девојки ке ве молам да ми дадете совет.Вака бидејќи сум на филолошки факултет сакам да одам да работам во странство за да го усовршам јазикот,мегутоа единствена пречка е дечкото,што ќе се случи ако јас отидам?Тој ке биде љубоморен многу(и сеа е исто),за период од три месеци којзнае што би се случило.Што мислите вие,дали треба да одам?
jas mislam da odis toa si e tvoj zivot i ne treba da gi propustas sansite sto ti gi nudi za nekoj koj so koj mozebi i nema da bides zaedno cel zivot deckoto ne treba da ti bide nikakva precka za da si ostvaris ona sto sakas razgovaraj so nego ubavo ako te saka navistina nema sto da se luti ke te podrzi
Се согласувам со soledad.. Дечкото не би требало да биде твојата пречка за да ти го продолжиш усовршувањето на јазикот, напротив тој треба да ти пружи најголема поддршка .. Животот е полн со пресврти, успони и падови и незнаеш дали утре повторно ке ти се пружи таква прилика.. три месеци и не е некој којзне колку долг период.. има парови што не се заедно по пола година или дури по неколку години па супер ја одржуваат врската..ако тој навистина те сака ке биде горд на твојата одлука.. разговарај со него и објасни му дека во овие моменти не ти е потребен некој да те критикува и да те предомислува туку некој кој ќе те охрабри да продолжиш понатаму.. среќно..!!
Девојче терај си го животот и гледај пред се за себе затоа што си млада.Сега ти е време за лична надградба и афирмација,а за љубовта има време помеѓу.Ако те сака ќе биде тука и потоа,а ако не значи сепак не бил доволно добар и заљубен.Не знам која ти е листата на приоритети,дали факултетот,кариерата или љубовта...ако ме прашуваш мене јас себе би се ставила на прво место,односно факултетот,затоа што оваа младалачка љубов може и да заврши,а ти ќе останеш со пропуштена фантастично добра шанса во животот,да го усовршиш јазикот и да прошеташ...Ти мора да се изградиш индивидуално сега за да созрееш и пораснеш и имаш основа за вистински и здрави врски понатака,а не да жалиш по пропуштените задоволства и живееш во вечна фрустрација. Секогаш сум велела,ма да тоа секој засебно,но сериозна врска пред 23-4 година не е добро,прво затоа што практично и растеш со некој до себе и попримаш од него,не дозволуваш да се оформиш во правиот ти,туку живееш со туѓите желби и потреби,а тоа е особено осетливо ако си жена.Мажите по природа се малку посебични заради делот што тие немаат мајчински инстинкт кој пак се манифестира со несебичност во секој поглед за сите личности кои ги сакаме околу нас,а не само еден ден кога ќе имаме споствено дете,па така што секогаш нешто ќе бара и ќе му недостига,секогаш ќе треба да го задоволиш,а ти со твоите крвеки години не верувам дека можеш да го сносиш сето тоа.Важно е да се заврши кругот во поглед на градење на сопствената личност комплетно,за потоа да бидеш подготвен да делиш живот,желби и соништа со некој друг,а да знаеш дека се оние вистински твои,а не под влијание. Јас ти давам едно огромно да за оваа шанса!Можеби таму ќе ти недостига и сите други работи кои одат природно,но сепак знај дека е тоа нешто што го правиш за себе и дека еден ден ќе ти помогне многу повеќе него ли адолесцентска љубов. плус и ќе се запознаеш себе подобро и ќе се научиш да бидес поистрајна и поцврста!Напред и среќно!
