Zdravo,sakam da prasam dali nekoj imal iskustvo so kvantno lekuvanje? Nesto sto od neodamna go procitav i me zainteresira Техниката на Квантно лекување и Хипнотичка регресија може да го репрограмира вашиот ум ,овозможувајќи да го промените негативното однесување и да ги решавате проблемите со одредување на изворот од каде доаѓаат. Оваа форма на хипнотерапија ви овозможува да се лекувате одвнатре со менување на несаканото однесување и начин на живот намалувајќи го стресот ,анксиозноста ,траумата ,болката и депресијата со цел целосно оздравување и враќање на вашиот живот во полн сјај.☺
Nogu e loso posledniot period , se budam na tri saati, mi se place, mi se vrakaat losi spomeni, ednostavno odi kon poloso, koga mislev deka e podobro bas posledniot period. Nema spas ponekogas si velam...
Ме интересира како психологот/психијатарот би помогнал, и дали воопшто има некоја разлика во вашта емоционална состојба при депресија или анксиозност после посета на истите? Мислам знам горе долу на кој начин функционираат, но малце сум скептична од причина што не знам како би се чувствувала доколку проблемот е се’уште присутен, како би ми помогнал само разговор и лекови.. Нормално, психологот нема да може да го реши проблемот, само ти дава различна точка на гледање или нуди решение, не знам како доколку проблемот е уште присутен јас би се чувствувала подобро. Зборувам за ,,поголем” проблем ( го ставив во наводници бидејќи за секого сопствените проблеми се најголеми) каде што се првенствено засегнати здравје, семејство и финансии, нешто што мислам дека паѓа најтешко кај секој човек, и не е лесно да се избориш сам. Сакам да напоменам, јас сум секогаш за тоа да се посети психијатар/психолог, како што кажав горе долу знам како функционираат, но се наоѓам во една баш, баш тешка ситуација која трае веќе неколку години, и мислам дека веќе не можам самата да се изборам со тоа. Но кога размислив јас да посетам психолог веднаш ми се наметнаа овие прашања, значи се сомневам дека истите би ми помогнале, бидејќи е јасно дека проблемот само ќе се маскира, а ќе е се’уште присутен. Дали е ,,залудно” губење време и пари (бидејќи знам дека се и доста скапи), дали навистина човек се чувствува подобро после нивна посета и терапија и покрај тоа што како што неколку пати напоменав дека проблемот е се’уште тука, и дали вие успешно сте се избориле со анксиозност/депресија со нивна помош? Би ве замолила да споделите некое искуство бидејќи се премногу страници на оваа тема, не знам дали ќе го најдам соодветниот одговор..
Секако дека ќе ти помогне,јас исто бев скептична кога беше во прашање таа тема, инаку имав окп па после некои случувања паднав во депресија... Размислував за самоубиство и немав волја за ништо..После лечењето кај психијатар бев како нова
Од гледна точка на тоа каде си сега, секако изгледа неверојатно како тоа може психолог да ти ги елиминира т.н. "причинителите" за стрес, депресија, анксиозност итн. Основна задача на психологот е низ разговор (повремено ќе те врти во круг со муабетите) е да успее во тоа сама да се слушнеш и да сфатиш, дека потсвеста е онаа која е багната од икс причини и дека се што чувствуваш уствари ниту си ти, ниту нешто треба да ти кажува. Јас уште 3 години имам епизоди на ужасна акнсиознист, страв, нестабичност, НО.... разликата е што сега невообичаено мирно и нефрустрирано гледам на тие работи. Едноставно оставам да поминат, до таа мера да не се замарам дали ќе поминат. Парадоксален е нашиов т.н. проблем, колку повеќе се обидуваш да ти помине, толку полошо ти е. Значи комплетен гард доле. Да, заебано и гадно е да си мериш притисок на секој пола саат, да се "гушиш", да се потиш, али само така изгубив страв од сите такви симптоми. Дади со време, дозволи си да се осеќаш лошо, биди присутна во моментот, вежбај го ова пропратено со посета на психолог. Лична определба моја беше да одам без апчиња, но тоа е субјективно. Од оваа гледна точка, анксиозноста е најдоброто нешто што ми се случило, бидејќи никогаш нема да го изгубам мирот што не сум ни бил свесен дека го имам, и поради Аха! моментот кој ми се случи сосема без везе спонтано, дома.
На прва топка, би ти рекла дека идејата за живот без проблеми е најголемиот непријател на човекот и неговото ментално здравје. Добар стручњак треба да помогне во контролирање на нашата реакција кон секојдневните проблеми, а не да нуди решение за нивно решавање.
Оф, јас многу сакам да читам книга ама со мали деца, повеќе по домашните сум хахха, еве денеска Арна бев, сега легнав во главава се заматив сета, времево незнам како ќе го издржам па како што најавуваат жештини. Вчера читав најмногу ќе влијаело на анксиозните, ќе предизвикувало нервоза, напнатост, поизразени панични
So seansi redovni kaj psihoterapevt i za prv pat vo zivotot morav da pocnam i terapija da pijam, prepishana od psihijatar normalno. Mi trebaa nekolku meseci za da malku si dojdam na sebe.
Zdravo decki edno prasanje 10 godini veke stradam od hipohondrija, anksioznost, panicni napadi a od 2016ta navaka i so nesonica,kolon iritabile,depresija.. Se na se zhivotov mi e ziv pekol nekolku pati se obiduvav so terapija ednas so Elicea, ednas so Citalon 2 pati se otkazav poradi pojacan apetit i konstantno cuvstvo na glad sto mi e nokjna mora kaj antidepresivite. Pred izvesno vreme eden lekar mi preporaca Dulsevija no seuste ne se osmeluvam da pocnam od strav od nesakanite efekti. Nekoi iskustva kako pominuva nekoj so lekot, kakvi nus pojavi ima i pred se dali pokacuva apetit posto toa mi e uzhas i ne bi go pominuvala povtorno istoto cuvstvo na postojano prazen zeludnik posle 2 sati od obrok ednostavno neizdrzlivo mi e pozdrav na site
10 meseci pijam dulsevia, prvite dva meseci oslabev 2 kg nemav apetit, sega po 10 meseci povtorno gi kladiv tie kg, normalno jadam, nemam nikakvi problemi
Ми се иде да скокнам од некаде и да си го завршам животот. Таков хипохондрик, таков анксиозен човек како мене у живот немам видено, дечки ми се згади од самата себе веќе. Такви црни мисли, чувствувам дека се е нереално, си правам 200 сценарија у глава ми се смачи бе веќе од самата себе. Ги гледам сите бе одат на работа со деца се постигнуваат и јадење да направат и се му е океј и стигнуваат на сите полиња, јас отидов на еден ден на приватна работа и кога се вратив кога почнав да мислам леле а што ако се онесвестам утре, леле а што ова, па коа ќе почне срце да игра па кога ќе почни да ми се гади па не спијам цела вечер... Да му се плукнам и на живот ваков секој ден плачење па бар малку бе да бев цврста личност, не можам веќе ќе полудам не знам што да кажам толкав гад станав сама на себе не можам да се поднесам. НЕ МОЖАМММММММММММ, ми фале старата ЈАС ПРЕМНОГУ.