во право си моја грешка 120/100 ми беше ама пишував набрзина од работа,немам хронична хипертензија ова мн ретко ми се случува ама испив од тие 25мг и тоа половина апче така да немаше ефект,денес сум добро освен што имам како некој шлајм што неможам да го искашлам и како да ми го убрзува срцево за миг и ме остава без здив,и ме акнува тогаш паничен да не ме стегни срев удар Не бев ништо изнервирана ама само што тргнав за на работа некако се напнав без врска се напијав диезепам,и магнезиум ама немаше ефект
Не земај диуретик ако не ти е препишан од доктор. А 120 со 100 не е многу покачен, нискиот се покачил малку, можеби од нешто во моментот. Можеш да си го следиш притисокот, ама за вакви вредности не се секирај и нека не те фаќа паника, ниту срцев удар ќе те стегне ниту нешто друго сериозно.
Јас стварно не знам дали имам анксиозност или нешто друго е во прашање. Да изигравам доктор па да си одредувам сама дијагнози не бива... Само знам дека живеам во постојан страв од тоа што ќе биде утре со мене. Секакви црни мисли у глава ми идат дека ќе ми се случи најлошо дека ќе страдам, ќе ме боли... Едно време идев на психијатар.. Мислам џабе идев. Од лекови кои ѓи пиев имав само негативни последици по здравјето ништо друго.. Имав состојби кои не знаев дека постојат. И кажав на докторката и рече последица се од лековите. Ете на пример еден на илјада им се случува така. И баталив и психијатар и лекови..
Да, знам. Имам читано доста за анксиозноста. Сепак не можам да ја дефинирам мојава состојба. Затоа што тоа што се плашам што ќе ми се случи утре и не е нереално, некои работи стварно можат на секој од нас да ни се случат. Ама да се живее во постојан страв не е нормално и не е добро, знам, ама посилно е од мене.
Многу добро те разбирам и јас ги имам тие стравови, кои според мене се реални дека можат да се случат ги имам постојано, со моето здравје, сега со корона ситуацијата, со моите блиски да не им се случи нешто, ама да бидеме реални со себе колку од тие стравови што секојдневно ни поминуваат низ глава е реалноста дека ќе се случат, многу мала. Ако е така зошто постојано да си ја оптеретуваме главата со ирационални страови и секој ден да го живееме со страв. Најубавите моменти, ситуации, како и неубавите ни се случиле кога не сме очекувале тоа да се случи, животот не можеме да го предвидиме. Ова не се мои зборови, туку на мој пријател, кога споделив со него со какви стравови се соочувам секојдевно и кога ќе ми се увртат во главата некој стравови веднаш се присетувам на раговорот и се трудам самата да го надминам тој страв, од каде доаѓа, што бара сега во мојата глава. Знам дека тие мисли се страшни, низ истото минувам, но тој постојан страв е ирационален, да може ќе ни се случуваат неубави рабои во животот, но со тоа што ќе мислиме нема да можеме да спречиме што ќе ни се случи, ниту да предвидиме.
Сите имаме такви стравови и сите знаеме дека не се реални ама пак си ги измислуваме,сега на пример јас си мислам имам рак на желудникот или белите дробови,ама си закажав понеделник на психолог па здравје боже ќе видиме,а знам ова сето ми е од стрес пошто го имам веќе поминато а нерново на 300 ми е уклучено цело тело како во грч ми е се надевам ќе се реши со терапија сето ова
И јас сум како во грч овие неколку дена цело тело згрчено од страв од короната, пред 13 дена имав затнат нос и сега мислам дека сум имала корона и дека ќе умрам навечер не спијам ме тера само на плачење цело тело трепери и само мерам температура Се филмам дека ми е оштетено срцето и дека ова што сум целата згрчена ќе имам срцев удар.... се обидувам да не мислам џабее
Девојки помагајте! 9 год се борам со анксиозност и периодов ми е ептен мачно. Си правам филмови дека имам нешто на градата. Едната ми е поголема од другата, тоа со години наназад сум го приметила ама ептен се стресувам кога ќе напипам нешто. Друго...од скоро приметив дека на градниот кош имам една коска на десната страна која е поиспакната од другата на лево и си правам секакви филмови ,дека имам болест , дека е нешто страшно. Дали сте приметувале вакви асиметричности на телото?
na site zeni ednata grada im e pogolema od drugata i se razlicni, i mene najdolnite koski od gradniot kos mi se malu ispaknati od sekogas se takvi to ne se predznaci na bolest
Јас кога зборував за Антидепресиви никој не ме разбираше ни слушаше ризикувајте , а бев критикуван и тоа како . 5 псхијиатри да појдиш сите 5 различна дијагноза ќе ти препишат . Ама нели ризик ствара капитал . Ти посакувам добро здравје и внимателно со анти депресиви .
Има некој искуство како морници да те лазат по цело тело, вознемиреност и грчеви помеѓу слепо очница и увото?! Тоа од анксиозност може да е?!
Искрено, поим немам. До сега имам искусено секакви симптоми низ годиниве. Обично кога нешто ќе се јави, се обидувам да се смирам и гледам дали ќе исчезне за ден-два или не. Обично исчезнува, значи најверојатно е анксиозност. Ама ако уште имаш ист симптом, најубаво оди на лекар.
Веќе сум на терапија за анксиозност неполни 10 дена, на 12-ти сум на контрола ама сепак да прашам дали е тоа последица на анксиозност, од август ми се појавува таков грч, вознемиреност и чувство како бесвестица.
Би рекла тоа не се невообичаени, туку и чести симптоми на анксиозност. Диши длабоко, фокусирај се на некоја работа, хоби.
Значи со терапијава на добар пат сум и да ми пројде во меѓудругото да се обидам да функционирам нормално така?!
Не знам што да кажам за терапијата, пошто јас не примам никаква терапија. Зависи до кој степен е најверојатно. Ама штом одиш на психолог/психијатар на добар пат си. Во секој случај се постручни од нас тука. Можам само да кажам што ми помогнало на мене до сега. - Вежбање, колку можеш - толку. Почни од некаде. - Квалитетен сон. - Исфрли кафе. Или барем намали на минимум. - Кога ќе имаш напад, диши длабоко. Повторувај си дека се ќе биде во ред. Со малку менување на навиките, трпение и дисциплина, ќе има подобрување.
Jas iskreno ne mislam mn na koronava kaj nas cela fabrika e zabolena ne deka ne mi e strav ama mn ne se zamaram,jas sega mislam zosto mi e matno vo glava grbo me faka od sto se napnav i taka se so red,a zosto sum nervozna neznam dali deka minatiov period mi bese stresen neznam
Да се поплачам, денес сум хаос, кај во пмс кај изолација и негативен тест за корона мене ми е како сите лаѓи да ми пропаднале. Физички (анксиозни) симптоми еден куп, а шо арна си бев, интервјуа си терав, вежбање и диета и супер ми беше.