Станав, јадев. Чистев па јадев. Подремав пред компјутер, јадевме со дечко ми. Си легнав во десет саат, ќе спијам демек. Не бива! Нос затнат, коски вртат, му викам на мојов барај ново моме јас се распаѓам. Си подвив опашот, довлечкав газот у дневна, тоест у кујна де и погодете што??? Согласно на тоа дека е поприлично касно за готвење... јадев луѓе! И така, сеа да одморам од јадењево целодневно со некој филм викам... Добра ви ноќ!
Значи колку ми е под ќејф тато кога ќе ми каже : Оди направи една шопска поубава како за мене Абе летам од стол кога ќе слушнам таков муабет + неговата желба моја заповед е Па ќе почне како Алачки мф мф мф убавини ...си јаде и си зборува . Срцка Ме немаше повеќе денови дома и вечерва ми вели : ми фали твојата шопска само неколку дена што не си дома,ами па кога ќе заминеш како ќе издржувам незнам Ме насмеа и ме растажи во исто време ...ах боже колку ќе ми недостигаат Какви се такви се,мои најмили се
Не знам што човек ќе бев,но среќата на луѓето околу мене ми е премногу важна. Не можам да бидам радосна ако моите блиски не се,и не ми е целосна среќата ако не ја споделам. За роденденот на најдобрата другарка се радувам како да е мојот. На туѓите успеси се радувам како да се мои. Колку и да грешам,знам да сакам,а тоа е најважното нешто кај еден човек...
Озбилно ја праша.Блазе ти на озбилноста и храброста. А и на Терминаторот, што не те искршил со тоа сукалото. Туку кажувај за Америка.Како се живее.? Убави ли се Американци или се поубави наши Балканци?
СДК дека ако некој зачленет на форумов си ги зема критиките многу при срце нека си земе тогаш и таблетки за срце. ПС Кога се обраќате на некој директно ( го цитирате ) убаво прочитајте го неговото мислење и сета негова двосмисленост, комплицираност, едноставност, па дури и големината на буквите и интерпункцијата.
Како помала низ детските игри, често се случуваше да закачам трнче во прстите. И секогаш се чудев како може нешто толку малечко и скоро незабележливо, толку многу да боцка. Татко ми ми ги вадеше трнчињата со игла, а јас само ќе му ја подадев раката и ќе замижев, бидејќи сето тоа ми изгледаше многу страшно. Ама отсекогаш имав доверба во него, знаев дека нема да ме боли и трнчето ќе го извади дур да трепнам. Сега кога пораснав, наместо од прстите, ми ги вади трнчињата од душата. Малечки и ситни, ама доволно остри за да ми глодаат по спокојот. Не знам што би правела без него.
ДОВЕРБА? Незнам зошто дозволив да им верувам и на најблиските...а на кој друг? На никој,на никој освен на сама себе... Се повлекувам ,повторно се затварам во сама себе Се надевам и овој пат брзо ке се излечам од болката во желудникот и грутката во грлото Сомнежот ме убива ,но не се предавам ќе го средам сонмежот,ќе живеам со вистината,па каква и да е Ќе паднам и станам како феникс и ќе живеам,посилна,помоќна и за жал се порасипана Зошто никој ,зошто не ме фати за рака да не паднам?Да се потпрам...Доволно е да ми рече знам...немора да ми помогне Пак ќе кажам силна сум,солзи немам ама душава гори,нека гори ништо не е вечно...
Е ја прашав На озбилноста еби му мајката а храброста е таа која ме води низ животецов. На Терминаторов касно му е за сукалото, кога ме правела негде згрешила Америка земја велика... Тој кој бил домаќин створил за дете предете, а тој кој отишол колку да се каже живее во истата може да го најдеш и во дрвена куќарка. На моиве таму им велам Бог здравје да ви даде се друго си имате... Ми велат ти имаш повеќе, мајка, татко, брат, сестра и цела роднина до тебе, нас туѓина не одели од најмили Има сестро и убави и со пивски стомаци, му фрлив окото на еден во лифт Гледај тој мене гледај јас него и ништо си останавме само на гледање Слезе на 42 спрат ај кажи дека не сум озбилна недам бре Балканца за Американца
У животов никој не може да те излаже онолку колку што самиот сакаш/ти е потребно да бидеш излажан во дадена ситуација. Ем сите лажеме, ем нема излажани.
