@crimson сите имаме лоши денови. И мене периодов како да сака да ме надвладее негативната енергија и покрај убавите работи што ми се случуваат, затоа што се осеќам како сепак нешто битно да ми фали, но еве се трудам да не и се дадам така лесно. Најважно е секогаш во потсвест да ти е моментот дека позитивноста е клучот за среќа и дека упорно мора да се трудиме да ја пронајдеме некаде во нас, затоа што само таа може да ни помогне да излеземе на површина. Некогаш и доволен е разговор со некој што може да не разбере. Верувам дека имаш некоја личност во околина, а и како што гледаш доста не има и тука
Фала за поддршката и позитивните зборови. Имам со кого да зборувам ама некако полесно ми е да чувам се во себе. Не разбирам што ми се случува. Утре ќе биде подобар ден, ветувам.
Нормално е на вакви денови да чувствуваме депресија, надвор е ладно цел ден седиме дома. Мене ме фати некоја летаргичност денес, де ќе читнам нешто де ќе послушам музика колку да помине денот. Понекогаш дури и сакам да има вакви денови.
Кога сме кај тоа, баш пред некој ден најдов нешто интересно... не знаев дека и за тоа си постоела официјална дијагноза. Секој ден, нова ука. Seasonal affective disorder (SAD)
Pa sekako deka postoi official na dijagnoza depresijata ne e ni dosada ni taga iako seuste lugeto ja sporeduvaat so toa I tuka na temava depresijata e nesto potesko I pozeriozno I strashno koj imal vistinska depresija ke me svati koj nemal nikogas nema da svati vsusnost sto e depresija
Мислам на конкретниот подвид за којшто постирав погоре. Пред се` затоа што се манифестира на толку да речам, невин начин што повеќето би го занемариле како проблем (winter blues на пример). Во ниту еден момент не ја оспорив сериозноста на состојбата, нема потреба од дефанзивен пристап.
Не постои една дијагноза за депресија туку постојат многу, како што и постојат многу начини и симптоми како таа се манифестира. Голем дел од нас воопшто не се свесен дека со години е во депресија, туку таквто однесување го смета како дел од карактерот. Исто така, многу често депресија го нерекуваме она секојдневно нервирање или тага кои трае неколку дена или недели, па така неретко ќе слуќнете, минатава недела бев во депресија сега сум добар. Депресијата знае да биде доста опасна болест посебно ако е манифестирана во оние нејзини по тешки облици и симптоми како што се, покачен пулс, панични напади, вртоглавица, страв.....
Јас немам депресија, но имам анксиозност со панични напади, вртоглавица и страв ама тоа е, до кога се тера нека се тера
Оди на психијатар .... ќе ти каже што е најдобро да пиеш ... јас пред 4 дена бев а имам само 16 години ... и ми препиша апчиња... Forvita - anti stres i Lamal .. ламалот е добар го препорачиваат психијатрите али во мали количини зависи од возраста .. најдобро оди таму и ќе ти кажат што е најдобро pozz <3
Bah najteskata dijagnoza na depresija e bas koga si svesen deka si vo teska depresija nemozes od krevet da stanes ne jades ne te interesira nisto potpolno dusevno si mrtov nemas nikakvi civstva toa e uzas
Јас имам 15 години вака.. Не знам што да правам ногу мразам кога гости доваѓаат и кога дојдат јас се затворам во друга соба не знам не можам да се дружам веќе се ме нервира ништо не ми е интересно не ми се излава никаде не ми се оди пошто се ми е досадно и незнам што да правам а не можам да правам лице .. искрена личност сум мн мн емотивна преку глава ми е од се баш се ме погодува...
Одев на психијатри пиев лекови и за депресија и за анксиозност, повеке се спасив сама колку со лекови. Се радував на звукот на птицата што ме буди, сватив дека животот е убав и ако е тежок, депресијата ја нема, срекна сум, весела исполнета, само ради смрт на другарка ми се вратија паничните напади и страв дека ке умрам и дека нема да бидам тука да се радувам на животот.
И мене ми се дешава исто тоа. Не ми е до ништо , се ми е едно што ќе биде со мене. Некогаш посакувам и да ме нема . Ама кога ке размислам јас за најглупави работи ќе се изнервирам , ќе се растажам , почнувам да плачам , бегам во др соба и сакам да сум сама . Ама среќа моите некако успееваат да ми ја вратат вољата за живот и радост. А и не е се до нас и до околината е. Има неправда, недругари и сето тоа на нас што сме емотивни додатно ни прави непотребни стресови. Најубаво разговарај со твоите за проблемот верувај многу полесно ќе ти е кога тие ке ти дадат подршка.
