Си била на лекар, ти кажале дека симптомите ти се на психичка база а ти упорно си сигурна дека е сериозна болест? Не е твојот проблем во болеста, очигледно е дека си доживеала некој настан кој те повредил и разочарал и сега со размислување на болести се дефокусираш од соочување со реалноста. Не е твоја вина, веројатно одредени вистини е тешко да се прифатат. Прифати го фактот дека тие болки се случуваат на психичка база и пробај да размислуваш на секојдневни активности. Во секој случај мораш да посетиш психолог или психијатар на кој ќе му го раскажеш разочарувањето и понатаму ќе можеш да функционираш понормално. Те молам не се измачувај вака, и требаш на ќеркичката. Не си болна од ништо, само си ја искусила суровста на животот и истото те направило поранлива од порано. Како и да е за се има решение само мораш да почнеш од негде, а тоа е посета на стручно лице. Сите имаме поминато низ истото, почетокот е претежок, но само тоа е начин да се вратиш на стариот начин на живот... Да, многу е веројатно да доживееш паничен напад од расправија...барем мене ми се има случено. Зависи и д ситуацијата, според мое искуство најдобро е да избегнуваш непотребни расправии, особено со блиски. Ти се случува при расправија со семејството или други лица?
ne im veruvam na doktorite zosto ednas mi bese oteceno kolenoto sakaa voda da mi vadaat od kolenoto a na kraj ispadna bakteriska invekcija oni voda vadea imav zabrzan plus umor 4 meseci me laze deka bilo od psihata za na kraj da ispadne deka imam problem so tiroidnata zatoa ic ne im veruvam zatoa vas ve prasuvam dali ima nekoj slicen problem bolki vo toj del toa ne se kako bodezi tuku intezivni bolki koi traat od 5 do 10 minuti nekoj ako doziveal vaki bolki od anksioznosta neka mi pise ili nekavi bolki
Здраво , дали на некој му се случува да не го осека телото како да лебди да не може да дојде на себе , како да лета душата и некогаш морам да подголтнам да осетам дека сум тука , да напоменам дека со анксиозност се дружам одамна ама ми се појавува на периоди и чудно е што сама се повлекува и пак мисе појавува ама ова чуство е мн страшно , ако има некој искуство нека сподели.фала
Не знам како дс го објаснам поубаво како чуство на некоја празнина како без живост обично после стресен период прво паники ми се јавуваат па сама ги смирувам е после тоа некој осет на празнона на безволност како да не го осекаш воопшто животот празно во себе како да не си ти , и обично се изборувам сама ама сега сум пред порагај и мн се плашам
Kako go pomina ovaa anksioznost vo bremenosta te molam kazi mi Posto I jas sum 4meseci bremena I od Vreme Na vreme me faka panika strasni custva
Мила како прво смири се,не умираш,само ме интерсира дали имаш направено преглед на бубрези,жолчка? Доколку нема ништо што докоторите неможат да откријат не се секирај,а најбитно од се' НЕ УМИРАШ! Поздрав и олабави мисли малку..
zolcka nemam ostraneta mi e a eho imam napraveno na vnatresni organi mi ostana uste zeludnikot da go snimam ama mnogu mi e strav mislam ke umram pred pregledot od strav
И мене најчесто навечер особено сега трудна не се спие никако Пиев понекогаш хелекс или белмирандан на природна база пред да останам бремена и како останав ништо и Искрено до 7 ми месец немав проблем ,а кога ме факаше понекогаш пиев чај од маточина и камилица , б6 и мг секој ден и супер ми беше мегутоа како влегов во 7дали од хормоно и од самата бременост почна пулсот да ми се качува од него тахикардија седнав дома на боледување и од само седење и мислење и ме исплашија за предвремено породување и мислам дека сето тоа ми ја врати анксиозноста и сега имам уше некој ден да влезсм во 9 ти ама мн ми е тешкоо се плашам од пораѓај ,како од паники ке гледам дете еве ако има некоја мама со таков проблем нека сподели со нас дали пиела нешто како се справувала...
