1. Овој сајт користи колачиња неопходни за неговото функционирање. Ако продолжиш да го користиш, значи се согласуваш со нашата употреба на колачиња. Прочитај повеќе.

Социјална фобија

Дискусија во 'Здравствени проблеми' започната од 485, 24 август 2011.

  1. 485

    485 Истакнат член

    Се зачлени на:
    24 август 2011
    Пораки:
    59
    Допаѓања:
    37
    Zdravo feminki. Problemov me maci veke 2-3 godini i pocna so mojot prv panicen napad i eskalirase vo moja totalna izolacija od svetot propratena so zastrasuvacki malo nivo na samodoverba i anksioznost. Mozebi trebase ova da go napisam vo temata anks , no mislam deka zasluzuva posebna diskusija od pricina sto panicnite napadi nekako gi nadminav i uspeav da se nosam so tie iracionalni stravovi no moite socijalni vestini go doprea dnoto :( .. Bukvalno mi se smeni kvalitetot na zivot , ispustiv i seuste ispustam mnogu raboti od nego i ednostavo samo gledam kako zivotot mi mine pred oci i ja ispustam sansata da bidam srekna. Prethodno vazev za ekstremno drustvena i komunikativna licnost, no sega ovaa sostojba me ubiva . Simptomite se slednive : koga odam po ulica i vidam od daleku nekoj poznat so koj treba da zastanam nozete mi se tresat , dlankite mi se potat , srceto mi lupa NENORMALNO , edvaj disam i se gubam potpolno ne znam koj kraj da go fatam bukvalno.. ;( ,izbegavam sredbi so drugarki ,ne pametam posleden pat koga sum bila na opusteno kafe popladne , koga sum bila vo druzba so kolegi od fakultet , ni pa da se vpustam vo diskusija na predavanja i pokraj toa sto znam sto zboruvam i sigurna sum deka znam so ke kazam. Se povlekov totalno, izbegavam takvi situacii zatoa sto mnogu pati se izbrukav pred mnogu poznanici i se plasam da ne pomislat deka sum luda a od druga strana pak , ne mozam da prodolzam da ziveam vaka , asocijalizirana i tazna . ;( Nema nisto potesko vo zivotot od toa edna mlada licnost da se kaznuva sebesi na ovoj proklet nacin. I just wanna live my life, I want my life back ! :( Ve molam , pomagajte..

    [mod-kirilica:83szqcz3][/mod-kirilica:83szqcz3]
     
  2. srcekrsacka

    srcekrsacka Популарен член

    Се зачлени на:
    26 ноември 2010
    Пораки:
    2.952
    Допаѓања:
    1.752
    Socijalna fobija

    немој погрешно да ме сватиш, но мислам дека треба да поразговараш со стручно лице
    (психијатар, невропсихијатар)
     
  3. 485

    485 Истакнат член

    Се зачлени на:
    24 август 2011
    Пораки:
    59
    Допаѓања:
    37
    Socijalna fobija

    Srcekrsacka ne te sfativ pogresno , samo ovaa socijalna fobia e povrzana so anksioznosta a gledam na forumot devojkite si se pogolema poddrska na taa tema od samite psihijatri pa resiv da se sovetuvam so nekoj so pominal ili minuva niz nesto slicno.
    Pozdrav
     
  4. pupi.girl

    pupi.girl Популарен член

    Се зачлени на:
    21 јули 2011
    Пораки:
    4.464
    Допаѓања:
    7.831
    Пол:
    Женски
    Socijalna fobija

    Треба да разговараш со психолог мноооогу подобро ќе се чувтсвуваш верувај :)
     
  5. eli25

    eli25 Форумски идол

    Се зачлени на:
    19 септември 2010
    Пораки:
    14.654
    Допаѓања:
    121.699
    И јас мислам или да разговараш со стручно лице или сама да се бориш т.е. да одлучиш дека не сакаш веќе така да биде и д се потрудиш да се смениш.Мечка страв-тебе не :)
    Значи во ред е ова што го осеќаш,не е нешто нерешливо.Може е резултат на непријатно искуство од минатото.Дали отсекогаш си била така?
    Почни прво да искачаш со најблиските.Сестра,брат,братучедки...Кога ќе среќаваш луѓе,не дозволувај да те совлада чувството,најди си некоја реченица што ќе те охрабри ,ќе си ја кажеш во себе да ти даде сила дури прва да ја поздравиш таа особа!
    Нешто како-ма одам па шо сака нека биде-ме сфаќаш нели,да не бидам смешна :tmi:
    Значи биди спремна да дадеш се сама да си го реши проблемот.Бидејќи и ако посетиш стручно лице ,нели пак ќе треба твоја соработка.Ајде со среќа :*
     
  6. 485

    485 Истакнат член

    Се зачлени на:
    24 август 2011
    Пораки:
    59
    Допаѓања:
    37
    не сум била отсекогаш вака , баш напротив , си се чудам на сама себе .. од кога раскинав со дечкото на лош начин, почнав да станувам депресивна и тоа чувство на изолација само растеше во мене. некој период сум океј а после пак ме надвладува тоа чувство кога сакам да избегам од светот ;( се плашам сега од септември како ке ме биде на факултет, бегам од гужви и се изолирам од колегите затоа што не мозам муабет да им направам а да не ме фати паника и да почнам да се тресам и адреналин ме пука безвезе .. неописливо е и ни на најголемиот душман не му го посакувам. ми треба храброст и самодоверба , а не знам како да ги стекнам повторно ;(
     
