Хахах нема да ми веруваш дека ми е исто во моментов.. се трудам да не милам..ама ете.. пробај со медитација ја цело време праам ..има на нет стави си слушалки во уши..
Ако цело време велите, еве го пак се повторува, о не... жалам што ќе ве разочарам и ќе звучам сурово, но никогаш нема да ја надминете анксиозноста. Напротив само ја храните со вашето придавање важност. Ви го кажувам ова за да не ја правите истата грешка како мене. На тој начин јас само ги засилив симптомите и ја влошив состојбата. Има денови кога ми е многу лошо, а на дм му викам добро сум, иако вриштам. И стварно има некој ефект ова, макар и минимален. Многу мудрост има во тоа "Илјада пати повторена лага станува вистина" Често си велам себе си, во ред е да си и разочарана понекогаш, има и такви денови. Ќе биде подобро, не сме ние виновни за тие мисли, едноставно хемијата во мозокот е изменета, мозокот си поигрува со нас. И грешка е негативната мисла веднаш да ја пренасочувате во позитивна, тогаш настанува хаос. Чекајте малце да помине таа мисла за да поминете на следна. Само без оправдувања и анализирање на тие мисли. Мислете друго. Многу е тешко ова, и сама знам, но друг избор немаме, освен да се бориме!!!
Случајно налетав на овие ваши коментари за негативни размислувања. Вашиот проблем всушност и не е проблем туку сами си наметнувате нешто што не постои. Дечки ова вашево е тотално не соочување со реалноста околу вас. Дали сте се обиделе да извршувате некои работи со кои пред се ќе си го исполните денот , ќе им помогнете на родителите и на самите себе. Не е животот седење пред компјутер и барање симптоми. Размрдајтесе малку и ќе видите дека ќе ги снема оние лоши мисли. Всушност ќе немате ни време да мислите на тоа.
Не важи секогаш и за секого ова правило, Се согласувам, обврските многу помагаат со анксиознот, ја кога ми е исполнет денот фул, и вежбање и се, легнувам да спијам и неам време да мислам на ништо.. Но човек што веке еднаш се борел со анксиозност, и имал проблем, мајндсетот му е поинаков од другите, што значи, иако еве на пр јас се изборив сама со читање и мн трудење уште пред 2 години, живеев супер подолго време, сеа ми се десија некои поголеми стресови и турбуленции што најверојатно ми чепкаат во сржта на причините за анксиозност кај мене, да речеме емоции, страв од приврзување и тн и тн, ја се соочувам со екстремен стрес и анскиозност, не јадам не пијам не спијам ... имам вртлог од црни мисли што се повторуваат и овертинкинг на лоши можни исходи, и милион прашалници.. не е така лесно како што мислиш. Имам своја приватна фирма, ангажирана сум 100 насто. Со луѓе работам цел ден,и денес бев бледа и несана, а мораш да си пријатен... не е дека не работиме ние.. Праиме све, ама анксот е состојба што не се решава така едноставно. Можеби и едноставно е решението за промена на концептот на размислување, ама тешко е и долготрајно навикнувањето на мозојот и одвикнувањто од негативното размислување.
Леле ама исцрпува периодот кога анксиозноста напаѓа со сета сила Имав момент кога сакав од кожа да си излезам за да побегнам од ова, па пешачев и по 5-6 километри затоа што се гушев дома. Тоа беше пред неколку месеци, ми се случија некои турбуленции па тешко ми одеше, не сакав да зборев со никого, само сакав да правам нешто за да не мислам на многу работи. Еве сега е 3 часот а на мене се ми се враќа, и страшно е. Ептен. А поготово кога е комбинирано со параноја и опсесивно компулсивно нарушување. I'm so fucked up
decki dali na nekoj mu se ima deseno panicen napad od obicna raspravija И јас ја имам истата мука, од нигде никаде наоѓаат глупави мисли што ме вознемируваат пробувам да ги пренасочам и пак ете ти ги Знам дека треба да се пушти мислата и да не и придавам важност ама многу тешко е бидејќи истата пример ме вознемирува може да ме напраи депро да се осеќам, баш у главата си праам проблем кај што го нема
Знам дека е така, ќе излажам ако не кажам дека и мене се уште ме вознемируваат некои мисли, а се тоа поради глупиот закон на привлечност. Но откако сфатив дека тој закон е апсурд полесно ми е. Тешко ти е со мислите, ама нема да исчезнат ако не ги пуштиш. Тие се автоматски мисли, илузија, не си виновна ти за нив туку твојата анксиозност. Фокусирај се на сегашноста, води дневник, прави нешто и кога ти е лошо.
