Дојдов да кажам дека денес на крајот од денот очите ќе ги затворам со насмевка... Понекогаш самиот почеток на денот не ветува многу, но имав супер настан, гости на ручек, се изнавежбав.... Сакам да кажам дека и покрај тоа што понекогаш едноставно немаш муабет со луѓето неопходно е да бидеш љубезен и културен па да размениш по некој збор нели. Можеби сум човек без предрасуди, но отсекогаш сум имала предрасуди кон луѓе на пониско интелектуално ниво, за жал. Со тек на годините сфаќам дека муабетот што една многу паметна жена ми го пренесе пред неколку години навистина вреди, и од не толку интелигентните луѓе може многу да се научи за животот... Тие се едноставно еден неотворен буквар кој вреди да се прочита. Или барем да почне да се чита. Во себе кријат толку добродушност, наивност, љубезност и искреност. Ќе дознаете такви работи кои можеби силно ќе ве парчосаат или кренат, расположат. Научив да ги сакам луѓето. Добрите.
Многу е тешко да си имаш работа со луѓе кои се убедени дека вредноста им е поголема од фактичката. Ок е тоа позитивна психологија се додека ја имате совеста како коректив во комбинација и од ден на ден да правите подобра верзија од себе си, а не его манијак кој ќе се убедува дека е супериорно говедо. Не можам да поднесам неискрени луѓе (во секоја насока и такви кои ради тоа не сакаат да ја слушнат вистината),егоистични луѓе и глупави луѓе убедени во спротивното. Што е тешко да се откриеш кој си и да живееш во правата големина? Ни поголем, ни помал? Извини, ама на нас, остатокот од светот ни е тотално небитно колку ти сметаш дека си битен и голем. Каков викенд...каков викенд. Прочка. Мене прочка ми е секој ден, ама денес баш на никого нема да му простам, ќе си простам самата на себе пред да преземам еден огромен чекор. Ми здосади да простувам и да го гледам само доброто во секого. Ако отворите очи ќе сфатите дека има еден куп луѓе околу вас со гранично пореметување на личноста, но од его и нарцисоидност не одат да си го бараат чарето на лекар, туку вие сте им евтина медицина дур не ве изреметат и вас.
Викаат простувај за да ти простуваат,епа јас ни барам да ми простат ни простувам.Свесни сте каде грешите и што правите,ако Господ ви прости ондак ви е простено,од мене прочка не барајте.
Еднаш за секогаш треба да се СФАТИ дека тие што се на шалтер плата земаат и 8 часа се на шалтер ради странки. Нема извинување, нема бакшиши...
СДК...Марфи работи на ангро кај мене. Во мојот тањир мора ловоровиот лист да се падне Во моето парче баклава неубаво листе орев. Е зошто така ?
Мислам дека не е тоа од преголема култура или глумење таква, туку чувство некое на инфериорност кон одредени институции или лица. Непотребна секако. Јас велам -се изинувам ако може да прашам нешто, на продавач пример или било кој ама ако го видам разработен нешто, во гужва, трчање. А за човек кој седи на шалтер и чека странки, стварно непотребно е.
Мислев дека се подразбира тоа де. Како и да е, понекогаш и само кога седи и чека се извинувам, доколку моето прашање е малку надвор од целата таа работа или ако видам намуртено лице од другата страна. Мразам да се ашкам по институции и искрено, не се чувствувам убаво кога ќе пристапам културно (ајде, без она извинување, може само и со "добар ден, ќе може ли да ми кажете..."), а наидувам на дрзок однос како да морам јас се' да знам и уште како јас да сум крива што тој/таа седи таму и се расправа со луѓе. Сметам дека со културен однос ќе добијам малку почитување и љубезно возвраќање. Или не?
^ Добро, ако го видиш ептен намуртен, како што знаат да бидат некои од постарите генерации со корени пуштени на тој шалтер, ти доаѓа да кажеш -се извинувам, ништо не ми треба по грешка дојдов, еве сега ќе си одам
Denes resiv da si prostam za seto izgubeno vreme zracejki so dobrina kon lugeto vo mojata okolina sto toa go dozivejaa kako licna zakana deka moze so tek na vreme kako dar od Bog za mojata dobrina ke go dobijam toa sto tie go imaat a mene odamna mi sledi. No sega i voopsto ne mi e gajle sto zasluzuvam,sto mi sledi i dr.kapitalisticko-materijalisticki sra...Srekna sum so toa sto go imam vo sebe si,srekna sum so toa kakva sum(a ic ne sum idelana i mnogu daleku sum od najdobrata jas sto nekad sum bila). Tie sto im pracam od denes natamu begajte od mene bidejki si ja prostiv dobrinata za site vasi gluposti a vo idnina ke ja osteite od mene gorcinata.
Momentalno ke gi raspolozi toa,a potoa ke stanat uste pogolemi namkori koga ke sfatat kolku malku im e pod raka dadeno. Ponastrana od takvi. Stisi im unhappy covece kade sto se meri zadovolstvo od usluga da im tekne sleden pat da se nasmeat koga ke im stigne ''pozdrav'' na plata i idi na lseden salter.
Ми вели - Не ми се верува колку си поубава без шминка. Гледам очите му блескаат и се надевам дека му е од леќите или од времето или од сендвичот што го гледа. Ми вели - Јас не сакам да се гушкам, а ме припива до себе. Ми вели дека сум ладна и остра, а не разбира дека не му дозволувам да допре до мене. После не знам колку години користење мобилен вчера прв пат ставив лозинка. Не сакам да ми го чепкаат мобилниот, без разлика дали сакаат да гледаат слики, да проверат нешто или не знам што. Немаше да го собира во џеб ако имаше потреба да го делиме со некого
2010 било пред 6 години. Најн најн, јас сеуште живеам по тоа дека 2006 било пред 6 години Недела- ден за being in denial.