Ako za 3 meseci nema podobruvanje od AD, togas treba da se smeni dozata ili da se smeni AD. Sepak treba za ova so vasiot psihijatar. Da, mozno e lek da ne odgovara, ali sepak da ostavime na strucnite da procenat. Obidete se sami da si pomognete, so prosetki i druzbi, da ne bidete sami i da imate vreme da mislite na sebe. Razgovorite so bliski licnosti mene mnogu mi pomagale dodeka bev na AD. Mislam deka najteskiot del od nasava borba se sveduva da si ja najdes pricinata i spremnosta da soberes hrabrost da ja resis, vo smisla na nosenje na odluka za promena vo zivotot. So srekja
Luge pomos. Mislam deka umiram. Od sabajle glavata mi bese stegnata, kako pod pritisok, mi se cinese kako da ke eksplodira. Sega kako da nemozam da drzam ramnoteza, cuvstvuvam slabost, kako nesto da me vlece nadolu, a imam i bolki vo srceto i nemozam da goltam.
Smiri se devojce nisto ne ti e,site glava ne boli ke pomine panika te fakjat zatoa ne mozes da goltas,stravot ti preovladuva site sme go iskusile toa sto ti se skucuva, napij se apce za smiruvanje, legni pusti si relax muzika, ke pomine
Вчера бев на журка, одма мозокот како да ми закочи, имам како каснење во одговор, оддалеченост од музиката, како да не допира до мене. Ко ќе зборувам со другите како јас да не сум јас. Мислам дека другите ми се потсмеваат, дека зборуваат за мене. Нз што да правам
,Класична анксиозност и деперсонализација и дереализација. Само длабоко диши и активирај ги сетилата , и пр од темето на главата па надолу до стапалата да си го скенираш телото. Ќе помине, побарај добар психолог.
Морам пак да појдам. Ма, да дечкото сега ми рече дека ништо не е тоа. Само ме колкале со апчиња и не ми требале никаков доктор мене. Оти 10 год. Сум оваа состојба. И само правеле пари од мене Претешко ми падна.
Заматен вид и зашеметеност осеќам, дали е од времево или нешто не е во ред со мене. Постојано неубави мисли и уште толку си отежнуван. Алергија имам уште тоа капак на сето ова. Има ли некој сличен на мојве симптоми и како си помага или да одам по доктори.
Истото и јас си го помислив. Секакви работи се пишуваат на темава. "Ме боли глава, се гушам, неубави мисли имам, депресивна сум или анксиозна?" Не е секоја главоболка дијагноза, не е секој лош ден или лош период дијагноза. Секакви глупости во животот се случуваат, тоа е животот, и не, не е секогаш лесно. И страв, и паника, и плачење, сѐ е тоа за луѓе.
Imav teski denovi so anksot.No i docnenje na ciklus 45dena, i denes bev vo Sistina na pregled.mi dade Dr. da pijam hormoni za da dobijam. I zemav primolut nor na 12h po 1. Glava me kine...no toa e, pisuva i za mn.nus pojavi. USTE OVA MI TREBASE.
Примолут нор се пие по едно секој ден во исто време. Апчињата сами по себе се многу тешки и добивање после нив е обилно. Требало и Јасмин да ти дадат да пиеш после нив за одржување на циклус редовно.
Поентата ми е дека не си единствената, ниту сум јас единствената. Јас на пример сум покенкава пред добивање, или околу овулација, помалку или повеќе. Хормоните се битен елемент, нѝ се допаѓало тоа или не. И да, и јас плачам без некаков посебен повод, доволна е една тужна песна, плачењето е вентил особено за луѓето кои се позатворени, емпати, просто случувањата во секојдневниот живот мора да се метаболизираат и да се исфрлат на некој начин. Но, тоа не е причина некој да мисли дека е анксиозен или депресивен.