Незнам стварно незнам што да кажам и што да мислам. И јас самата на себе си го поставувам истото прашање. Зарем цел живот ќе страдам вака...
imam nekade citano deka valerijanata e kako droga,ako ne se upotrebuva kako sto e propisano navistina na site razlicno ni deluvat duri i tab.eve mene eglonil so dem go piev skoro 1 m i mi bese super.ne izdisuvav.arno mi se pojavi nekoja alergija vo grloto,i mi rekoja da gi prekinam apcinjata dan mi e od toa,pa prekinav se.sega samo po pola dem.navecer.pijam ama ne e toa,toa.i plus od eglonilot i mlekoko se pravelo.edno lecis,drugo rasipuvas
ајде бе женски пробајте со теретана да одите да вежбате јас еве две недели си вежбам и немам никакво гушење не се туфкајте еве ви кажувам кај мене делува пробајте и вие и погоре една феминк аисто ви напиша дека и таа кога оди да вежба неосека ништо а кога не вежба за викенд баш со овие зборови рече не се препознавам самата јас затоа пробајте
blazes vi ako ste slobodni ibez obvrski ,jas na pr od sabajle do 5 sum na rabota,pa kuka,deca,svekrva,maz i za mene samo podolgiot kraj navecer vo 10 h sum vkrevet,a od porucek koga sum od 12 do 8 pa ostanatoto isto.mozebi i tempoto na zivot ja zasiluva anksioznosta,eve denes sum slobodna ama kako pretepana se osekam,a kamoli na fitnes ili teretana da odam.samo krevet gledam.
и јас сум со2 деца сама ги гледам јас и маж и жена сум домашно перење пеглање се по дома али по 1сат или 2 си наоѓам не е битно ништо друго него моето здравје кога знам дека нешто би ми помогнало би пробала а инаку домашна работа и вежбање о д1-2 часа не се мерат ни одблизу колку се различни мој совет пак ке биде да си пробате
devojki dajte nekoj sovet,mi se vrakaat sintomite,strav,panika.Duri i koga se kapev me fati panika dan padnam i zaklucena dan nemozat da me najdat...gluposti,se stramam,no taka se osekam.dali vi se slucuva nesto vakvo.mene vaka mi bese i pred10g,i koga mislev deka pobediv,pocina tatkomi i kako vo krug od pocetok,dosega nemam pieno AD pa nesakam i sega iako mi gi imaat preporacano.dajte nekoj sovet,mislite li deka samo tagata kon izgubeniot roditel e pricina za ova sto mi se vrati.
Пред 4 дена добив срцев удар, мозочен удар, или што и да беше, ама ќе умрев на место. Очигледно завршив во болница да ме проверат дека не умирам. Дури вчера, после сите тестови почна да ми станува јасно дека добив напад на паника. И наредните денови исто нападите продолжија. Сега, додека знам дека не е ништо страшно, прегледана сум, пак со секое забрзување на срцето го осеќам адреналинот како ми се шири по телото и ми се врти и мати пред очи и не си ги осеќам нозете, не можам да го сопрам нападот. Ќе умрам на место, нема начин никој да ме разубеди кога ме фаќа паниката. Не се осмелувам ни да возам, оти значи дека би била сама, што ако ми се деси зад волан, не сакам ни да одам пеш, што ако добијам напад на сред пат и ако паднам а никој не ме погледне. Не е ни фер да се слогавам пред туг човек и да го исплашам. Не сакам ни да излезам од дома, оти ако паднам дома, дома си е дома. Си ги имам демоните, оваа година стрес ме тестира, не ми е чудно дека добив паник атак помножен два три пати дневно, ама не знам како да се справам со ова. Прв пат добивам напади со сите симптоми. Празник имаме плус, матични не работат а оние во итно би ме третирале како уште еден случај на идиот, макар што напад на паника е за мене нешто најреално и најстрашно. Не сакам ни да си легнам, што ако се разбудам со нов напад? Ставам неверојатен стрес на маж ми исто. Знам дека сака да ми помогне ама не знае како. Сакам само да престане. За ден два да престане. Нека ми се вратат на работа луѓето што можат да ми помогнат. Оти јас не можам вака повеќе.
Имелда, не знам ништо за болеста, но тебе малку те знам, бидејќи кога ќе вадам твое мислење, застанувам да те прочитам. И знаеш што мислам? Мислам дека ти сигурно можеш да излезеш на крај со ова. Ти си длабока, стабилна, чувствителна, барем од она што те читам. Опушти се, читај нешто убаво, позитивно, слушај убава музика, прошетај со драга пријателка, некоја весела. Или едноставно одмори се, не мисли на тоа, на тие напади. Стави си ѕид околу тебеи не давај паниката и негативните мисли да поминат низ него. Ти го можеш тоа.
