Колку време ги пиеш Хелекс? Внимавај можеш зависник да станеш. Јас пијам Лорсилан и ми рекоа дека се седативи и не смее подлоги да се пијат, а мене мн ме смируваат м
Fala mn mi olesna Istite crni misli i mene mi se pokavuvaaat edno se gubi dr se pojavuva bezveza znam kako e Ptob e mene mi se pojavuva zaminuva pak se pojavuva pak zaminuva znaci muskul moze da e zs nene postojana bolka da e nesto seriozno sigurno ne prekinuva bolkata
Досега не сум носела повеќе од една кутија. Прочитај на страната на аеродромите каде патуваш, правила што можеш да понесеш. Јас можам да те советувам да си го земеш и факсимилот каде ти е препишан, во спротивно можат да мислат дека увезуваш. Сепак се работи за повеќе кутии. За витамини немаш гајле. До сега не ме треселе, освен еднаш кога наместо во багажот што е за доле во авион, оставив тегличка со течност во рачниот багаж, ама фина беше женичката, ми рече истури ја течноста, остави ја содржината. На крај и реков keep it. И секако би било добро, истите во зип кеса да ги ставиш. Јас секогаш патувам со еден куп апчиња, ама по една лента од се, нормално со се кутијата. Во принцип рачниот багаж го тресат и оној што оди во кабината горе. За тој доле не знам која е процедурата, ама знам луѓе гастарбајтери што ракија, сирење, ајвари све бутаат во торби.
Од лично искуство витамини и хелекси можиш да поминиш, ама 12 кутии не вервам. Зависи каде ќе одиш ако си некаде со виза ќе си најдиш матичен и ќе ти препишва на рецепт, а ако си на брод не знам како е процедурата.
Ок е Човек да се изнаплаче,и извади све негативно од себе.Анксиозноста сите знаеме дека удира на емотивност,и тогаш емоциите ни се на мах,и знаеме буквално на секоја тажна минимална ситница,да се утепаме од плачење.Дали имаш некоја занимација во денот?дали работиш нешто?
Како си го замислуваш совршениот живот? И што те спречува кон остварување на истиот. Не си ја сакаш работата, не можеш да живееш со твоите, дечко ти те нервира и не ти дава подршка, не ти се излегува со другарките. Има еден збор, ПРОМЕНА. Смени работа, живеј сама, под кирија, најди цимерка, сеедно, нов дечко, смени околина, друштво. Лесно е, само треба волја и храброст. Ама изгледа сакаш да си заглавена во состојбата во која си. Јас не викам да не плачеш, ама барем знаеш ли зошто плачеш?
Наеднаш на работа ми дадоа куп работа, се остана на мене. Не сакам да бидам жртва на манипулатори шо заработуваат на туѓ грб. За 24 саати сакаат да направам документи,милион работи. Кај и најмногу работев од сите и по мене се вика. И се негативно се оценува. Сакам да уживам на животот, со убава работа, стабилен дечко. Нз од каде да почнам.
Јас памтам дека дечко ти те имаше подучено за работата, дека заработуваат на туѓ грб. Да не почна да мислиш ради тоа??
Почни од нешто што можеш уште денес да го промениш и не се предомислувај. Зацртај си некоја цел во животот и вложи ја цела енергија во тоа...
Од дечкото пример, па работата, па оди си од дома. Длабоко во себе знаеш дека сите овие работи се токсични за тебе и ништо не превземаш. Бараше совети за дечкото, пак си со него. Лошо ти е на работа, сеуште си таму. Те нервираат по дома, сеуште живееш со нив. Веќе си во третата деценија од животот, а се однесуваш како да си во првата. Стисни заби, 'ржи, еден е животот, друг за тебе не може да го живее. До кај си со потрагата на психолог? Од една страна сочувствувам со тебе, ама па од друга страна, изгледа како да бараш совети, а после ништо не прифаќаш и си продолжуваш да живееш неквалитетен живот. Одговорот лежи во тебе, верувај дека имаш моќ да промениш се. Ако можев јас нов живот да живеам, можат и другите. Ама јас сум јас, видов дека животот ми оди во слепа улица и неможев да поднесам таков медиокритет. Никој не знаеше што ми се случува во мојата глава, затоа што реално никој не ми беше крив за ситуацијата во која се наоѓав. Така да... почни веќе од некаде.