Кај мене искрено се е испомешано од депресија па до анксиозност. Освен тоа многу слаба личност сум , лесно се предавам . Штом ќе наидам на некоја препрека веднаш се предавам , се откажувам, зошто почнува да ме гуши просторот , некогаш ми се гади и врти. И тогаш почнувам да си велам дека сум никој и ништо, деке не ме биднува за ништо и ред други навредливи зборови кои си ги упатувам кон самата себе. И сето тоа е придружено со плач. Едно време толку западнав во депресија што ја изгубив и годината на факс поради школската фобија од која првите симптоми ми се појавија некаде во 7 одд. И сега кога појдов на факултет пак почна таа паника ,кога ке научам, и ми се јави чуство дека градивото е обемно и дека јас не можам да запомнам ништо. Ама еве сега гледам да се оправам да подучувам колку толку и се надевам дека ќе соберам сила да излезам на испит. Зошто кога ќе ме фати паника и страв, ми се дешава да си останам дома и никаде да не излегувам зошто чуствувам вина бидејќи немам излезено на изпит . Aма овој пат морам да го победам стравот и да отидам и што бидне нека бидне.
Никогаш ништо нема да биде, со секое искачање полека полека стравот ке се повлекува, јас и со втроглавици и секакви симптоми искачав и никогаш не се угушив, ни паднав ни ништо. Биди силна и упорна душо, трудот ке ти се исплати ке видиш.
Симптомите што ги имате наведено се симптоми на анксиозност, а не на депресија. Депресивните луѓе да не речам дека и немаат никакви чуства, постои празнина во душата, незаинтересираност за ништо, чуството на среќа не постои, губење на апетитот, несоница.... и ред други работи кои треба да помини доооолго време за да се среди состојбата со помош на психијатар и терапија!
Офф..те разбирам како ти било..знам бидејќи сум почуствувала на своја кожа,неподносливо чуство е и стварно ми паѓа жал кога некој е во таква состојба, исто и за тебе. Исто така и кај мене делува депресијата исполнета со падови,страдања,намалување апетит ,немање воља за живот,по цели денови и ноќи спиење..баш се сеќавам летно време беше не бев на училиште и под цели денови и ноќи сум спиела.Немав воља за ништо,ниту енергија тотално се запустев,слушав тажни песни и само плачев..тоа беа пеколни денови дури и сеуште понекогаш ми се случува истото,ме фаќа страв од тоа дека пак може да ми се повтори,како што баш и денес.Но никогаш не сум помислила да отидам на доктор и да пијам лекови, се така пребродував.А уште полошо е што на никој ништо не кажувам чувам во себе и уште потешко ми станува,од другата страна и си велам што дека пак ќе кажам на другарка,таа ако е загрижена сама ќе запримети и би ме прашала што ми е и би ми помогнала,совет би ми дала,а што дека јас ќе се пожалам сама..знам дека ќе добијам одговор "епаа сеаа...шо да ти праам" ..И незнам само како не ме разбираат дека не сум расположена за нови врски и такви глупости,немам сили повеќе за тоа (сакаат упорно да ми местат еден тип,ама јас не сакам) и уште кога ќе ми спомнат поголема нервоза ме фака што неможам да ја опишамТоа е затоа што не ме разбираат дека сум во депресија(и тоа баш поради ваквии работи,несакам ни да слушнам за друг!А тие вршат притисок немора да имам никој повеќе не ми треба!немам сили да се борам и пак да паѓаам во депресии.знам дека јас ќе бидам таа што ќе биде повредена на крај!)Одмилено ми е се!..А за лековите незнам дали да почнам да пијам,незнам како ќе ми делуваат и дали се ефикасни. ваше мислење?
Мораш да се консултираш со лекар за лекови. Ако има потреба, ќе ти препише. Секако дека помагаат, ама треба добро избрана терапија, за да не пиеш само апчиња за џабе. Се ќе биде океј, зборувај со некој. Ако држиш во себе, ќе биде полошо. Зборувај со мајка ти, некоја роднина, другарка, било кој. Ако ништо друго, јас сум секогаш тука.
Ќе се обидам да зборувам со мајка ми морам прво неа да се консултирам за на лекар.И таа ме заприметува дека сум нервозна па ќе смислам нешто друго(секако не и кажувам од што ми е)сепак фала ти многу Crimson