Успеав да, зошто да не? Сфатив дека се е до желбата колку сакаш да ја преболиш личноста со која си била во врската а излезот не е од тоа да се затвориш и да кукаш, плачеш и да се тешиш дека еден ден ќе те моли. Имав токсична врска од година и кусур месеци. Додека сите ми велеа дека не е тој за мене, јас бев слепа и не слушав никого иако по некој период го почуствував тоа сепак не сакав да си го признаам истото. По неколку немили настани, со тешко срце морав да ставам крај, добив сила и му раскинав, прекинав секаков вид на контакт иако тој неколку пати сакаше повторно да стапи во контакт со мене. Некогаш го пуштив во мојот живот како пријател а некогаш со полна надеж дека тој се има променето и дека се ќе биде како порано. Се излажав, тој менуваше девојки, јас си бев сама 3 години а може и плус минус некој месец, не е важно. На крајот се чукнав во глава, размислив убаво... Поработив на себе, на својата самодоверба. Се појави личност која денес ми е се, имаме убава врска и можам секое време да сметам на него. Кон бившиот чувствувам само одбивност, гадење, илјада прашалници во глава како сум дозволила тоа.
Do pred nekolku meseci nekoj da mi kazese deka ke zaboravam deka bivsiot postoi ke mu kazev veke da ne pravi muabet so mene. Od koga mi raskina celata propadnav vo depresija bukvalno, celi denovi pominuvav vo krevet, nemav apetit bukvalno ne se osekav ko ziva, i ne go ispustav telefonot od race nadevajki se deka ke ja ostavi gordosta i inaetot na strana i ke me pobara, no toa sekako ne se sluci. Zaedno bevme godina ipol, sekako ne e kojznae kolku mnogu, no bevme postojano zaedno i se pravevme zaedno i bev mnogu privrzana za nego. Raskinavme sosema za gluposti nisto posebno, ama toj neznam od koja pricina ne popusti. Postepeno pocnav da izleguvam, a so drugo momce imav kontakt posle pola godina edvaj, i taka postepeno pocnav pomalku da mislam na nego, a vo sebe potajno mislev ke me pobara, no toa ne se sluci, nitu ke se sluci, a dodusa ne sakam ni da se sluci. Nemozam da go mrazam, no mozam so sigurnost da kazam deka poveke ne go sakam. Mozebi ke bese ubavo da ostanevme prijateli od vreme na vreme da se vidime, no i vaka e dobro ponekogas mnogu retko receno se srekjavame i imame edno "zdravo, sto pravis" i mnogu sum srekjna sto go prebolev. Se vrativ vo zivot. Znam deka nekoj misli deka ne e kraj na svet i ne e edinstven, no dodeka ne ti se desi nesto takvo ne sudi, toa e samo od sebe nemozes da upravuvas so cuvstvata.
Се трудам иако тешко ми оди.. прилично долга и сериозна врска... јас бев навредувана и понижувана но не се осмелив да ставам крај бидејќи премногу го сакав и затоа он ми раскина не знам ни самата зошто на сите различно им збори, после раскинување дознав уште ред други работи дека додека бил со мене пробувал и со други ... прво бевме на некој основен контакт сега ни тоа но сменет е на полошо .. долго време се надевав дека ќе ме побара назад но тоа не се случи, се надевам ќе успеам.
Имавме 3годишна тинејџерска врска искрена исполнета со прекрасни планови за иднината. Навидум се одеше добро до моментот кога неговите не вмеша прсти. Не прифатливо им беше тоа што припаѓавме на различни религии. После разделбата се преселив во странство изгубивме секаков контакт не ми беше воопшто лесно и покрај новата средина и обврските мислите ми беа преокупирани со бившиот. Тој прв започна врска и тоа набргу, во меѓувреме имав друштво кое правеше се за да продолжам понатаму. Успеав но само со помош на времето најголем лек за се. До денес единствено ми е жал што беше кукавица. Поздрав до него
jas nema da mozam nikad da go prebolam posledniot decko. drugite mozebi deluvno i nekako sum gi ali posledniov ne nikad znaci nema sansi i si go znam toa znaci si se pomiriv so sudbinata i toa e toa.
Pred 4 gidini imav 2 godisna vrska bevme postojano zaedno se praveme zaedno on prethotno idese so Edna I plus so mene no prifativ posle raskina so nea no mnogu bese ljubomoren na mene se pretrpev poradi nego od sto bev mnogu privrzana za nego I go sakav Eden den bese kaj mene vecerta bevme vo kafic I se napivme mnogu I istana vecerta so mene sabaljeto se bese ubavo I kafe si pieveme popladneto otide do WC vo megu vreme telefonot mu bese na masa stigna poraka od nekoja si sara vo toj moment svativ deka uste se gleda so taa I raskinavme I eve 4 godini pominaa ot togas on se ozeni sosema so druga zena ima I kerka sega ja sum vo vrska so dr sega no vcera posle tolku vreme mi pisa na fb da sme se videle sekako ne prifativ go blokirav ama posle sto toa go preboliv I ne custvuvam nisto kon nego
Не, не и не. Така ми е кога си останавме во контакт, не за џабе рекле со бивши муабет не треба да имаш
Никогаш не успеав и нема најверојатно да го заборавам. Дадов се од себе за тој да се насмее, да биде среќен и својот живот го ставав во опасност, за се да се растури и заборави како никогаш и да не постоело. А зошто? Којзнае.
Ne go prebolev, ne ni mislam deka ke uspeam. Zatoa prekinav da izleguvam so bilo koj, ova bese posledniot udar po koj puknav. Vnatre nesto mi se skrsi i pojke ne mozam da popravam. Za shto? Za nekoj drug da go skrsi pak. Ne! Ne izlegvam i ne se izlozvam pak na razocaruvanje. Mi treba mojot mir. DA! Ako za mazite ne sum dovolno vakva ili onakva, toa veke ne me interesira. Veke sum skoro edna godina solo i bez bilo kakvi izgledi za vrska i mi e super. Mozam da kazam samo edno - se se vraka i plaka, gorniot ke im naplati.
НЕ. Не дека не се трудев или дека уште не се трудам, ама едносатвно не бива. Ми викаат дека време требало, божем ќе помине ама не ќе да е така. Еве веќе две ипол години и нешто ситно а јас се фаќам самата себе како пред спиење се прашувам а што ако, а што ќе биде доколку биде итн до бесконечност. Веќе се сомнавам и во фактот дека ќе успеам некогаш во животот да го преболам. Се навикнав на тоа дека никој нема да сакам како шо сум го сакала него ама пуста надеж...
Без секој се може,а посебно ако тој некој не те заслужува.Нема што да преболиме.Можеби времето што сме го изгуби со кретен,тоа нема да го преболиме.
ми треба време,и пак некој следен истото и пак време и пак исто ,абре жено будала,не вервај повеќе аман немој