Дали сте биле во ситуација кога и покрај тоа што сте во право сте принудени да попуштите бидејќи другата страна е тешка будала и идиотка и никако не можете да ја разубедите? Испровоцирана сум од кавгите со една школска која мене и другарка ми не мрази и упорно провоцира во школо, на фејсбук, а во последно време се обидува и други наши школски да сврти против нас за работи кои немаат врска, туку таа си ги измислува, ги превртува ! До сега се возев на таа кола „ Попаметниот попушта“ ама веќе не се издржува, на нејзините глупости и нема крај! Ја игнорираме, и прогледуваме низ прсти а таа продолжува да ни се качува на глава! Многу пати помислувам да и кажам се во лице што мислам за неа, ама си велам ајде уште месец остана од школската година и после веќе нема да ја гледам! Дали е паметно да се биде „ попаметен“ кој попушта ?
Ако сум во право никогаш не попуштам. Тоа биковското во мене не ми дозволува Па што сака нека биде, ама ќе си го истерам своето. Ама ако грешам пак, си знам да си се извинам. А тоа попаметниот попушта кај мене нема некоја улога.
Ако е стварно некоја глупава работа, нека ја води глупиот, а попаметниот нека попушти. Ама ако работата е сериозна - нема попуштање!
Ма никогаш не попуштам па по цена и да се скарам со некој. Кога знам дека сум во право има да биде по мое без разлика со кого се расправам дали родители, пријатели па дури и професори на факс. А кога згрешам во нешто тогаш не радо ама се извинувам
анфеитфул додека не држат нервите ќе попуштаме, секап сме попаметни , а ако не испровоцира уште малку ќе си го добие сепак пола клас ќе биде од наша страна :twisted: :twisted:
Сум била во таква ситуација,кога знам дека сум во право,можеби ке навлезам во дебатата,само колку да си го искажам своето мислење и кога ке видам дека другиот си тера по свое,се повлекувам,затоа што немам намера да се нервирам или трошам за некој што не разбира и да сум во право едноставно гледајки дека другиот не попушта,ке му речам дека е во право иако знам дека не е така.Па после ке си види другиот дали сум била во право или не,сето тоа го оставам не времето,затоа што на разбирлив човек еднаш му се кажува а не стопати,едноставно не се замарам со тоа,јас лично кога знам дека сум во право еднаш кажувам и повеќе не.На крајот на краиштата таквата дебата никогаш нема да заврши со цел да се види кој бил во право или не,само се создаваат нервози и незнам што уште не,а и знам зошто тоа се случува,заради тоа не се инатам или докажувам.
Se slucuva da se najdam vo drustvo na licnosti koi provociraat no brzo gi distanciram, i ne se zamaram so nivniot nizok koeficient na intelegencija im davam do znaenje deka ne se vredni na moeto vnimanie i ne komentiram za da ne si gubam nervi na niv .
skoro sekogas popustam,bidejki mrazam da se raspravam so nekoj,bilo za sto, no ne im davam povod da mislat deka se vo "pravo", samo gi ignoniram ili ironicno im velam "dobro,kako ke kazes!" i razbiraat sto sakam da kazam
Ако сум во право никако не попуштам,а ако не сум во право не се расправам и ако е потребно се извинувам
pa koga kako,nekogas popustam,nekogas ne,ama koga ke popustam se osekjam gordo i superiorno vo odnos na drugiot,nekako se cuvstvuvam pozrelo i popametno vo odnos na drugiot,osobeno koga i toj samiot e svesen.no sepak popustam samo ako ne vlijae negativno na mene
И јас мислам така. Работата треба да се тера до крај па дури и кога ти си тој кој на крај губи. Секогаш оној кој попушта го сметаат за попаметен но ја сакам расчистени сметки. Не сакам да попуштам нервно, бидејќи попушти на еден, па на друг и сетоа тоа се насобира во мене, а јас не го сакам тоа. Кога ќе легнам да спијам сакам да спијам мирно, а не да мислам на тоа
Секогаш се тешам со оваа реченица ама мислам дека е само една обична реченица.Значи мн. ми е криво што не сум инаетлива и што секогаш им попуштам на сите!!! се мразам заради тоа
И јас многу попуштам .. ама сега сакам да кога ќе кажам доста е , нема веќе за било што , така и да биде .Па ќе видиме дали ќе е така и дали нема да попуштам