Мислам да. Ефектот на пушење кај човек со хронична анксиозност и без не е ист. Затоа престани да пушиш.
Највероватно од стрес ти е. И мене ме држеа болки слични какви што опишуваш ти периодот крајот на Декември минатата година, пиев аналгетици и не поминуваше, ме држеше цели 3 недели. Поголемиот дел од животот сум мета на мелахонии. Јас знам да кренам температура и да кашлам дури и кога силно ќе се вознемирам. Имам поминато искуство слично како твоето, затоа те разбирам низ што минуваш. Биди со луѓе постојано, немој да ти текне да се обвинуваш, никогаш! Збори, постојано збори, збори со различни луѓе и товарот кој кај тебе претпоставувам се собирал со години полека ќе почне да исчезнува. Биди силна! Ако ти треба помош пиши ми порака. Верувам дека освен мене постојат и други тука кои ќе ти подадат рака.
Ако стварно ги чувствуваш болките и сигурна си дека се присутни, би ти препорачала да бидеш упорна и обиди се кај повеќе доктори, направи повеќе прегледи. Мора да има решение и потврда за што се работи.
Дали на некој му се има случувано дел од денот да му е депресивен и да го фаќа паника, а другиот дел ништо да не му е?
Јас личо имав болки во половината и градниот кош, беа доста интензивни и последно што ми беше на памет е дека се предизвикани од анксиозноста. Бев на испитувања и се утврди дека се е во ред. Откако ја почнав терапијата болките во рок од две недели буквално исчезнаа. Токму затоа ти препорачувам да посетиш стручно лице, некогаш не сме свесни какви последици може стресот да му предизвика на нашето тело и тоа на психичка основа. Или доколку се сомневаш во стручноста на лекарите, не велам дека не си во право, многу често се случува да дадат погрешна дијагноза, побарај и второ мислење..па во краен случај и посети приватен лекар доколку си во можност, сепак за здравје се работи. Сепак според симптомите јас мислам дека е анксиозноста, знае да даде многу чудни и реални симптоми....пиши тука за што и да треба
Мене у пмс насабајле ми е депресивно па иам симптоми од типот потење треперење и после ми проаѓа , таман мислам сум куртулила нареден месец пак исто
Сум ги заборавила термините...да имаш право деперсонализација ..но..слично е тоа со дереализација ...ТЕ ПЛАШИ до срж на коските...одвратно чувство кое не можеш да го опишеш, мачно ...чувство кое создава уште поголем страв дека нешто страшно се случува со тебе, дека ке изгубиш контрола над себе...или како што велеше една моја пријателка ,,НЕ СУМ ЈАС,,...се ти е како во сон, а сепак функционираш без ронка сила и сакаш да избегаш од местото на настанот, но каде и ад си истото чувство те гони...само дома во кревет под покривач малку ке здивнев , ке дремнев...УТрата ми беа најстрашни...станував со силно чувство на гадење, често повраќав, нозете гумени, се враќав в кревет , но морав на работа. плачев.плачев без престан и се молев за малку МИР , за малку радост, за малку енергија....со години.Се додека не реков ДОСТА Е! ИГНОРР! Се борам ..веднаш и сега...почнував со многу енергија ..паѓав и пак станував..не се откажав..мислата дека сум здарва личност, дека стравот никој не убил, дека ако срцето ми бие нема да умрам, ако нозете ми откажуваат пак ќе одам, ако грлото ми се стегнало ке попушти, ако глават ми трпне ке помине, ако ми се плаче ке пеам...Стравот го исплашив ЈАС...го прекинав кругот во кој се моткав со години..страв од старв...Успеав..не од прв пат, ниту од втор ...НО ВИЕ пробајте ..може ВАМ ке ви успее од прв или втор пат...Сега сум нормална личност.Нападите се далеку зад мене.Посилна сум од порано.Ништо не ме плаши...единствено што може да ме исплаши е здравјето на детето мое...нека го чува Господ ..другото се ке пребродам без тронка СТРАВ.ПОзздрав и се најубаво...