  7. lolyta777

    lolyta777 Популарен член

    Се зачлени на:
    12 јануари 2011
    Пораки:
    2.337
    Допаѓања:
    6.899
    Пол:
    Женски
    Најдобро ќе биде да посетиш стручно лице, нема тука ништо срамно.
    Покрај разговорот кој верувај ќе ти помогне и тоа многу, ќе ти препише и соодветна терапија.
    Заедно ќе го откриите коренот на проблемот и ќе ти помогне да ја надминеш анксиозноста, па и депресијата.

    Дали родителите знаат како се чувствуваш, дали си блиска со нив?
    Немој ни случајно да се срамиш, ниту да се плашиш да им кажеш дека ти треба помош.
    Верувај ти треба, според ова што го пишуваш.
    Не сакам да те навредам, туку сметам дека полесно со пмош на психикатар/психолот и соодветни лекови ќе можеш пак да бидеш истаа онаа ТИ која се познаваш.
    Да нагласам, не зборувам на памет, туку од искуство. :)
     
  8. crazyinlove19

    crazyinlove19 Популарен член

    Се зачлени на:
    20 март 2011
    Пораки:
    3.753
    Допаѓања:
    3.729
    Разговорот со струно лице најмногу ќе ти помогне, но покрај тоа сакам да ти дадам и неколку совети.

    Биди свесна за своите квалитети и истакни ги. Сигурно имаш некој талент, некое хоби преку кое би можела да се истакнеш и да поработиш на твојата самодоверба. Знај дека вредиш, и дека ако сакаш можеш да ги постигнеш сите цели што си ги зацртала.

    Разговарај со родителите, тие ти мислат само најдобро и од нив ќе ја добиеш потребната поддршка. На нив можеш секогаш да им веруваш, безрезервно. :)

    Кога ќе се најдеш во друштво, биди внимателен слушател. Вклучи се внимателно во дискусијата, на пример дали се согласуваш или не се согласуваш со нечиј став или мислење, па кажи што мислиш и ти на таа тема. Верувај, не е ништо страшно, или нешто што неможе да се надмине. Според тоа што го напиша те доживувам како многу интелегентна девојка, така што овој проблем можеш да го надминеш со леснотија.

    Ти посакувам среќа, и очекуваме убави вести!
     
    На 485 му/ѝ се допаѓа ова.
  9. 485

    485 Истакнат член

    Се зачлени на:
    24 август 2011
    Пораки:
    59
    Допаѓања:
    37
    Фала ви многу на предлозите и искрено размислувам за посета на психијатар иако знам дека се е до бојлерот :D и ти ако не си помогнеш сам никој не ти помага.. Ќе се обидам да станам повеќе свесна за моите квалитети и се надевам ке ја набилдам малку самодовербата.. :?: . Aко знае некоја добар психијатар слободно нека ми предложи ч) :*
     
  10. Lana85

    Lana85 Активен член

    Се зачлени на:
    15 јули 2012
    Пораки:
    1
    Допаѓања:
    0

    Zdravo, go procitav tvojot problem i sakam ako moze da mi kazes kako se cuvstvuvash sega i koi merki gi prevzede bidejki i mene mi se slucuva istoto :( Jas odam na psihijatar i mi prepisha lekovi no mi deluvaat momentalno, a mozaebi i seuste e rano gi koristam edna nedela. Te molam za sovet :D
     
  11. buffce

    buffce Истакнат член

    Се зачлени на:
    24 февруари 2015
    Пораки:
    13
    Допаѓања:
    3
    Пол:
    Женски
    Здраво на сите. Ги прочитав скоро сите коментари на оваа тема. Искрено сакам да кажам дека и Јас целосно ја доживувам оваа ситуација како што е објаснета на 1 пост. Зачи имам проблем со социјалната фобија. Најголем проблем ми е кога сум со луѓе кои не ги познавам и одма ми се врти во глава дека што и да кажам пред нивд, после тоа си мислам дека грешам, неможам да отворам тема на муабет ме фаќа некој чуден страв од внатре. Порано бев многу опуштена и комуникативна особа без никакви предрасуди стално спремна за друштво и позитивни муабети. А сега, веќе долго време како ме мачи овој проблем молам бога да ме напушти што е можно поскоро бидејќи не се издржува. Би сакал некој совет од оние кои што минуваат или се опоравиле од оваа Социјална фобија и на каков начин го направиле тоа. Секој совет и препорака за на пример сручно лице ми е добредојден. Ви благодарам многу.
     
