Ова ме потсети на братучед ми (39 ќе ги вркни) ми кажуваш е колку јаки женски биле овие од 23,некои што си се допишува на фб. Какви атрибути имале. Крипи и пол.
Алфа бета сигма гига Чед мужи на шо мрзат жени на женски форум, оти не се способни да смуваат нешо...
Ви се поставува прашање во соодветната тема, игнорирате место да образложите во врска со хакнувањето на профили. Ептен очигледно е и боде очи, секој ден сумњиви линкови да глеаш од воскреснати рандом стари акаунти. Вие бришете ама они уште толку зимаат замав.
Лемончело on the rocks да се заврши неделата ко што треба. Спојлер: Чирс Па една неделна рефлексија, да видам до кај сум, што сум, и утре со нови сили да се почне новата недела со бистар ум и намери.
Со сешто се наполни, не знам зошто нема ограничување или евентуално прашалник пред потврда на профил.
Си викав денес за Прв со врв ако се искачам за два саати, топ ќе биде. Најчесто кога се качувам, правам паузи, не се брзам и пак се осеќам изморено. Денес дадов сѐ од себе, неколку паузи од 10 секунди макс што направив и горе имав сила да ги истрчам последните стотина метри по угорнина. И стасав за саат и пол и не се осеќав ич изморено. Освен што страшно ми се јадеше де. И вака сфаќам дека некогаш стварно не си го знам потенцијалот додека не се одлучам да дадам максимум.
Тоа башка со троловите, манијаците и милионите дупли профили. Ова друго е. Апла хакнати се, се познава. Како може профили од 2013/14 и не знам од кога, кои не биле активни 10 години, да се појават и да си постираат линкови некои си сомнителни. Реин само ги брише мислењата, а се појавуваат нови од сосема различни профили.
Стварно, за ова не може вака. @RainBow И јас забележувам деновиве спамови од стари профили. Што се случува? Хакнати ли се или? Дали сите треба да се почнеме да се грижиме за нашите? Михајло да се позанимава за ова.
Зошто не можам да заборавам никогаш кога некој ќе ме повреди со неговите постапки?.. Зошто ми е толку тешко да поминам преку тоа и пак да верувам Зошто кога и да сакам да дадам шанса ми текнува на болката која сум ја трпела а не сум можела да ја кажам на никој Зошто не можам да заборавам се,се се,туку упорно ми текнува на тие случки,полна сум гнев и лутина,и се што правам е ради реда Зошто бе зошто сум таква
Сакам да кажам... Животот ни носи предизвици, и тоа е во ред. Ама што кога не можеш да се справиш, или не знаеш како? Ниту пак ја гледаш целисходноста на нештата? Не мразам никого, сите ги сакам без исклучок. Немам непријатели. Голема сум, и знам сама да се грижам за себе. Зошто беспотребни ангажмани? Не гледам смисла. Кој се чувствува удобно во мрежата на пајакот? Никој, па ни јас. Сечија слобода треба да се почитува, зошто е света. Си ја сакам слободата назад. А сега само душата ми е растреперена. И кој е среќен со тоа? Те молам...
Пријавено е кај @Mihajlo, само он може да го среди проблемот со спамерите. Пријавете само, јас ќе избришам.
Kaj vi se izgubi trpenieto, razbiranjeto, ljubovta, pochitta? Ne sme site isti be sfatete vekje ednash, ostavete lugjeto da si zhiveat kako shto znaat i sakaat. Site ste vo pravo i? Priznanie vi treba? tolku vi go hrani egoto toa dokazhuvanjeto i pokazhuvanjeto, zhelbata da ste vo pravo sekad, da ste “nekoj i neshto”? Bi sakal da se osvestite ama chinam tolku vi e ubavo vo toa “dlaboko nesvesno” i so takvi gluposti vi e ispolneto sekojdnevieto shto ne ni sakate da “progledate”. Zhal mi e samo za tie so chista sovest i dusha, sho patat poradi takvite kako vas.
Го засакав толку многу што стварно не знам што ќе правам кога ќе замине. Има еден месец откако има насетено, но не се осмелува. Мислам дека си ги штити чувствата. Бил повредемн во минатото и ги заклучил. Постојано е околу мене, ми пишува, ме чека после работа, ме бара за ситници и глупости за кои стварно не сум му потребна... Секогаш мириса толку чисто, прекрасно... мирис на „добредојде“... Колку е само мекана и магична неговата прегратка... Нежните очи со боја на зајдисонце, длабоки и топли... Ако се внурневме целосно и двајцата, што потоа? Се што следи е „збогум“. Колку многу ќе боли еден обичен збор од 6 букви. А сакам, колку само сакам... 10 минути, 2 часа, еден ден... да заборавиме на ограничувањата и само да се впуштиме. Нека остане само спомен, но нека го има...