrsat I da otarasaat, premnogu dvolicnost I zloba, karanici I teski zborovi koi ne dozvoluvaat da si go pregazis dostoinstvoto za vecer da zaigras so istite lugje I da slavis. Povtorno so maska na liceto I vecerva vo imeto na denovite od prva godina koga site bevme brakja I sestri I se sakavme najmnogu a do vcera oci si kopavme. Sdk so vremeto se gubi sjajot na se sto Bilo porano. JEste deka maturata ne e zivotno dostignuvanje no mislam deka prethpdnite generacii mn povekje se raduvale I slavele. Sega e se izliteno... Se prasuvam sto ke bide so narednite genaracii ako stanavme volku melanholicni I apaticni skoro za se So srekja neka mi e maturava pa za arno za ubavo neka e se.
Се чуствувам добро, полека коцките си паѓаат на свое место.. Се почастив со количка и сега по цел ден шетам Летоска планирам многу да работам и многу да уживам.. Е толку имам да ви кажам За детали ке пишам пак
Веќе една недела функционирам со минимално спиење, т.е. неспиење, несоница. За мене спиење од 4-5-6 часа е ужасно малку, посебно со тоа што се разбудувам цело време, спијам како зајак, прелесен сон имам, и со фактот дека трчам како искубана кокошка секој ден по 12-14 саати. Гледам и дека се топам, ни вежбам во моментов, ни пазам кога јадам, а немам ни време. Не не не, не сум нешто нарочито потресена дека ќе одам, напротив, ќе видам раат да ви кажам право. Само обврски ми се трупаат, еве во последниве 12 саати двапати бев до метрополата ни и двапати се вратив, ќе присуствувам и присуствував, на два настана кај битни луѓе, битни животни настани правиме муабет, полагав успат два испита, стасав и кафе да испијам едно со колеги, и спиев се' на се' 4 и пол саати и еве сега треба да станам да се спремам полека полека ако сакам да јадам нешто успат до вечер. Легнав да преспијам и не можам, а зошто не можам... Затоа што собата ми е хаос, затоа што пола алишта ми се на еден куп, пола ми се во неколку куфери, има некои се моткаат за перење, чекаат сортирање, косата а ла искубана кокошка треба да се среди во пеглана кокошка, собава да се раскрене за девојчето што ќе дојде да ме среди од пеглана кокошка во паунче да не се изгуби во процесот и така....... Успат викендов го поделив и од два дена пробувам да направам три, секој со желба за средба си доби терминче, ја како ретардирана будала си запишувам во тефтерче за да не стасам на кафе со Митре кога треба да одам на ручек со Петко, оти нели, не знам главата кај ми е. И еве сега наместо да одам да јадам нешто оти последно асално јадев некаде во средата сабајле, ја тука штракам ко љуткава! Диши и издиши, диши и издиши........ И СТОЈАМ ЈАС ТАКА НАКУ*ЧЕНА, го мразам светот, оти нели, сите ми се криви што си ја прчев до последно во Скопје, сите ми се криви што не ги организирав наеднаш во една вечер на некое мини-забавиче слеш приемче, сите ми се криви што преспав два дена после апсолвентска, сите ми се криви што си барав порано да полагам и си добив........ Седнувам така намрштена, па и пола саат чекав за да си дојдам, (А МОЖЕВ ДА ГО ПРЕСПИЈАМ ТОЈ ПОЛА СААТ) а до мене седи едно деде. Слаба сум на дедиња обавезно, ама дека моментално прст пред око не гледам, не му обрнав многу пажња. Ја го гледам ама така намрштено, ама така тмурно, онака во стилот ШО Е, а дедето милно ми се насмеа, си извади ќесенце од торбицата, едно суво лепче, две млади кромитчиња, две морковчиња...... Си посла, си извади ноже, пак ми се насмеа, си пресече и почна да јаде. Пред да го земе лепчето, пак ми се насмеа, по третпат, ме праша дали сакам и мене да ми даде, и да ви кажам, ќе пропаднев во земја и ќе се расплачев истовремено. Ќе пропаднев оти си помислив лелеле кај го извади кромидов сега, ако јаде по пат ќе ми се слоши, па мораше ли сега да јаде.... Изнервирана глупача, е тоа бев да ви кажам право а дедево како шамарче да ми мавна да се освестам. Човекот толку скромен, толку педантен, епа да ви кажам право, вода може да му носат на тие што јадат кавијари по ресторани, дури кога дојаде си собра, пак ми се насмеа а сега веќе и ја му се насмеав... одвај одеше па и со штака беше, си го истресе тоа што си посла во корпата за ѓубре (тука веќе не бев глупача и го прашав дали сака да му помогнам), и се најаде културно пред да влезе во автобус. Си собра, си спакува, ножето си го избриша и си го крена во ташниче едно мало, а торбата па така педантно наредена и спицкана.... секоја чест. Малку не знаеше каде да отиде, ама го насочив накај да гледа и отиде. Си викам после, види бре колку добродушен човек, виде дека не сум салам во моментов, и ми го понуди тоа што го имаше во моментот да ми го понуди, макар било и леб и кромид и една скромна насмевка. Искрено ми понуди повеќе отколку што ми понудија многу блиски, гледаат дека навистина не знам кај се наоѓам, и добивам намрштени фаци наместо разбирање. Извини што сум преморена после предавање, полагање, мрцварење, учење и неспиење и не можам да дојдам да шетаме некаде или што сум ти заборавила да ти донесам еден лист, или чувај Боже да ве одбијам за некоја КАААААААКва и да е услуга, ле-ле, круната ќе ви падне ако земете сами да направите нешто.... мислам, у реду е. Ајде де, ајде де, пет месеци и кусур нема да ме гледате после, дај жити се толеранција, стварно сум во гужва. Ако ништо друго ислушајте ме што имам да кажам, и да сакам да се жалам (а не се жалам во јавност), ислушајте ме и климајте утешно со главата. А не да ме гледаат во маркет дека одвај стојам, дека сум млитава и стојам со едно е.... чоколадо што морав да го купам ама за огромна жал баш тогаш, па уште и ми се прават фраери, ми идат однапред, да зеле кутија цигари пред мене. Де де, ќе се труете, полека, редот е отпозади како што знам јас. Или во државава поголеми фраери се тие со кутиите цигари, наочарата и златниот ланец, па ја не сум информирана, еве не знам. Ај чао, одам да лапнам едно бедоксинче, да ја потсредам собава за делумно да си ги потсредам нервите, а вечер винцето ќе си го приберам до мене. Барем со пиењево по настаниве не заостанувам, браааво за мене, бра-во!
