imate losi misli bidejki im davate mnogu znacenje ostavete gi ne gi optovaruvajte i sreduvajte tie sami ke se sredat ako ne i obrnuvate vnimanie
Животот коа сака да исломплицира го праи тоа на најлош начин.. еве свр на све 4 саати ако сум спиена денеска... и сеа анксиозност ме јаде и лошо ми е хелекс пошто пиев навечер..се јадам дали ќе умрам..дали ќе ми се случи нешто од тахикардија и неспиење..и тн и тн..со сила ставам храна во уста.. ми се лоши.
Дечки, ништо нема да ви се случи. Не сте свесни колку човечкото тело може да издржи. Ајде вака. Пример јас на 14 години до 18 патев со овој проблем плус деперсонализација и тереализација и хронична депресија. Дијагнози еден куп. Плус цигари, алкохол, АД, наркотици. Фул бев. Анксиозноста ја разбирам како Оче Наш ја знам. Секој симптом, ужасно е. Но стравот поради физичкиот живот само ќе ви создаде додатни проблеми. Ете јас дојдов на ред да трчам маратон од 40 километри после тоа. Значи нема да ви биде ништо. Страво комплицира повеќе. Многу ми е жал... имате пробано масло од канабис инаку? Што сакам да кажам, замислете ова што го минувате вашето тело може да издржи 5 пати повеќе и посилно.
Немаме пробано масло од канабис кога ќе ми дојде таква мисла почнува да ме фаќа како дремка или несвестица
Значи мислата кај тебе го заморува телото и му дава до знаење како треба да се чувствува. Седни во некоја удобна положба и мислата пренасочи ја во одреден дел на телото, пример срцето или под папокот. И држи ментално колку можеш држи ја мислата на тој дел. Настојувај повеќе да чувствуваш отколку да мислиш. Ама мораш да се соочиш со тоа, не на стравот да му дадеш место. Значи ако му даваш тој цело време ќе контролира, мораш да превземеш контрола над него. И запишувај како се чувствуваш во тетратка секој ден.
Ја исто така паничам од мисли...... реално не се десило ништо уау крај на свет, туку ја преувеличувам, и си создавам трема во себеси...и дека не бев спиена добро еве, цела ноќ трема и стегање во гради ме будеше, и едвај станав сабајле стаив во уста што најдов да јадам иако не ми е до јадење ми се гади..и сеа се плашам дека ќе ми се случи нешто ако продолжам вака...се секирам дека нема да можам да спијам и вечерва.. се секирам за све.. си викам замисли ако умрам или ми се деси нешто од ова, а за што, за љубовни глупости.. страмота. А емоции многу ме ваѓаат од стаза... се губам цела..
Абе не е лесно знам. Ужасно е, туку јас можев да дадам само идеја. Пробувај разни алтернативи, спорт, јога, природа. Љубовни проблеми и такви нешта се само како јаготка на шлагот. Мораш да се бориш со се од еднаш
Ако не умрам овој пат, нема да умрам. Олку замор и слабост и стрес и тахикардии и матен вид, и стегање во желудник, и осудување себеси со мисли, сум немала.. Не можам да поднесам емоционални турбуленции.. Раскинувам врска во која што не се осеќав веќе доволно заљубена, а сеуште ме стега носталгија и боли коа ми објаснува тој како ми ги собрал стварите и му е жал што ги средил мислејки ке се вратам, ама можам да дојдам да си ги земам.. ... како да си помогнам.. зошто сум олку несигурна во себеси.. и дали ќе спијам конечно вечерва..или ќе умрам од замор?
Не можам да заклучам баш... Подсмирена сум иако замор осеќам во сел организам пошто не сум спиена... и се плашам дека пак ќе се будам и нема да можам да спијам.. Мислам дека главниот проблем е со самодовербата... всушност се плашам ја од се дека нема да успеам, нема да издржам, нема да можам.... Си велам, слаба личност сум штом вака се мачам себеси и немам самодоверба.. и тн и тн..
I jas istoto si go mislam a sega ke trgam za leskovac na rostilijada i nekako strav me fakja... U pm nezz dali moze diazepam da si zemam zosto pijam lorsilan i escitalopram..
Иста сум и јас некогаш сум подобра некогаш со страв од самата себе да не направам нешто што не треба, пред тоа бев позитивна со самодоверба, а сега...
Лошо е се ова ама сите се осеќаат подобро кога ќе слушнат дека не се сами... Дијазепам не сум пиела до сеа.. земи ако ти помага. А @Tea95 јас исто не можам да се издигнам се осеќам како помалку способна од другите околу мене ги гледам како живеат и си велам како може да издржуваат а ја не сум способна.. и се осеќам послаба од сите. И овој начин наш на размислување што преувеличуваме све, ме нервира и све сваќам мн драматично.