На прашањето:Дали се сметате себе си за материјалист,никој искрено нема да одговори. Дури ни јас самата не одговорив искрено. Вака како нова на форумчево уште пред да се изрегистрирам ги читав само темите околу бременост. Сега пополека почнувам да ги прошетувам и другиве улички на големово гратче. Како и во секој град и овде се си има. Тесни и широки улици,дури и сокаци.Верни комшики за на пазар и црква на велигден,еффтини и скапи продавници,па дури и од оние кои ефтино продаваат а скапо наплакаат. Улицата со кулинарските фотографии случајно ја пропешачив од причина што името и е некако тешко,на крај памет да му текне на човек дека може да и е тоа името на адресата.Арно ама,не да убаво мириса таму,и да влезете сити гладни ке излезете.Дури и бурекот купен од маалската бурекџилница не те остава рамнодушен. И модни ревии се организираат чат пат,натпревари за мејк ап-рај за очи.Како женски блок во студентски дом,каде како цимер може да се најде понекогаш и дечкото на цимерката.
Да се пофалам, бидна и тоа - ДИПЛОМИРАВ! Додадете уште еден дипломиран правник во клубот. Уште средувам впечатоци од вчерашниот ден, се чувствувам задоволно, гордо, поласкано... Моментот кога менторот ќе каже - Така нежно суштество како тебе, толку добро да обработи една таква комплексна тема, што дури и докторирани би позавиделе - импресивно и бесценето! Од друга страна чувствувам тага и носталгија, но мораше и ова да заврши еден ден. А такви прекрасни луѓе запознав во текот на студентските денови. Но, секој крај е предвесник на почеток на нешто ново, поубаво можеби... И да ве почастам како што е редот со еден поздрав во знакот на фемина со желба и вас да ве пратат успеси и убавини!
Oној facepalm - дал да плачам ил да се смеам момент кога познаваш некоја од оној тип личности што у приватен живот гордо и фраерски се фалат колку не читаат лектири, а кога ќе ѝ спомнеш дека некој петок си поминала релаксирајќи се со книга и почнеш да зборуваш за истата наместо нејзината омилена тема на муабет - сочните актуелни трачеви, следи поглед како да си паднала од Марс... и на истата таа особа ќе ѝ го отвориш албумот со фб кавери и гледаш секоја втора слика винтиџ, благо заматена и со книга и чај/цветичи покрај неа, уште и зачинето со најдлабоки мудрости во дискрипшн...
Девојко алал да ти е за стомачните што ги имаш, ама истото не можам да го кажам за паметот и фацата што ги имаш, ама па тоа не можеш да го смениш, работава е или го имаш или го немаш. Тоа е... живот, некому мајка, некому макеја.
Во овие врнежливи денови, стуткана со ќебето, со шолја кафе во рака, размислувам за мојот живот. За моите успеси, падежи, среќни и тажни моменти. За тоа каде сум сега, што остварив, што треба да остварам, дали сум на тоа место каде што сакав да бидам. Спомените ме враќаат во времето кога имав 15-16 години и бујна фантазија. Дел од тие метчаења, сонови кои тогаш ми изгледале недостижни, сега ги исполнувам ден по ден. И се сетив на онаа мисла од Коелјо: Кога ќе посакаш нешто, тогаш целата вселена ќе скова заговор да ја исполни таа желба. СДК, никогаш не престанувајте да сонувате и мечтаете.
Bravo. Ova mnogu mi se dopaga. Jas koga bev mala, ako nemozev da zaspijam si fantazirav deka ziveam vo USA, vo nekoj top grad ( izmislen). Mojot son mi se ostvari. Ne ziveam vo USA ama ziveam vo top grad. Eve uste eden primer. Bev na nekoe patuvanje vo Spanija i se slikav so sombrero na glava. I velam na priatelkata ke kazam deka e slikava od Mexico. Posle 12 godini se najdov na plaza vo Mexico so sombrero na glava. Nikogas ne prestanuvajte da fantazirate. Se e mozno. Neprestano rabotete na slucajot. Se izvinuvam za latinicata. Rabotam na toa da naucam kako se upotrebuva kirilica.