Ne sum umorna. Rabotata me iscrpuva umstveno ama po pat ke si pustam muzika I do doma sum kako nova. Si imam nekoj red na zavrsuvanje na domakinski raboti, sekoj den po mallku, za da mi ostane slobodno popladne. Mm e od pomos, tmn rabota da me zamara. Okolina! Nemam jas kojznae kolku viduvanja so luge I koga ke se vidime ne zavleguvam mnogu dlaboko vo moabetot. Se sretnuvam od koris da razmenam nekoj recept, mislenje za procitana kniga, da vidam nesto od nivnoto hobi, da gi pokazam mojte boenki, crtezi, kolazi,...… Kako decata , ama ubavo ni e. Zatoa ako me prasas imaat li braka/sestri, zivi li im se roditelite,...poima nemam I tie isto za mene. Imame so mm eden prijatel koj porano bese vo par I za nego znam poveke nego sto treba. So nego imame specialno priatelstvo I tocno e toa deka koga ke si otide mojot mozok go procesira razgovorot ama ne me zamara, ima parvo covek da kaze sto saka, pa ima covek svoe viduvanje koe ne e kako naseto no vo red e.
Da,umorna sum mnogu. Najmnogu so decata,nemam sili veke. MM pomaga kolku moze,ama i on na smeni odi na rabota. Sveki e stara, poveke golemata ja tintra( ja zema od gradinka,znae da ja pocuva kaj niv dodeka nekoj ja zeme,da i zgotvi..) malite ne i gi davam nema da se snajde so niv. Moite idat od Gostivar ama i toa pojdi-dojdi na eden den. Auuùù ne znam kako ce teram ponataka
Маж немам, работа немам.На распуст сум и во моментов се осеќам скроз лабаво, без притисок.Имам уште малце дена распуст не се замарам со никој и ништо.Бар за распуст скроз да ми е мозокот на пасење.Полнам батерии за 3та година, нови професори, нов клас.За тоа повеќе ќе ми требаат нерви него за глупости.А углавном вака смачено ми е од околината бидејќи има луѓе кои си го пикаат носот кај треба и кај не треба и тако даље.
Денес сум уморна од се`. Од дечко ми со кој живеам и работам, од работата каде што некогаш нема ништо ново и од државава во која што сите што ми значат не се тука. Сама сум и уморна. Ми треба одмор. Од сe`.
Уморна од секојдневната рутина. Стани в зори, оди на работа, работа како работа, секој ден своја приказна, но истите луѓе, истата средина, истиот простор.Враќај се обично по најнеподносливиот метеж. кој за среќа овој период е намален, ама не и во целост. Земи дете, дојди дома, па ручек зачинет со плачки, па храњење дете, (кое сепак најчесто само јаде, ама па правосмукалката е неизбежна потоа) па играње, надвор на локации по нејзин избор, па спиење, па пред спиење некој пат муабети и разно разни барања и слично. Секој ден зачисти, пребриши, усисувај, седни, клекни, стани. Немам енергија ни волја веќе за вежбање, полека пропаѓам и не се препознавам. Тоа, па тоа.Накратко, ми треба одмор од секојдневната рутина, ама и летување/ или било какво патување не е одмор со дете, па... Ќе чекам да порасне и така...
Periodicno umorna da, no ne sekogas. Rutinite detski placki nekako gi pominav, sto veli predhodnata clenka ne se prepoznavav - robot vo bukvalna smisla. Sega samo me macat nostalgii po sakanite koi poleka si zaminaa od nasava MK. Samo isprakam nekogo e toa mi e veke macno. Malku umorna od zivotov, no ke pomine se se toa periodi, barem taka gi dozivuvam jas. Sega da si go dopijam rutinskoto na terasa
Уморна од тоа што уште долго работите во земјава ќе се менуваат, ама на наша штета, на грбот на Македонецот.
Па да некогаш сум навистина уморна од секојдневието и имам желба да помегнам некаде далеку, но тоа се случува само во мојата глава дека можам некаде да избегам и да се одморам. Но што е тука е нема бегање.
Исто. Има моменти кога ми иди да избегам некаде далекууу.... Каде нема жив чоек во радиус од 10км и нема ни телефони, ни компјутери, ни ништо! Пополнувам такви побуди, со седење сама во соба и гледање филмови или кратки прошетки сама...
Маж, работа и околина не ме исцрпуваат. Секојдневие? Понекогаш сум уморна од миење садови, редење садови, готвење, јадење, пиење, бришење прашина, усисивање, џогирање, чистење пајажина, бришење прозори, пуштање машина, пружување алишта, собирање алишта, диплење алишта, пеглање алишта... Ова понекогаш 1-2 пати месечно.
Психички, често. Од самата суштина на поимот секојдневие - монотонијата, рутината, пречките и проблемите... И не, не мора да си во брак, со деца или на поголема возраст за да се чувствуваш уморно на некој начин.
Уморна сум од себе,од околината,буквално од се сум уморна,ама наутро наоѓам причина да станам,да пречкртам уште еден досаден ден во календар,ама и покрај се,не заборавам да се сетам колку е убав секој нов издишан здив,ма колку и да ме изморил и колку и да бил досаден
Маж немам, работам сезонски и уште 2 недели ми преостануваат и да, уморна сум од работата и покрај тоа што толку кратко време сум таму. Покрај тоа што ме уморува психички, на вечер кога ќе легнам буквално не си ги осеќам нозете од толку умор. Многу ми е напорно и физички, а и 2 месеци немам видено како е да си спан повеќе од 4 часа. Од околината... Ќе ме убие ова зло, психички ме мачи. Со какви луѓе сум опкружена, треба оскар да ми се додели за издржливост. Се трудам во последно што повеќе да го одмарам мозокот од вакви негативности и да собирам сили за да ја поправам ситуацијава. Има некои личности на кои постепено ќе им ја покажам излезната врата од мојов живот и мислам дека доволно ги трпев, уморна сум.
Не чекај долго... Мене лимитот ми е месец максимум. Вратата ја бациле од надвор 99% од тие со кои сум имала некаква блискост. Немам ни време, ни желба, ни нерви да се расправам со сечии фрустрации... моите ми се доволно.
Животот ми е преубав ама уморна сум од тоа да гледам напатени души кои воопшто не се свесни што прават со себе и од себе. Маж немам. И еве веќе година и пол како работам иако спонтано и непланирајќи започнав сепак од душа си ја сакам работата и ме исполнува. Иако не е ништо големо и специјално јас сум задоволна засега