Не. Ама јас кога почнав со терапија не размислував што може да ми се случи од неа. Јас имав само главоболки кои мислев дека се од терапијата ама се испостави дека е од друго. Се надевам дека ќе ти помогне и нема само да се измачуваш уште некој период.
Значи вака.. откако ги прочитав вашите искуства во врска со аксиозноста се препознав во нив и навистина многу ми помогна тоа, затоа што сфатив дека не сум единствената на која и се случува тоа( гушење, страв, паника).. Значи вака.. Се започна пред 6 месеца.. Негде декември беше јас седев и се вознемирив малку и одеднаш почнав да се гушам.. Ама дете како дете ( имам 16ипол) се упаничив помислив "срцев удар " дека ке добијам.. Ме однесоа у болница каде по утврдените резултати се покажа дека иам проблем со тироидната жлезда.. И натека навака испити едно друго значи и ден денес идам на испити. Сето тоа многу лошо влијаеше врз мене. Од една страна имам сестра со посебни потреби што уште повеќе ме загрижуваше.. Бидејќи во иднина јас треба да се грижам за неа.. И ајде заедно со мајками отидовме најпрвин на поликлиника кај Милка специјалистот и таа ме упати на биохемија едно друго но дека гужва имаше и отидов на приватно кај интернист. И таа ми даде еутирокс 25.. на почетокот ми беше мн лошо од апчињата но се навикнав.. По некое време отидов кај матичната а таа според резултатите виде дека не треба воопшто да пијам апчиња дека жлездата ми е у нормала потоа бев кај друг интернист и таа ми ја прекрати терапијата.. и повторно правев анализи но овојпат испаднаа лоши.. зголемена тиродна.. Но не е чудо затоа што стварно многу паничам и страв ми е. Кога ќе почне да ме пецка негде се си мислам дека ке добијаж удар.. Дури и напади добивам и тогаш од жлездата се гушам, па ме притиска нешто кај слепоочниците, па вилицата ми се стегаше се тресев.. Истово во школо ми се деси пошо у глава си замилував дека можеби имам рак едно друго дека можеби незнам најлошо мислев.. Да земам некое апче за глава да се напијаж кога ќе ме боли главата си мислев да не ми се деси нешто.. барав сите да ме тешат нонстоп за ова зборев со секој.. Несакам на психијстар пошо ќе ми препишат апчиња ама тие се јаки.. пред некој ден во школо добив паника при што обезбедувањето ми кажа да не паничам пошо ова се само мислите мои, дека нишо од ова не е реално.. само психата но ете свесна сум ама продолжувам да паничам малце да ме пецне во пределод на градите
Кој има доживеано празнина на душата и како се справувал нека ми пиши во порака и дали вака цело време ке ми биде
Nema da ti bide veruj mi. Nova sum ne znam kako da ti pratam poraka no bidi sigurna deka vo momentot koga ke ti se sluci toa za sto si sonuvala ke ti se ispolni zelbata vopsto nema da ti bide prazno vo dusata
Obidi da bides smirena pij helex za smiruvanje mene mi rekoa deka nervna baza mie toa sto znaci sama se obiduvam da se smiram
Официјално и кажав на сестра ми дека не одам на фотосесија за свадбата, ни в црква и кажав дека нема да издржам ни психички ни физички.. Дирек в сала ќе одам. Жалам... Чекам со недели за на психијатар а свадбата е во јуни...ало ме напнат сите ќе одам по нивна волја им кажав дека здравствено не сум ок, и сериозната е работата, ама сите радувај се, на шо? Јас внатре мртва, да се радувам...
Girllove ne pies nikakva terapija ? Ako pies ne ti odgovara.Jas takov bev elicea koga piev nikakov.neznam od kade si ali sepak Makedonija e mala i mozes da najdes dobar psihijatar bez da cekas kaj tvojot da odis.pobaraj i vednas odi ne ja propustaj svadbata na sestrati i opsto ne maci se.pozz
Ми беше пред 2 месеци дадена терпија од Чадловски,не ни ме ислуша и одма ми даде 20мг сероксат и 1.5 лексилиум,почнав и два дена имав огромни гадења ни лексилиумот не ми помагаше туку зашеметена бев цела,нз дали е нормално ова Луѓе,како можи од апче што треба да ти помогни,да ти биде лошо? да те дрма уште толку?со што се трујаме? Кое време ги пиете АД.мене ми пишува наутро, а аппчето за смирување кога?мене не ми пишува ни за него,само пишува 2по1.Дали е касно да се напијам сега АД во 11?