Ми било и така, но не премногу интензивно и траело одреден краток период. Знаете што најмногу ме вознемирува кај анксинозноста... барем кај мене се случува така...значи имам некои симптоми извесно време, вртоглавици, потење, срцебиење, али на пример се вртат истите пола година - година... и на некој начин се навикнувам на нив, и знам дека е од анксиозноста, и некако терам. Али после тоа, се случува да ми се појават нови симптоми, поинакви, ми се темни пред очи на пример, ми се лоши, ми се тресат нозете (ја губам силата)... и тоа ме збунува, и почнува да ме фаќаат панични напади. Па таман ќе се навикнам на тие симптоми, некои нови неочекувани ќе се случат... и некако како затворен круг е... со неограничени можности... Инаку мене моментално дијагнозата од психијатар ми е „агорафобија со панично растројство“, или F40.01. Се надевам дека ќе појде на добро, да не си го прокоцкам и ова лето без врска...
Епа јас пример сама си ги предизвикувам нападите..Од што сум идиот...Значи излезена сум преубо си врвам не ми смета ни гужва ни ништо и ке ми светни во главата таја моја глупа теорија дека сонвам дека јас не сум таму и треба да се разбудам и почнува...Мене само ова ми смета,најмногу...Од ова ми потекнуват останатите симптоми срцебиење,потење итн.
Vesne zosto tolku odbojnost kon AD, znam deka ne se bash...no nekogash na teloto, na psihata mu treba pomosh..gi imash li pieno nekogash ? jas znam bliski sto gi imat pieno porano 6 meseci oti bile vo depresija i im imat pomognato...duri sega gledaat podrugo na rabotite..ne se opteretuvat tolku...ne deka gi opravduvam kako prva alternativa..no sepak doktorite mislam deka ne bi gi prepishuvale tuku taka..barem ne site...vaka se macish samata i gi sekirash i onie okolu tebe...
една со друга си задавате нови симтоми место да си помогнете.Анкс е таква состојба кога слушаш се примаш подобро е да се одстраните од групата и да не се тешите со некој што е во таа состојба туку со некој сто ја надминал.Мој најчовечки излез е оставете ја групава кога веке знаете сто ви се случува и потрудете се да дадете барем мал напор од вас не да чекате излез во чаеви и ад.Работава е иста како кога сакаш да слабеес пиеш чаеви а исто јадеш ефект нема.Мрднете малку девојки знам како е ама ова повеке ве врака назад.Пробајте барем еден месец и потоа пишете пост
Pa vo toa e celiot strav.site sto ednaska sme doziveave vakov ili slicen napad vsusnost sega se plasime od toa povtorno dan ni se sluci,t.e strav od stravot i toa si raste so uzasna progresija.ajde jacise,ne si sama
Znam Viki,no od sega ni se problemite,decata ke pocnat da izleguvaat navecer,ke odat po fakulteti,po patista,jas normalno kako i sekoja majka ke se sekiram i togas sto ke pijam,ako pocnam uste sega.mozebi pricinata e glupava ama taka ednostavno mislam deka se stanuva zavisen i pocnuvas so poslabi i odis ponataka.....(za bardovci)
Мене ми помогнаа многу ад и плус уште некои апчиња да не беа тие незнам што би правела пииј ги со нивна помош и позитивност ке ја победиш состојбата
Од сабајле сум мирна и ега остане така. Преспав ноќеска, без да се будам. Последниот напад беше синоќа пред да се исповедам тука. Се осеќам толку изнемоштено и ладно ми е, ама сфаќам дека е последица од адреналин и ќе си лежам денеска да ми одмори снагата. Срам ми е што дозволив да ме паника надвладее, сама си викам колку сум патетична а очекувам друг да ме сфати озбилно, кога и отпосле кога согледав дека е напади на анксиозност а не можам да ги сопрам и покрај тоа што се дерам во мислите стоп, ништо не ти е, смири се, и дишам во хартиена ќеса па почнам да мислам на палми и море, и џабе, пак ме совлада, готово, овој пат стварно ќе умрам. Најтешкото ми е што физичките симптоми ми траат долго после иницијалниот напад, како тресењето на нозете и трпки по рацете, ова ми носи нов страв, а што ако трпките не се од нападот, еве ми помина паниката и ајде туп туп туп срцето и одиме одново во круг. Од нигде никаде. Знам дека стрес е фактор, причина, се изначитав на интернет за да се разберам и најдам начини да си помогнам сама, ама немав една случка да ме преврти па да можам да речам ради тоа го добив првиот напад и од тогаш продолжија. Садови миев кога ме стегнаа градите и ми се сврте прв пат.