Страв, несигурност.. ? НЕ! Не се плашам повеќе од ништо, ако не пробам нема да успеам, можам само да добијам
Колку многу ми се направи ќеиф со новава фризура, не можам да објаснам. Си се кезам од 8ца до 8ца од кога излегов од фризер. Си ја обожавам фризеркава, секогаш ми ја прави совршена косата, а и толку убави вибрации шири, милина. Имам многу за муабет и споделување, ама толку сум уморна, што одам да се комирам, бар малку да поспијам. Добра ноќ
Не знам кога точно успеав да се доведам до овој степен. Не знам во кој момент се претворив во оваа личност. Личност која не може да ја исполни ништо. Никој. Личност која повеќе не ужива во ништо. Огорчена личност. Заборавив која сум. Која бев, е посоодветно да се каже. Затоа што ова мртво тело од жив мртовец сега не сум јас. Не сакам да оздравам. Не. Но не сакам ни раните постојано да ми крварат. Не сакам постојано да се давам во сопствената крв. Ќе ми биде доволно само доколку успеам да ги превиткам со газа без притоа да користам никаков лек. Па макар и да гангреносаат. Сакам да бидам барем онаа личност која имаше секојдневие. Работам да го постигнам тоа.
Еден куп измешани мисли и чувства денес... Другарка ми, која секогаш е брутално искрена со мене, неколку пати ми има напоменато дека тој не е за мене. Ми вели - Ти секогаш се трудиш и околу изглед и се', а тој баш ич не се замара. Заеби, си викам, мене тоа и не ми е толку битно. Мајка ко мајка, секогаш детето и' е подобро од било кој друг, ми вели дека сум имала таков карактер што заслужувам некој што го цени тоа и ме чува како капка на дланка. А тоа не бил тој, ама како што и сама вели, ќе ти дадам совет, ама не ти се мешам, си знаеш сама. Денес братучетка ми ми кажува дека зборувале за мене со другата братучетка и таа не можела да верува како него сум избрала. Оваа пак ми вели - ти со таков карактер заслужуваш многу подобро. Некогаш ми требаат луѓе кои ми помагаат да си ја вратам самодовербата, ми ги потенцираат квалитетите и дури кога зборуваат за мене тоа е со некоја доза на воодушевување, што јас лично и искрено не го разбирам. Порано ќе речев, ама ништо од тоа не е битно, битно се грижи за мене и ме почитува. Ете толку малку барав. Сега гледам и тоа го нема. Седиме еден до друг и повеќе внимание добива мачката од мене. На зборот "лепотица" не се ни вртам, повторно мачката го заслужила тој комплимент. Трагедијата е што каков проблем и да имаме, ја барам вината во мене. Јас сум се налутила за ништо, јас не сум го расположила, јас требало да го поттикнам да прави работи за мене, јас да го изненадувам... Кога престана да ме држи за рака? Кога престана изненадно да ме гушка? Од кога не ми кажал нешто убаво, за "те сакам" и не станува збор. На другите давам најдобри совети, точно ми е јасно што другарката треба да направи или разбирам дека не ја сака или чувствувам дека врската им е пред крај. Како сите освен мене успеаја да видат појасно? Најлошо е кога го оправдуваш, кога бараш во него некои квалитети кои постоеле само на почеток од врска, а веќе изумреле и кога се задоволуваш со малку. Знаете што само сакам? Некој да ме смее. Секогаш кога сестра ми ни е на гости со маж и', не престанува да се смее. Она заразно, искрено од срце смеење. И се прашувам - премногу ли барам?
Nekogas koga nit ocekuvas nit se nadevas na nesto samo od sebe si doaga na mesto,apak nekogas koga so cela dusa ocekuvas nesto ko za kontra ic sakanoto go nema. Ama kaj i da e ke si dojde ili ako ne toa posakuvanoto nesto ko po moja merka ke si se iskreira. Ja sakam nepredvidlivosta na univerzumot koja ako ja predizvikame dava po nesto kako za sekoj od nas. T.e.kako sto si mislime na nestata taka ogledalceto na univerzumot ni se postavuva i ni go vraka seto toa kako bumerang.
Odamna ne sum go videla,ne sum go spomnala ni na drugarkite,znam da kazam zbor dva ovde za da se olesnam... Go vidov vecerva,izleze pred mene,se zdebelil..se razubavil,ama ne bese sam,prvpat posle mene go gledam so nekoja,neznam sto mu bese,ne se drzea za race,vsusnost i mnogu razdaleceni odea...2 pati se razminavme na Shirok sokak i dva pati se gledavme ,t.e jas go gledav uporno a toj samo se oddalecuvase od nea i brzase da me odmine...me pogledna,ama taka ladno sto mi dojde da vreskam na cel glas,da go prasam zosto se morase da bide vaka? Zosto pominaa prokleti 5 godini odkako ne nema nas a jas seuste go sakam. Zosto se zavrsi se bez zbor ? Mi velese deka ke bides tuka za mene sekogas,a kade si sega ?? Patem da izberese bar nekoja podobra,ne sum ni jas lepotica..ama ako ti e devojka sredi si ja malku,ne znam kaj tera so cvetni salvari ovaj period,a drugiot del od oblekata skroz zimski
Има нешто полошо од љубомора? А полошо од самосожалување? А полошо од машка шмизла? А полошо од тоа да ти речат дека си поправена и тоа додека си во пмс? А полош период од овој сега може да има? За цел овој период од неколку дена, единствено ме расположи група на дечиња што ги шетаа од градинка. Фатени за рачиња, 2-3 воспитувачки покрај нив, се шеткаа и љубопитно гледаа насекаде. На сите што поминаа покрај нив им измамија насмевка, па дури и мене. Сонциња. Камо среќа повеќе пати вака да начекувам слатки малечки како си се шеткаат и го проучуваат светот.