  12. NovusOrdoSeclorum

    NovusOrdoSeclorum Популарен член

    Се зачлени на:
    14 септември 2011
    Пораки:
    1.044
    Допаѓања:
    2.268
    Пол:
    Женски
    А зошто едноставно, кога седиш со некого и ти доаѓа така, не му кажеш? Срамот ти го предизвикува стравот, ништо друго. Страв од слошување, страв од тоа дека некој ќе помисли дека си луда. Најслободно, речи му, не трпи во себе. „Еј, имам некои панични напади во задње време, не се осеќам добро кога сум надвор од дома.“ нешто во тој стил. Или ако седиш некаде, со повеќе луѓе речи „Еј извинете, идам јас да прошетам малку, нервиве почнаа да ми играат.“ И смеј се на тоа. Што мислиш, цел живот ќе ти биде така? Не. Страв од повторување на паничниот напад, тоа те убива. Поздравче:)
     
  13. Anabela111

    Anabela111 Истакнат член

    Се зачлени на:
    19 јуни 2014
    Пораки:
    6
    Допаѓања:
    2
    I jas veke 4 godini sum soocena so istiot problem. Do skoro ne ni znaev sto mi se slucuva, si mislev daka sum luda ili deka sum cudak. I jas porano bev mnogu druzeljubiva i pozitivna i imav eden kup drugarki i drugari, no toa se smeni koga bev prva godina sredno. Prvite meseci od prva godina sredno, se smeni okolinata za mene, ne uspev da se prilagodam na novite lugje. Padnav vo depresija, pa potoa anksioznost, se plasev od nesto a ni samata ne znaev od sto. Dodeka seto toa mi se slucuvase se poveke se odalecuvav i izolirav od site do toj stepen sto vo mene se razvi socijalna fobija ili anksioznost. Mi bese strav da zboruvam na cas, mi bese strav da zboruvam so soklasnicite, bidejki se plasev deka ke se izglupirmi. Pocnav i da ne izleguvam nikade, postojano sedev doma, pocnav da jadam premnogu poradi stres, se zdebeliv nekolku kila Navistina mi bese zal da gledam kako site drugi se druzat, se zabvuvaaat i uzivaat vo mladosta, a jas Samo postoev. Bev tamu nekade na strana od site slucuvanja, osamena i tazna, baz drugarki, bez ljubov. Toa bese navistina mracen period od mojot zivot. Sega sum prva godina na fakultet, pak vo nekoi situacii cuvstvuvam kako socijalnata fobija napagja, ama sega namerno se izlozuvam na takvi situacii. Edinstven nacin da se pobedi stravot e ako se soocis so nego .Denes sum podobra, najdov nacin kako da se oslobodam od tie misli i negativni custva. Fizickat aktivnost e mojot spasitel, vezbam barem tri pati vo nedelata, posle vezbanje sum kako nova. Em sega sum vo top forma, em i simptomite na socialna anksioznost se namlija so vremeto. Na site koi stradaat od vakov tip na anksioznost ili bilo koe drugo narusuvnje, sakam da im porcam da ne se otkazuvaat, da istraat, da gi izdrzat teskite momenti, bidejki toa se samo periodi koi ke pominat. Da si najdat nekoe hobi koe ke gi ispolnuva i pravi srekni. Samo pozitivno ❤️
     
    Последна измена: 17 јануари 2016
  14. skinny

    skinny Истакнат член

    Се зачлени на:
    27 август 2011
    Пораки:
    13
    Допаѓања:
    5
    Пол:
    Машки
    Цел живот страдам од социјална анксиозност и знам како ти е. Ти препорачувам да симнеш Overcoming Social Anxiety од Dr. Thomas A. Richards. Проблемот со повеќето психолози е имаат читано за социјална анксиозност, но немаат доживеано како е да си социјално анксиозен. Доктор Ричардс имал социјална анксиозност 20 години и се посветил на наоѓање решение за социјална анксиозност. Ова е најдобрата психо терапија што сум ја нашол. Подалеку од селф хелп книги само влошуваат и не барај брзо решение оти треба време да помине социјалната анксиозност. Можеш да ја прочиташ и Fear is no longer my reality одлична книга на оваа тема е.


    Добар сајт е овој http://shynesssocialanxiety.com/blog/
    Читај ги артиклите на сајтов но не ја купувај книгата буквално истите информации како на сајтот ги има. Со среќа и ако имаш прашања пиши во инбокс.

    Поздрав.
     
    На KittyAgnes, neo и elisabeta им се допаѓа ова.
  15. neo

    neo Истакнат член

    Се зачлени на:
    15 јули 2011
    Пораки:
    80
    Допаѓања:
    163
    Јас го имам овој проблем и тоа цел живот, но добро барем не сум единствен. :whew:
    Многу лошо, да не кажам катастрофално ми се одразиило на секој план, особено за работа. И мислам дека не може да се промениш, или си или не. Иако никогаш не сум побарал помош за ова.
    Можеби единствено кај овие што ја имаат стекнато, како што прочитав има и такви.
     
    На christinnn му/ѝ се допаѓа ова.
  16. Dashing:)

    Dashing:) Популарен член

    Се зачлени на:
    20 април 2017
    Пораки:
    1.329
    Допаѓања:
    2.106
    Пол:
    Женски
    Некој што сега поминува низ ова, поминал или можеби знае линчост што поминува низ ова да ми пише во лп?