Си ја слушам песнава вака оди рефренот, Ako smeta tvome ocu ako kaze kako gresis ti mu reci duso moja ciganin je al' najlepsi..... Така ме предизвика дабоко да размислувам внесувајќи се во текстот... Стварно, каков е тој изговор.... Кој татко би паднал на тоа???
Во тагата и мечтите никогаш душата не ти останува сама,секогаш од другата страна на есента,има некоја друга. Не ти се останува сама,а ветрот ти е сојузник,чиниш небото ти зборува. Очите ти се со боја на паднати лисја,позади колибата еден куп,понекогаш смарагдни,како споменот од баба ти под креветот во ковчежето.Ќе ти пишам повторно,кога ветрот ќе престане.
Сакам да кажам.. Тешко на оние што се во врска со драчевчани... Романтично запросување на драчевски начин
Дефинитивно важи онаа„What doesn't kill you, make you darker“ зошто и јас преживеав, преживеав многу, преживеав удари, преживеав прогнози, преживеав терапии, преживеав неизбришливи траги по телото, преживеав Божји искушенија, преживеав за што... за да станам потемна... помрачна... понегативна... побесна...попесимистка...помрачна во душата... преживеав , ама зошто....?
Почнува да ме фаќа паника, и мене афтершок ме дрма. Се тресам, халуцинирам земјотреси и сум преморена и исцрпена. Најдобро да одам во кревет...
Насекаде ми фрчат слики од заљубени парови. И го чекам денот кога ќе бидеме ние повторно. Нема желба што ја сакам повеќе од таа. Да ми дадат опција да си заминам сега веднаш од тука без него и да не се вратам би ја одбила. А тоа отсекогаш ми било најбитно. Ама не повеќе. Колку лесно се менувале приоритетите. Потребна ми беше елементарна непогода за да сфатам дека за ништо на светов не би менувала секунди поминати покрај него. Те буди силно тресење на креветот и не мислиш на ништо друго освен на тоа дали е добро. Ни на себе, ни на родителот во соседната соба, ни на најблиските роднини и најдобрите пријатели, туку на личноста со која би го поминал животот. Е тоа кога ќе го разберете да видам да ми зборувате како одма сега да си најдам нов дечко! На никој више не му спомнувам како се чувствувам. Не заслужуваат ни да замислат колкава е мојата љубов за него, не можат да осетат толку љубов! А да, и тежок bullshit, со пардон на израз ми е прибери се, не вреди!
Денеска сретнав две сосема различни личности. Едната толку срцка иако не ја знаев ни пак таа мене, имав чуство како да ја познавам цел мој живот. Толку позитивна, добра личност, да се нуди сама да ти помогни, да ти заврши рбаота наместо јас да се шетам и да барам, да звони да ми договара. Посакав да можам подолго да останам таму во друштво со неа. А другата, уште кога влегов од врата ја почуствував негативната енергија, само шо ме погледна, како душман да и бев. 5минути дали бев внатре со неа, не можев да бидам внатре повеќе. Толку негатина енергија еј, мислев ќе ме загуши од толку негативност од неа шо зрачеше. НЕкогаш сами одлучуваме каков впечаток ќе му оставиме на луѓето околу нас.
Внимавајте на вашите зборови,кога еднаш ќе ги изговорите нема враќање назад,и не знаете кога и како некој може да ги употреби против вас
Нај што мразам е (ок не е нит нај, нит нај го мразам,ама тука некаде) кога некој ќе ми рече дека ќе е у Скопје околу х време и ќе ме бара. И не ми е близок пријател, другар, колега,некој што имаш потреба или сакаш да го видиш,дал професионално, дал приватно. Па дури и да беше бе таков, дури. И го кажува тоа не во стил: слободна ли си(?)..него во стил да е незгодно да речеш НЕ, оти после тоа следи читање, колку пати претходно бил во Скопјето и те барал и си му кажал изговори. Е, па, мајку му стара, мене многу не ми треба да престанам после тоа да барам луѓе. Ко прво. Ок, ок. Не е до таму работата. Ко второ... и не е до толку некад дека човек нејќе да ги види колку што е дека, си има бе луѓе на кои у пет до дванаес им речеш „пали“ и они палат. И си не има нас кои и десет дена претходно да ни речеш „пали“ ни изгледа тешко да запалиме оти сме во муд на непалење Кога ќе сум во муд на палење, ако си во Скопје, ајде тогаш да се видиме.Универзумот и сите небески тела нек се спојат и да ја биде работата. Некад. Не сега. Оти сега, можам само да го молам унверзумот да не ми ѕвониш и да не морам да ти измислувам триста лажги кои мрзам да ги измислувам,само оти луѓе не сфаќаат дека не си толку on the go...за вакви ствари. Можда никад ќе е средбава, ок, у реду....ама мајке ми у душа ќе те носам, ќе те мислам. Нек е доволно. Жити ја. Значи, значи..да не можеш да си бидеш саможив, да си се изолираш поштено и да си шеташ кога ти се шета и да си кажеш здраво со кого ти се кажува. Периоди се, аман. И баш во тие периоди да се истресат сите со желби и пожелби значи...остај. Сакам ќебе и уметнички хаос. Нејќу да те слушам. Точка. Не ти мислам лошо. Само не ме инспирираш во моментов за да те слушам. Ок? Мрш.
Кај се сеа Грујо и Зајко п.... им ма...на ??!?!!?!?! Како глувци ги снема , овој пак за пензионери дрнд... А, дa и ова сакав :
Сдк веќе јас не бегам од земјотресот, шта буде нека буде, синоќа не го ни осетив... Е вишее доста бе а стресови.. а друго ми беше муабетот, Сдк останаа неискажани зборови, а ќе има ли прилика да се искажат.... едвај чекам...
Ослободете го Скопје,од стеги,од вашите канџи,од црните грешни мисли нанижани. Ќе ти напишам поема,често те сонувам. Калдрмите и липите. Ах,парковите,старите фасади.И таму танцуваш,оти патник си,си играш со сеќавања,знам дека понекогаш под фенерите раскажуваш за сите будни,и оние кои си ја продале душата,молчи велам оти ќе ти судат.Ќе ти напишам песна,ќе те опеам,и пак нема да ти е доволно,ќе ме влечеш за ракав вечно да ти пишувам.
Vencanicata mi bese stavena na prodazba. Ja izvadiv povtorno za da ja slikam za devojkata koja sakase da ja kupi. Vo toj moment mi se razbudija spomeni,prekrasni spomeni od nasata svadba. Za sreka devojkata rece deka saka da razmisli,a jas pobrzav da i kazam deka se predomisliv. Nikogas nema da ja prodadam. Ke si ostane zasekogas kaj mene,povremeno da mozam da se potsetuvam na ubaviit den. Sekogas koga ke ja poglednam odnovo se vljubuvam vo nea. Navistina e prekrasna Mozebi nekogas ke imam sreka da dobijam kerkicka pa i na nea da i ja pokazam
СДК дека не можам веќе. Што баксуз ќе бев јас, па вакви работи да ми се случуваат... Знам дека на сите понекогаш ни се случува да не ни е денот, ама мене не само што не ми е денот туку и неделата, месецот и годинава. Се оди наопаку. Секогаш се трудам да бидам оптимист и да се надевам на подобро, ама навистина веќе немам на што да се надевам, кога се нешто негативно ми се случува. Сакам само да го преспијам остатоков од годинава, зашто веќе ми е смачено од се
Она кога си спокојна, мислиш дека конечно ти тргнало во животот и следуваат подобри моменти, АМА...всушност животот е кока колата во случајов...