Здраво на сите, го направив профилот зошто ме интересира вашето мислење на темата од насловот. Избегнувам врски баш поради проблемов што го имам, зошто мислам дека сум недоволно добар, срам ми е и не сакам на никој да кажам за проблемов, посебно не на девојка. Она што ме интересира е: дали ви би се гледале со дечко со анксиозност/панични напади? дали ако знаете дека има ваков проблем, би го гледале како инфериорен во поглед на други?
Не знам зошто ова го гледаш како пречка зашто сите сме анксиозни во одредени периоди во животот. Ти си правиш своја верзија на моменталниов "проблем", кој всушност и не е толкав проблем. Ако со идна партнерка не можеш да споделуваш како вистински се чувствуваш или да споделуваш посериозни здравствени проблеми (кои покасно во животот неминовно се јавуваат), тоа значи дека си избрал погрешна личност.
Па не знам зошто али така гледам јас.. Ме интересираше мислење на оваа тема од други луѓе, баш затоа прашав.
И ја имам анксиозност, иако не ми е утврдена. И дечко ми има, и пак го сакам највише. И сакам да му помогнам колку можам, и он мене. Секој втор е веќе анксиозен, и не ми смета. За појаки дијагнози, и ја не би била, пример шизофренија. Ама вака, да. Сите сме анксиозни помалце или поише, и треба да си помагаме Многу значи тоа
Не си стварај комплекси, прифати и живеј без стеги. Колку повеќе си се притискаш за ова, толку полошо ќе ти биде.
Tochno Plus nekoj nema moze ni da primeti. I sekoj treba da ne saka takvi kakvi so sme. U ludo vreme ziveeme, pogotovo u Makedonija, retko koj ne e so neso dijagnosticiran, i ne e sramota, sramota e da nekes da SI pomognes, i da pomognes. I nema zoso da se sramis. Ja so decko mi podocna go doznav toa (mislam na pocetokot ama ne Mi rece Zdravo jas sum X i sum anks), i ja toa mn okay si go prifativ. Poso znam od so mu e, znam so mu prai trigger, znam kako da go smiram. Nemam problem nikakov. Ja koa iam panicen, ne me glej, ne mi zbori, i najbitno ne me dopiraj. Posledniot pat 30 min se gusev ili ,,se gusev”. Mislev deka ke umram, ne mozev u momentot da iskocam nadvor, nekogas znam sama da se smiram, nekogas decko mi, nekogas samoto proaga. Probaj da razgovaras za toa so ti prai anks, panicni napadi. Jas mnogupati sum svesna deka sama si go praam toa i se smiruvam za brzo. Niso ne e ni strasno ni sramota. Na sekoj moze se da mu se desi
Вака, сите имаме проблеми. Колку работиме на себе и ставаме труд во себе и колку се сакаме - се одразва и партнерот како не гледа. Некои луѓе можат да се носат со поќе, некои не. Лично, јас сфаќам дека сите сме a lil bit broken и е океј. И мислам дека гротото добро се носат со проблеми кои се тука, но уште немаат име (пр. Анксиозност). Кај нас обично поголем проблем е стигмата кај некои луѓе околу официјална дијагноза, а под исти услови ако нема официјална дијагноза да се целосно ок и супер да се справат со партнер/пријател. И на пријатели и на партнер пробвам да сум поддршка. Ако упорно ме одбива и заглавува во ист круг - не можам да се носам со то долго. Така да тие сме кои сме. Врвиме низ секакви фази и имаме секакви проблеми. Важното е да работиме на себе, а не да тапкаме в место. И шо е наше ќе си дојди така.