Карактеристично за депресивни и анксиозни луѓе..исто ми се случуваше и мене ..и уште кога одев по градот многу ми беше лошо кога ке гледав плакати од починати луѓе...Сега не реагирам така...да се чувствувам лошо амане така како кога бев анксиозна..Ке помине...само игноррр, сврти с ги ти твоите мисли на нешто друго... Дереализација екога чувствуваш дека си надвор од своето тело...дека не можеш да се контролираш себеси...ама не плаши се ..поминува и нее опасно ...Само смири се...се ќе помине...тоа ерезултат на напнатоста на нервнит систем...
Дуња имаш одлично познавање за дереализацијата и деперсонализацијата дали си се соочила некогаш со тој проблем?
Мислам дека деперсонализација е надвор пд своето тело и ужасно е нетрае многу некаде 15 мин а дереализацијата трае нон стоп како во сон да си како се околу тебе како нереално да е ба огледало кога се гледаш чудно ти е
dali ke dojde toj den koga ke dojde krajot na mojte problemi vcera ispadnav so malata da ja prosetam malce i pak me fatija tie meretni bolki koi defenitifno ke se spoulavaat vo gorniot del od stomakot duri se sirat nakaj grbot pojako gi osekam kaj grobot traeea 5 do 10 minuti cela nok placam i nemozam da se smiram mi se ide na vristam na cel glas doma sto imav ikoni se frliv vo toj revolt im kazav na mojte deka koga ke umram nejkam pop da me pee ne veruvam veke vo gospot ne veruvam vo nisto luta sum na zivotot luta sum mu nego tesko mi e nemozam veke voaa da go izdrzam nemozam kojznaae kava bolest imam sto nemozaat da ja otkrijat doktorite nekoj da ne znae od sto moze da bidaat vie bolki vo gorniot del od stomakot i kaj grbot kako cel obrac zateganje doktorete me ubeduvaat deka toa bile psihicki bolki sto jas nikako nemozam da poveruvam vo toa a tolku mnogu bi sakala da se psihicki i da ziveam barem uste malku da poporasne malata barem da se sekava na mene ako nekoj znae od sto moze da se bolkive ili mal selicen problem neka mi pise kaj da baram resenie
Имаш хипохондрија и тоа е се. Не умираш. Единственото решение е добар психијатар па ако треба и терапија. Сто пати тука сме ти кажале дека болките можат да бидат психички и дека ништо не ти е. Ти не можеш тоа да го прифатиш и океј е, имаш проблем психички затоа не можеш. Ама проблемот се решава, само мораш да побараш помош.
Кога некој ти каже дека болките ти се на психичка база ништо не ти е тоа е ептем глипаво според мене , значи ако е на психичка база терај си со болките ништо не ти е а телесен проблем одма да се превземе нешто , море луѓе не значи дека ако имаш болки од состојбава дека ништо не ти е од ништо не патиме овде сите на темава, значи докториве наместо да те насочат да бараш добар психолог да ти го најде коренот на проблемот од кој вака се чувствуваш цело време тие ти кажуваат од психата ти е ништо не ти е ...на некој начин психичките болести и состојби како да не се толку важни како телесните болести .
Да беше толку лесно, немаше да постои анксиозноста како појава. Не седиме пред комп и анализираме симптоми и бараме, тоа се случува и за време на нормалните активности. Тоа е состојба на мозокот, нема врска со активноста.
Анксиозноста има и физичка поврзаност не е се на психичка база. Мој став и мое мислење е дека не се лачат доволно т-линфоцити, некоја жлезда е повеќе затегната, не доволно опуштена и едноставно прави пречки во физичкото тело. Не е се на психичка база само.
ne zaebavaj hahahah jadite i nekoja hrana so sodrze serotonin jajce sirenje oris banana grasok i do ishranata e nekogas