Гледај, што ида внесуваш ново во организмот логично дека ќе ти треба некое време дур се привикне. Кога ќе го издржиш тој период на привикнување после ќе ти биде подобро. Ако не си задоволна од тој психијатар оди кај друг. Сигурно можеш да најдеш друг па макар и да го плаќаш. До јуни имаш време да почнеш терапија и да се привикнеш на истата. И да, можеш да одиш на свадба оти не ти е ништо. Не си болна. Знам дека немаш сила ни физички и јас немам, затоа што уморува сето тоа, ама неколку дена пред тоа ќе се наспиеш ако треба и со седативи, дента пак ќе се напиеш нешто и ќе издржиш А, сигурна сум дека ако се убедиш себеси дека се е океј, ќе издржиш и без тоа
Вака свадбата е на почетокот од Јуни,кај новата докторка што сакам да одам ,нема место,чекам некој да откажи за да појдам.И страв ми е да не ми биди уште полошо до тогаш,еве го јни.Ако не ќе ја почнам старата терпија,па ќе видам....Фала,сепак за одговоррт и за смирените зборови ми значи многу
Океј, ако сакаш баш кај неа т.е ако е стварно добра почекај. Мене само ми е криво кога те читам вака пошто знам како е. Како и да е, ако некогаш ти треба пиши слободно и држам среќа
Не знам дали паничните напади ти се од терапијата, ама можам да споделам слично искуство. Јас имав панични напади секој ден, дереализација и деперсонализација, физички болки, вртоглавици и уште што не. Конечно завршив на медикаментна терапија и психотерапија. Нус појавите од терапијата ги имав првите 2 недели, а беа зголемени физички симптоми, гадење, намален притисок, тахикардии, но без другите пропратни симптоми на анксиозност. Всушнoст, јас мислам дека сама си го направив тоа. Како што претходно паметот ми беше во тоа дека јас сум болна и ќе умрам, така мислите ги насочив во терапијата и после секое земање на истата беше, ете сега ќе ми стане ова, она, ќе имам гадење, ќе ми се спие, ќе повраќам. И навистина така беше. Мало подобрување почувствував 2 недели од терапијата, а почнав да бидам добро, да не речам супер, 4 недели после неа. Значи, мораш да имаш во предвид, дека мислите прават се. Од друга страна, мораш да имаш во предвид, дека се можни нус појави, но траат кратко, а после 2, но најчесто после 4 до 6 недели, терапијата почнува да делува. Ако симптомите продолжат понатаму, тогаш веднаш консултација со психијатарот, ќе ти ја смени терапијата, оти е исто можно, истата да не ти одговара. Чувството на празнина што го имаш, сум го доживеала, но не можам да најдам соодветни зборови за да го опишам правилно. Мене повеќе ми делува како осаменост, и покрај опкружувањето со од еден куп луѓе. Кога ќе имаш подобрување, ќе сватиш колку погрешно си перцепирала, размислувала, свесно или не свесно. Исто како јас сега. Знам дека целиот проблем, целото тоа време бил во мене самата, а сега дури и се чудам како сум можела така да размислувам и да ги гледам работите толку погрешно. Често ја барав вината на друго место, во други луѓе, а имав безусловна поддршка од сите, која не можев да ја видам. Заслепена бев, излудена бев, мислев дека умирам и оти никој не ме разбира. Сега гледам, сите ме разбирале секогаш и сите сакале да помогнат секогаш, а јас во најлошата фаза, бев насочена единствено кон самата себе и моето здравје. Значи, за целиот тој период, јас сум била таа што била себична, не другите. Исто, треба да имаш во предвид, дека и покрај терапијата, може да имаш падови, но секако поголеми ќе бидат подемите. Јас се уште не сум супер, но сум многу подобро и фала богу, фала мене, лошиот период е позади, се надевам таму и ќе остане. Толку беше страшно, што ми е тешко дури и да го пишувам ова, да се потсеќам на тоа. Кој не доживеал, не може да разбере. Биди храбра, биди упорна. Знам дека е многу тешко, и дека зборовите кои те бодрат не ти значат многу, ама немаш избор освен да успееш. Посетувај психолог, нема ништо подобро од тоа да добиеш помош со цел подобрување на твоето целокупно психичко здравје. Терапијата еден ќе ја оставиш, а ако не ги смениш мислите, тогаш џабе што си била на терапија. @GirlLove Колку години имаш ?! Те читам подолго. Психијатарот и терапијата не можат да ти помогнат ако прво не си помогнеш на самата себе. Првиот чекор за тоа е психотерапија. Јас на твое место, би отишла кај сестра ми на свадба. Не може ништо лошо да се случи, освен да ти биде убаво. Разбирам колку ти е тешко. Јас во најлошата фаза, патував авионски, за да бидам на крштевка кај внук од сестра, иако знаев ( читај сама си направив ) што ќе доживеам во авион. Страшен паничен напад во авион. Сите луѓе околу мене. Сега разбирам дека џабе ги стресирав луѓето околу мене. Цело време ми се чинеше дека авионот оди лево, десно. Чувството беше толку многу реално, што 3 часа, не ги отворив очите, до слетување. Труди се и потруди се. Тоа е многу важен ден за сестра ти, важен е и за тебе. Нема вакви прилики секој ден. Не се ставај себе си за приоритет, иако тотално разбирам низ што поминуваш, а насочи се кон убавиот ден кој следува. Јас си поминав одлично на крштевката и 10 панични напади да доживеев, ќе вредеше за неа. Верувам дека и тебе ќе ти биде супер. Поздрав до тебе и секое добро.
Sabajle za prv pat se napiv od prirodniot antidepresiv i posle dva saati osetiv kako zasematenost i pospanost ama pominaa brzo...Vecer pak ke pijam pred spienje...Znaci na prirodna baza e a go osetiv, a mozam da zamislam sto mu pravat na organizmot klasicnite hemii...Popara ke ni napravat vnatre duri ne pocnat da deluvaat...Ke teram vaka nekoe vreme, a ako vidam deka ne mi e podobro i deka tonam sve podlaboko togas ke zemam klasicen antidepresiv...Se boram so sostojbava kako so nekoja vesterka sto mi vlegla vo teloto i nejke da si odi i me izmacuva na zivo...