Се менуваат круговите, не се стеснуваат. Нормално дека ќе имаме различни интереси од оние на друштвото од основно, никој не е истиот од пред 10 години. Затоа пак ствараме нови кругови кои произлегуваат од интересите кои сме ги стекнале во меѓувреме, било преку работа, колеги, курсеви, места на излегување...
Има разлика од другарство и пријателство/познанство. Најголем дел од колегите ќе ти бидат само тоа - колеги. Плус, ако менуваш работни места тој контакт се губи со време. Курсеви. Тоа заборави. Пак животниот круг на пријатели се селектира на околу 4-5. Плус, голем удел имаат социјалните мрежи, затоа што луѓето се поретко креваат телефон да честитаат некому роденден, празник, некој успех во животот.
Ова е апсолутно неточно, едни од најблиските луѓе во животот ми се бивши колеги и колешки Нормално е дека нема со сите да одржуваш контакт, ама голема е веројатноста пријателства да формираш на работното место каде си 8 саата дневно. И ако се сака, кој и да сменил фирма се одржуваат тие пријателства.
Секаде и секогаш може да кликнеш со некој, ако си отворен и пристапот ти е отворен секако. Ако си затворен тип, нормално дека сѐ помалку луѓе ќе те бараат. И другарствата и пријателствата се двонасочни линии.
Зашто не искачаш? Ја да ги иам твоите години дома нема да се приберам. Ја еден ден сум слободна од работа морам да искочам на кафе. Ја ќе се мрднам у паметот ако седам дома секој ден по цел ден. Реченици што ги слушам и болат до срж. Значи ние што немаме друштво, сме вишок дома. Јасно.
Се повеќе и повеќе мислам дека нешто не е во ред со мене. Се чувствувам отфрлено. Имам 17 години. Уште од основно немав блиски другарки. Се дружев ама не бевме блиски воопшто. Се тешев со тоа дека во средно ќе најдам нови. Истата приказна и таму. Сите зборуваат со мене, но некако ако јас не ги прашам нешто не започнуваат разговор. Малку сум повлечена, тешко ми е да се здружам со луѓе. Ама пак, до сега не сум имала дечко. Моите постојано ми велат да излегувам да шетам. Ама едноставно не можам. Немам со кого. Имам една поблиска другарка од детството ама она си има свое друштво со кое излегува и цело време некако ме одбегнува. Стварно не знам зошто. Ниту еднаш не сум славела нова година со другарки/пријатели. Секоја година сум со родителите. И не, не се воопшто строги да не ме пуштат, туку и тие ме тераат цело време да се дружам. Ама јас имам проблем.Мислам дека е проблемот во мене бидејќи мислам дека нема шанси некако од основно да не најдам другарки и дечко со сличен карактер, особини, интереси. Извинете на долгиот пост но навистина немам на кого да се искажам. Доколку некој бил во слична ситуација ве молам помогнете ми. Или дајте ми било каков совет. Благодарам.
Nemoj da mislish taka i jas vo odreden period imav takvo mislenje slicno kako tebe no rabotite sam si gi srediv i mozesh samata da si gi sredish. Pisi mi privatna poraka ovde na forumov. Nemoj da pagash vo depresija ili slicno
Не ти е тебе ништо другите не знаат што пропуштаат што ти не си им другарка. Научи да живееш самата со себе првин, сакај се, мадогради се, тие што треба да дојдат ќе дојдат не се секирај
Kolku godini si ? Mazenjeto ne e reshenie za site problemi, ne e reshenie ako nemash pari, ako nemas drustvo...Ne sekogas site mazeni se navistina srekni. Ako sakas semejstvo, togash nasoci se da si najdesh vistinski zivoten sopatnik so kogo kje si srekna, kje te razbira i kje si se poddrzuvate vzaemno. Ama ne po sekoja cena. Mnogu drugarki ne ti se potrebni, edna do dve kvalitetni e dovolno.
Имам 21 година и немам дечко а и немам баш другарки или сите само гледаат корист или се со дечко. Па ако некој сака да се запознаеме тука сум
Во слична ситуација сум и јас.. Некои другарки ми се до дечко и нон стоп се заедно и секако глупо ми е да искачам како свеќа со нив. Другиот дел се на факултет или само од кога им требам и не сакам да искачам ни со нив за така а кога е темата дечко е тоа е више комплицирано. Па ако некој е расположен за дружба мило би ми било да се запознаеме
Ако има некоја од Битола на која ѝ фали дружба би ми било мило да се запознаеме и дружиме. Спојлер Girls only
Што понатаму вика темава.. Социјални битија сме - на сите ни е потребна конекција со луѓе. Ама кога веќе не се дешава, има многу други ствари шо у меѓувреме можат да станат канал за контакти (the gift that keeps on giving) a тоа е работа на себе. Вака нешто: Работа на себе (медтација, дневник за вашите најголеми сонови, план за остварување чекор-по-чекор) Почнување физички предзвик (спремај маратон, 500км изоди во месец, научи скејтање/скијање, теретана) Ментален предизвик (да прочитам две книги месецов, гешталт, гасење телефон после 9) Фокус на кариера (факс) - учете нешо врзано за работа/читајте најнови трендови/ Udemy курсеви/ подкасти, најдете форуми и контактирајте луѓе (ко овој ) Идете на кино често Кажувајте Фала на луѓе / делете комплименти ако ви се допаднала нечија коса/стил/парфем Работа од некој кафич/ресторан или после работа опуштање некаде у чаршија, гледајте минувачи, напрајте два реда муабет со келнерот, онака човечки, пробајте нов коктел, нов ресторан, апсолутно сами Посета на театар, концерти, работилници (и тука сами, идеѓ со со широка насмевка и без страв од она глупото шо ќе кажат другите, другите СЕКОГАШ нешо ќе кажат без оглед со кој си) Пешачење по населби/улици по кои никогаш не сте Менување на рутата на одење до работа / факс (заменете кола на два дена со јавен превоз / тротинет со пешки, кој како може оптимално) Правете eye contact со луѓе, насмејте им се. It's not creepy, it's human Пола од ова е светлосни години поголем чекор од седење и тупење зашто ми е животот ваков, шо да праам, неам луѓе итн. зезнато е, апсолутен предизвик е ситуацијата. Ако знаеш како да ја искористиш, е и апсолутен катализатор за да станеш најдобра везрија од себе, и да привлечеш поквалитетни односи
samo muzika i relax,nemi trebaat mnogu prijateli ili prijatelki,uzivam sama so sebe,koga ke go najdes toj mir ne ti treba mnogu,sakam da se druzam ama ako nema ne mora kisssss