Ве молам за совет.. се работи за тригодишно детенце чија мајка е скоро почината. Како е најбезболниот начин да му се објасни на детенцето каде е мајка му, зошто ја нема.. и како понатаму. Благодарам
Zdravo, gledam deka nikoj ne vi odgovoril pa reshiv da vi pisham! Inace se raboti za PREMNOGU MALO dete na koe i da mu objasnish deka mamicka e vo oblacite sepak nema da sfati! Taka da probuvajte na tie nachini, deka majka mu e na nebeto so angelite, deka od tamu ke go cuva i ke go gledam! Sepak bolkara e PREGOLEMA i nezamenliva so nishto drugo, za dobroto na toa dete treba da se prati vo gradinka, treba poveke da iskaca so drugarcinja vo "maalo" ili na "ulica" da ne se osekja osameno a najstrashno od se e da NE SE ZATVORI VO SEBE! Od toa nazad nema i za ostanatite ke bide premnofu tesko! Zatoa potrudete se da ne se osekja osameno deka samo toa dete e bez majka objasnivajte mu, vikajte doma drugarcinja ili nosete go kaj drugarcinja! Vi kazuvam od iskustvo! So srekja
Јас имам починат родител. Бев основно кога почина мајка ми. Ми беше тешко. Сите наоколу со мајките, а јас сама. Сите подаруваа цвеќе за 8ми Март, а јас не можев да и подарам на мајка ми. Не беше покрај мене додека растев, учев средно, кога се мажев, кога се родија децата. А многу сакаше да чува внучиња. Иако знаевме дека се ближи крајот, сепак се надевавме дека ќе живее уште некое време.
Многу ми е жал душо, али тебе ти доаѓа утеха во тоа шо знаеш дека на небото имаш мајка која те сакала. Мојата уште е жива, и со години нема прашано дали иам за јадење или не, ме оставила како бебе и заминала, па барем да се потрудеше после тоа да биде мајка ама јок. За мене нема утеха, осеќам голема празнина некогаш, која незнам како да ја пополнам, сакам да имам човек до мене на кој би му кажала се и да знам дека ќе ме сака безусловно ама неам. Така живеам со години, и се навикнав веќе. Едно сватив, а тоа е дека како мајката никој друг нема да те сака, ни татко ни баби ни дедовци, а ако немаш мајка е тогаш си буквално сирак на овој свет.