Jas veke pocnav da se ottrgnuvam od rabotite koj mi pravat stres. So ignorriranje pocnav da ne osekam mn fizicki bolki.. nekako se osekam deneska mn dobro.. pocnuva voljata vo mene da se pojacuva deneska osekam nekoja sreka koja me pravi spokojna nekako ne znam kako da opisam.. mozno li e veke da se spasuvam od anksioznosta ?
Не сум со него повеќе. И тоа ме направи среќна од една страна а од друга не. Страв ми е да си одам за да не не најдам работа. Од дома ми е страв да заминам. Психолог, немам најдено. Страв ми е сама да одам. Фактички се плашам што и како ќе се деси понатаму во животот.
Сите те разбираме, и сите ти даваме доволно внимание и ти ги појаснуваме работите и ти даваме милиони совети. Внимание, поддршка и подобар живот не можеш да најдеш на фемина. Знам дека живееш во Битола, знам како е таму и јас сум од Битола, знам каков е менталитетот, ама ако застанеш таму нема да одеш напред ВООПШТО. И прекини веќе мајка ми, сестра ми, татко ми. Остави ги нив, што си се запнала толку во нив, сите сме различни, некои луѓе не можат да го прифатат то, па што сега, сеедно. Ти научи се да си го возиш твојот филм, тие нивниот и така сите среќни и задоволни. Многу се сочувствувам со тебе, кога ќе прочитам дека си пишувала нешто го игнорирам, значи чупе, молимте сврти нова страница. И некни ти кажав, ти реков знам дека џабе ти зборам и пишам тука, ама молимте собери се и најди решение. Еден ден ќе пишеш готово се средив се супер книга читам се опуштам и толку трае твоето уживање, по еден ден пак истите приказни. Извини вака можи груба сум, ама собери се, те молам
Инаку дечки тешко е стварно и јас ја разбирам, најлошо е од околу да немаш поддршка или некој кога ти е лошо да те потурне да ти помогне. Тешко е со анкс сам на себе да си дадеш сила ама се додека не сфатиш дека МОРАШ.
Ти имаш контрола врз својот живот, анксиозна си зошто мислиш дека немаш. Од господ ништо нема да ти падне, што ќе надробиш тоа ќе сркаш. Џунгла е надвор, од тебе зависи дали ќе бидеш лав или гну. И пак по 100 пат, работиш, не ти се мешам во џебот, ама имаш сигурно да си дозволиш за на психолог. Навистина не ти ја разбирам поентата. Денот кога ќе отидеш, ќе ти бидам најголема подршка, зошто ќе знам дека си се потрудила да си помогнеш. Вака веќе не знам што да ти верглам, едно те исто. Те разбирам и ја разбирам. Меѓутоа на мене не ми требаше некој да ме гура, да ме турка и со сила да ме тера да одам на психолог. Тоа всушност е најлесниот чекор, справувањето со самиот себе е најтешкото. Ме нервира што од овој аспект анксиозноста е буквално п***ин дим. Чувство, прашина, ветер. И упорно кажуваш, даваш совети, основното бар да го послуша. Психолог. Да имам време би идела уште, такво чувство после сеанса, не се опишува, нирвана.
Каков е менталитетот во Битола? Јас сум од Битола и немам за ова никаков ама никаков лош коментар од околината, а нема некој околу мене што не знае за анксиозноста. Баш напротив од сите сум добила поддршка. Не е до градот, прво е најбитно како ќе се поставиш со луѓето околу тебе, па после и од нив. Ако јас ја гледав анксиозноста како болест и се срамев од тоа, и другите може така ќе ме гледаа. @GirlLove ти кажав и претходно, гледај тебе да ти е подобро, верувај никој нема да те исмејува ако одиш на психолог, па и во Битола да е. А ако имаш такви луѓе во близина, ти треба да се дистанцираш од нив, заради нив.
Каков е? Седиш на кафе и ги осудуваш сите, оваа мажена, оваа разведена, ова дечко фати, а таа таму се скара. Дома ја отруја дека нема дечко и дека не е мажена до 30, особено сестра и. Успех е да се мажиш до 30 години и секој ден по кафиња да одиш, ЛОЛ. Не зборам за психолог и слично и дека ќе и се смеат ако оди на психолог, зборам за домашните и за колективитетот воопшто, за поставеноста на околината и за традиционалноста. Зборам за луѓето таму, генерално, во принцип, Скопје пример познавам луѓе, фамилии со "деца" неженети до 40 години и тоа им е сосем ок. Не дека не знам како и е, иста сум, и верена и маж дома и свекор и свекрва, тоа не е решението.. Ама се борам со себе прво, па после се друго.