jas mislam deka deckoto e prolazna stvar dodeka idninata e najbitnoto.......velis deka i dodeka si tuka e mn ljubomoren.....vrska so ljubomora ne opstanuva......jas imam decko od germ...ima rodnini vo mojot roden grad se gledame 1 do 2 godisno.....toa e najgolem test za vasata ljubov...sakam da kazam so toa mozes da vidis kolku e vistinska vasata ljubov...zatoa ne cekaj TRGAJ.....gledaj si ja idninata zoso nemoj eden den da se kaes
ni na kraj pamet toa.sum go imala toj problem se stavam na tvoe mesto i znam kako ti e.sum go preziveala i ti kazuvam da ne ni si pomisluvala da go otavis fakultetot vo stranstvo rporadi deckoto pa ne e eden na svetot znam sega ne mislis taka no so tekot na vremeto ke vidis prodolzi si go patot kako sto si trganala i zivotot mozebi ke ti donese mn po ubavo srekno pozz
Се разбира дека прво треба да гледаш за твоето надградување и растење како личност. Мораш прво ти да достигнеш некое ниво со кое ќе се гордееш и ќе можеш да се реализираш. На дечко ти ако те сака ќе му биде важно истото кое што ти е и тебе, а не љубомората. Тој може да биде љубоморен, но во границите на дозволеното, а тоа не е страшно. Поздрав и се надевам ќе ја донесеш вистинската одлука за тебе, а не за него.
Jas go napraviv istoto , bev na razmena 4ri miseci, imav decko...iskreno me sakashe i cekashe i se uste e so mene, nemoj toa da ti bidi precka da napreduvash vo zivotot, ako te saka ke te ceka, ako ne mozi da bidi so tebe uste 2 maseci i da stavi kraj, nemoj zivotot da go bazirash nekoj drug bidi malku sebicna i napreduvaj [mod-kirilica:38k44924][/mod-kirilica:38k44924]
Разговарајте ако се сакате и ако имате доверба еден во друг ке успеете дечкоми оди во Германија останува таму по 3 месеца а во Мк е околу еден месец тешко е али се сакаме и веруваме еден во друг одеме веке 1 година и 6 месеци.Од како оди врската ни се зацврсти и свативме дека не можеме еден без друг
Во денешно време, со целава технологија, 3 месеци се ништо Баба го чекала дедо 2 години додека бил во војска, без секојдневни пораки и гледање на скајп Шала настрана, стварно ако неможе да те чека 3 месеци подобро за тебе, сам ќе покаже дека не вреди. Ваљда јасно му е дека идеш по потреба да се усовршуваш, а не да шеткаш (мада и за шеткање не гледам проблем, ама ова го кажувам пошо спомна дека е љубоморен) Јас и мојов си се чекаме веќе си години прво тој студираше на страна, па јас шеткав, па тој беше да работи, па јас бев да работам.....и ете уште супер си функционираме. Кога има разбирање се е можно
Три месеци? Шала?!!! Довербата е многу битен сефмент! Не ми е јасно кога некои сметаат дека ке изневериш тогаш кога ќе отидеш некаде. Време и простор за изневеруванје не постои, единствено само склоп на околности. Тој што изневерува е спремен и да одговара на последиците. Значи? Да не се залажуваме. Секаде и во секое време може да се случи неверство.
ако веќе сакаш да одиш да одиш дечкото нека не ти претставува пречка за да искусиш нови нешта во животот. ако те сака ќе те чека. јас отидов од факлутет исто во америка на 4 месеци а зад мене остадов 5 годишна врска. си реков нека биде шо биде, зашто некогаш во животот ќе зажалиш за тоа што не си го направила. ако е за тебе ќе бидете заедно ако не тогаш и ако не одиш во странство пак ќе раскинете. животот сепак се состои од компромиси, но никогаш да не бидат на твоја штета. кажи му дека го сакаш и дека ке му бидеш верна и кога ке се вратиш сакаш повторно да биде со него. дури тогаш ке видиш колку те сака. тоа ке биде тест кој или ке го помине или ке го падне и ке остане без требе. јас кога се вратив тој ме сакаше мисам дека уште повеќе од претходно зашто пред да одам во тие 5 години ниту еднаш не останал без мене. ние во секој случај имаме либерална врска што секако не посразбира неверство. дали тој имаше нешто со некоа му кажав и нему и на моите блиски и другарки несакав да знам. знам само дека сега сме многу срекни ке славиме 7 години од нашата врска и на есен ке се вериме. Вреди да ризикуваш во животот, само така ке знаеш што имаш покрај себе.