Обично преќутувам, си поминувам и на никој не кажувам, но овој пат ете морав бар тука да се искажам. Си се шетам јас така во Гтц и одеднаш ме зашемети една миризба од пот, ќе припаднев. Како бе не им е срам? Млади, здрави, прави, облечени, а не водат основна хигиена? Колку дезодоранси, стикови, спрејови, и што ти ја знам не постојат, срамота. Не се ли осеќаат? А тие што шетаат со нив? Ок, сите се потиме, но за се има решение бре, па на крај краева на одиш на дерматолог, ќе ти препорача нешто. Навистина се изнервирав, ај да беше една девојка,ама покрај три такви поминав денес. Сериозно?
Ако постоеше огледало на душите, во него ќе се гледав почесто отколку во она кое е одраз само на физичката минлива и менлива реалност. Јас сум самовила, а вие како милувате
Секоја вечер некаде на матура. Во мојот град, во Скопје, роднини, другари, другарки, кумови... Секоја година Многу го сакам овој период, затоа што дури сега сфаќам колку богат социјален живот имам и јас, а и целото мое семејство. Дури сега сфаќам колку роднини сум имала. И богатство е да се знаеш и да се дружиш со различни луѓе. Си ги полнам батериите.
Не паметам од кога не сум прочитала книга, сигурно едно добри 5-6 години ама благодарение на другарките , јас си започнав да ја читам "Љубав у доби кокаина"врв е книгата , а исто и дуетската песна од Аца Лукас и Ивана Селаков , слушнете и прочитајте ја книгата( само да ве предупредам , има малку од повеќе некои забранети тематики, за 18+ само препорачувам) извадок од сето ова :јас сум добро чупе , ама ова друштво ме упропасти
После извесно време негирање, редно е да си признаам себе си` дека четири години од животот изгубив на безвредни пријателства. Предолго црпев од палетата за портретот од непостоечки вредности да биде близу совршен. Затоа денес официјално го завршувам, ослободувајќи се од сите оние ирационални ликови нацртани на него. А, само кога ќе помислам колку всушност било едноставно. Сешто требаше да направам е да погледнам во рамката, каде се криела сета вистината. Сепак, по долго разубедување денес застанав, и цврсто со одлучен став сѝ реков ,,Валерин доста е, не вреди!'' Патем, дотичниве иако ги немам саглам видено одамна, не значи дека сум ги заборавила и прежалила неколкуте прекрасни тинејџерски години, изгубени во друштвото на типичното егоцентично лицемерие. Поточно, со луѓе чие себе вреднување се состоеше во константо подметнување тестови на доверба, сопки и препреки, само за да се осигураат дека нема да бидат извисени или прелажани. Дури, на времето пред некои неполни две години кога ќе се присетам, сфаќам дека стварите од прилика се одвиваа вака... Кому да се обратиме за совет ? - На Валерин! Кого да викнеме вечер да не забавува? - Нормално, Валерин! Досадно ни е, кого да побараме? - Па, секако, Валерин! А кога треба да одиме на роденден, викенд, одмор или слава кого да поканиме и прашаме ради реда? ВАЛЕРИН! Секако, паметна е она, ќе сфати дека е непожелна и викната од култура, само нам да ни е совеста чиста. Епа доста е драги ,,пријатели``. Да знаете, многу ми е мило што конечно ви паднаа маските, и пред некој ден онака лежерно, без поздрав ме одминавте дур седев во кафулето. Знам, ви беше страв да не треба да ме поканите на вашата незаборавна матурска забава. Но, не грижете се, бидејќи ви простувам се`, само што овојпат разликата е во тоа што тоа го правам исклучиво за себе! И нема веќе потреба од драми, или образложенија. Така да, од сега видувања сметајте ги за екстремна реткост. И иако знам дека тоа вам нема ништо да ви значи, преку постов сакав да се ослободам еднаш засекогаш од потрагата по искрено пријателство, која благодарение на вас таа е денес мртва.
Постојат драги луѓе кои знаат да не возвишат до небото и направат да се чувствуваме среќни и важни. И токму тие истите, со еден збор, знаат да не турнат на дното.
Ретко нешто ме вади од контрола, ама тоа им успева на оние типови кои ми мафтаат пред нос со својата неукост, тврдејќи дека е тоа апсолутна вистина и факт, а немаат осново/елементарно познавање за работите кои ги упорно ги бранат, а згора бараат од мене да им го прифатам тоа, па и по цена на расправии до недоглед. А ништо повеќе не ме нервира кога треба да се расправам без врска и ефект ! Овој Гујо отишол со 13 члена делегација во Стразбур наспроти само 3 од Зајко !? Да им честитам на Охриѓани влакнести и долги палми покрај езеро ! ^_~ Сега ќе биде Охрид како Медитеранско место ...нешто како Palma De Mallorca !