Зависи. Ако оставиш самата анксиозност да те конзумира, не бараш стручна помош, не превземаш ништо во врска со твојата моментална состојба, кога тогаш ќе ти ја афектира врската. Инаку сама по себе анксиозноста не е болест или некое тешко психичко растројство, за да не можеш да имаш функционална врска. Пример ако имаш социјална анксиозност, сакаш само дома да седиш, се плашиш да излезеш во јавност, во голема мера би влијаело негативно, особено ако твојата партнерка е екстровертна личност. Наместо да се прашуваш дали некоја би те прифатила со својата анксиозност, работи на тоа да не дозволиш да те дефинира истата.
Гледам пушите дека секој ја има анксиозноста, не не ја има секој, зошто ептем се меша анксиозност и нормален страв? Љуѓе што не поминале пеколна анксиозност кога мислиш дека тука е крајот со твојот живот подобро не коментирајте на оваа тема ке ве молам. Поштедетесе од типот еј па сите ја имаме анксиозноста, не не ја имате сите, или еј па ти како така мислиш дека нема никој да те прифати со таа состојба. Јас лично 15 години се борам со анксиозност во брак сум 5 години не ни сакав поради состојбата да имам некој и да стапам во брак, но ете партнерот ме прифати таква каква што сум, некогаш ме сваќа некогаш не. Ако имаш страв дека некој нема да те прифати со оваа состојба тешка претешка психотерапија само и работа на себе многу многу борба и ке се реши се, не е лесна оваа состојба и не верувај дека секој има анксиозност, нема секој, туку ја помешале со некој нормални стравови што секој човек ги има.
Многу зависи од самиот тебе и дали си функционален во текот на денот (колку вложуваш да ги минимизираш симптомите: терапија, вежби, природа, лекови, здрава храна, коминикациски вештини, работа на самодоверба итн.) и зависи од резилиентноста на другата личност во врска, како и од компатибилноста со таа личност (колку карактерно си одговарате, дали уживате во разговорот, дали се сложувате околу побитните ставови, уверувања, долгорочни планови, интелектуални нивоа). Ова го кажувам од искуство, зашто веќе размислувам за нешто посериозно со човек што има cPTSD. Секогаш биди подготвен на силна социјална стигма и отфрлање, но секогаш имај на ум дека се зависи од овие горенаведени работи и не се откажувај. Ако се осеќаш инфериорно, тоа веќе потсвесно ќе го проектираш врз другата личност и ќе направиш лошо да се чувствува околу тебе. Значи почни оттука и работи на самодовербата. Анксиозното растројство, како и секоја дијагноза може да го разниша и уништи односот со другите ако не се третира.
Комплетно сум функционален, си пијам апчиња Али има периоди кога не сум баш ок како што сакам. Знам добро да ги кријам симптомите од сите, така да никој не знае што ми се дешава во глава Иначе на психијатар идам еднаш годишно да ми препише апчиња и терам, може тоа ми е грешка Али тоа е. Друго, вежбам редовно и прилично здраво се хранам. Имам топ работа, стан а у се Али ипак нешто ме кочи. Т.е. знам дека анкс ме кочи
Nisto strasno. Sekoe lonce si go naoga svoeto kapace. Ne mora odma da im zboris za svojata maka, ako nekoja ne te prifati takov kakov so si, ne ti ni treba. Koj te saka, ke te saka kakov so si
Немој да се обесхрабруваш, сите имаме тешкотии во животот, секој се справува онака како што знае и умее. Анксиозноста нема зошто да ти е пречка за врска, најважно е да си искрен кон партнерката и да имаш поддршка
Друже, иди види ја темата за Анксиозност. Онаа која ќе те сака ќе те сака и ќе ти биде поткрепа. Денес толку се збрува на тема ментално здравје, анкиозност и напади на паники така да најдеш некоја која и е ова баук единствено ако е растена некаде каде нема цивизилизација. Биди си отворен. Не гледај на тоа како нешто срамно.
здраво имам 18 години и анксиозна сум треба да излезам со едно машко меѓутоа имам страв и страм дека кога ќе пробам да се напијам од пијачката ќе почни да ми се треси главата.Како можам да го надминам тоа или нешто да земам да се опуштам