I nemoj nekoj da se osmelil da mi govori za tezhok zhivot. Za nepravda. Za nemashtija. Za semejni problemi. Nemoj nekoj da se osmelil da mi zboruva za nemanje zdravje. Edniot roden so fizichki deformiteti, drugiot so psihichki. Edniot na drugiot potpora. Edniot ne jadel za drugiot da jade. Utre obratno. Potoa i temelot se rushi. Odednash temelot na semejstvoto go snemuva. Sekoj po svoj porok si posegnal. Sekoj svojot izlez si go bara. Na ulica sedish za samo doma da ne se vratish, u prazna kukja da ne ostanesh. Na kraj i te ostavaat da pravish shto sakash, sekoj te sfakja kako ti e. Ti vikaat begaj, spasuvaj se. Baraj izlez ako najdesh. I op gledash, godini pominale a nishto ne se smenilo. Senishtata ushte ti demnat nad glava, vo vrat ti dishat. A ti vo sredina na pekolot. Ne si uspeal da izbegash. Ama si se naviknal. Ne e deka ne boli, sekoj den i povekje boli. Ama si se naviknal. Si nauchil kako da zhiveesh so glasovite vo glava, so temnicata nad tebe. Nemoj nekoj da zucnal da mi se zhali kolku mu e teshko vo zhivotot zoshto da slusham ne sakam. Znam. I ne sakam da slusham. Jas od mojot pekol se trudev da najdam nachin kako da izbegam, za tugj pekol ni da chujam ne sakam. Ne me ni interesira. I ushte ednash nekoj ako mi se obrati so "ti ne znaesh kako e" ili "tebe se ti e okej vo zhivotot", ima zabi da mu skrsham. Utre i zadutre da ne se razbudam daj bozhe, neka gi snema ovie datumi od mojot zhivot!!!!!
Многу ми е конфузен периодот. А кој не ми бил? Морам се да мислам, да премислувам, да анализирам, да чувствувам.. Морам да сум таа за сите и се што ќе мисли, таа за сите и се што ќе трпи. I'm sick of it. Само сакам да сум среќна. И често сум. Ама луѓе животот е претежок. Буквално. Никогаш не станва подобро. Константа борба е. И мислам дека е океј понекогаш да сме изморени од тоа.... Песната ми лежи на душа моментално!
На светлата страна на ова што не можам ништо да ставам во уста, ќе ослабам конечно. - Како ослабе? - Премногу бев тажна за да јадам.
Пример бр.1 - кога ти седиш во бус нема гужва,а сакаш да има да се буткаат. Пример бр.2 - кога стоиш ти,има гужва нема кај да се свртиш,се буткаат,се бунат,се караат,не се диши. Наворучие: полагај си за кола.
Ја сакам светлината зашто таа ми го покажува патот. Сепак ќе ја сакам и темнината зашто таа ми ги покажува ѕвездите.
Имаме една другарка која е толку празна, што се чуди ако сретне некоја друга емоција, посебно ако е помалку прачктина . Ај, беше смешна на времето, беше директна и тоа на нас ни беше смешно, ама сега сфативме дека само е безобразна. Како демек, уау, јас сум искрена и отворена, еве ви кажувам во фаца што мислам и ние сите браво, браво, уау, така треба. Сега како растеме сфаќаме дека е нетолерантна кон човечко суштество кое плаче од среќа, плаче од тага, се чувствува ранливо, ужива во поезија (ова и е толку чудно!) , кон се... Нормално, сите ја избегнуваа кога го сфатија тоа, само јас останав со неа. Демек нема лоша душа, само емотивно е тупава, ама господе боже, како старее така е погрочлива, мислам дека сите искрено не мрази. Мислам, сите ние кои искрено чувствуваме. Како да е љубоморна што таа нема никакво чувство. Безбојна, па и лута на сите.
Шо дочекав,шо видов...значи една година е постара од мене,а ќе се мажи...јас не знам шо чекам уште значи.. Ми текна! Ќе излезам и со првиот на улица ќе му речам еј мачор сакаш бе утре да дојдиш на нашата свадба ама ти да си зетот јас невестата? Друго решение не знам,не ми текнува.
Нештата што не ве прават свои и препознатливи, не правете ги, без оглед на вредноста. Во спротивно, ќе ја уништите нивната посебност, а вие ќе се претопите во друга личност.
Не сфаќам зошто е лошо на децата да му се објаснуваат некои работи кога се на раб на пубертет, не се повеќе мали. Мислам дека ако мама беше дома ќе ми беше лута само зошто му објаснав некои ситници на брат ми за неговото тело и телото на девојката во пубертет. Само не ми е јасно зошто на училиште немаат учено за ова, сеуште. Па 4то бев, и со првата менструација на едно девојче во клас, настаничката одржа додатен клас да ни објасни што се случува. Зошто се смета дека е срамота да му се објасни на децата? Уствари шо е срамота?
Кaј нaс срaмoтa е дa пoсетиш гинекoлoг или урoлoг, не пa дa збoриш сo свoе дете зa прoмените нa телoтo вo пубертетoт штo нaстaнувaaт кaј децaтa. Бaлкaнскa рaбoтa.
Сеуште посотеле луѓе-ЧОВЕК ...браво за другарите што му озвозможиле на Игор Павлов од Струмица барем капака од морето..Секоја чест ...