Во вакви случаеви треба љубомората да се остави на страна. Еве од лично искуство ти кажувам довербата е најбитна. Јас одам со дечко ми веќе 1 година и 5 месеци и врската ни е супер. Тој студира во странство, но благорарение на денешната технологија се гледаме, слушаме скоро секој ден. Е сега нормално малку е потешко, ама со силна волја се се може. Плус ако тој нема доверба да те „пушти“ да одиш тогаш тоа значи дека нема никаква доверба, а ако нема доверба во тебе заслужува ли да биде со тебе?? Според мене отиди и помини си убаво и стекни нови искуства, а ако дечкото те сака во се ќе те подржи! Ако не .. не е ни прв, а ни последен дечко на планетава
ако дечкоти те сака треба да се радува на твојот успех и да те подржи не да те спречува јас мислам дека треба да одиш да ја зграпчиш оваа шанса која ти ја пружа животот денес може си со дечкото утре може нема да бидеш и да се каеш за твојата одлука само едно ќе ти кажам тој да би бил на твое место и да би имал шанса како твојата не верувам дека би ја пропуштил искрено... ако е за тебе така и ќе остане никој не може да ти го земе тоа што е за тебе ако не е и да останеш овде нема да биде за тебе со среќа
оди и око да не ти трепне. Немој да се ставиш во ситуација да жалиш за пропуштената шанса. А и денеска со скајп, фб, инетрет не се ни осеќа далечината. А и моќе да ти даде одговор дали вистински се сакате. нека биде ова мал тест за вашата врска. А наку мислиш дека тој ќе се прашува дали да оди заради тебе ако беше обратно??? ајде среќен пат па да пишеш и од таму.
Точно!!! Ако имате долга врска, барем околу година дена, три месеци не се никаков проблем. А воедно ти е и тест за врската. Живееме во модерно време, а три месеци не се некој огромен период. Друго, не знаеш дали за месец, година, колку и да е нема да раскинеш со него. Е тогаш гадно ќе се каеш што не си отишла на само 3 месеци да си оствариш некаква цел, желба и да стекнеш искуство кое и тоа како ќе ти помогне во кариерата. Мое мислење - Go for it!
Јас сум во странство веќе 9 месеци од истата причина, да усовршам јазик. Кога одлучив да одам немав дечко но година пред да отидам си фатив. И премногу беше и е тешко. Бев еднаш дома на еден месец, па повторно се вратив.Договорот ми е за една година. Искрено премногу ми фали нон стоп сме со смс и скајп, и иако нормално не е исто сепак сум срека што издрживме. Се каравме и караме многу. Не од што не си веруваме туку од што со фалиме еден на друг и свесни сме за тоа и двајцата. Фала му на бога привршува годинава. Ми останаа уште само 3 месеци. Едвај чекам веќе да се вратам! Тешко е многу да се оддржи врска без физишки контакт. Возможно е но не на предолг период затоа што сметам дека се си има рок на траење. Тој ке фати друга таа исто... Но сепак, истата одлука ке ја донесев и да бев со него кога одлучував затоа што одбрав да студирам јазик и тоа е тоа. поздрав до сите
Вака ја имам 19 години..Се запознав со еден дечко кој не живее тука но заедно бевме на одмор после тоа дојде тука во Македонија се гледаме заедно сме во врска и моите тоа го знаат.Но сакам сега да одам кај него н не ме пуштаат викаат дека е прерано не треба за еден да се врзувам но ја сум сигурна дека тоа е тој вистинскиот ме сака ме почитува многу добро познавам машко каков е.Секој ден сме на камера и се допишуваме и он ме бара не ја него. Има 23 години.Како да ги убедам моите да ме пуштат да одам кај него!? Ке спијам кај братучедка ми само ќе се гледаме и плус ја се дружам со неговите другари. Мора да ми дадат шанса да одам за да има нешто и да има мора контакт имам пари свои не е проблем само нивна согласност.Не сум скината и не планирам ниту тој ме тера. ВЕ МОЛАМ СОВЕТ кој имал врска на далечина да ми помогне !