Цел ден сум супер се глупирав, излегов преку ден сега имам дереализација и чувство на изгубен контакт со реалноста. За никаде се осеќам.
Ма какво давање, и јас искочив со малата малце пешачеввв и подобро ми е. Да си искочиш и најубаво да си поминешшш hug:
Me nemase edno vreme ama ne deka bev obra tuku sega ne se trpi.aj vikav ke projde ne prasuvam ....ama nemozam veke.kazete mi kakvi vi se vrtoglavicite.dali pri pokreti na glavata ponekogas se cuvstvuvate bas loso bas kako da nesto ne e kako sto treba deka ke padnete...me boli denes i pozadi nad vratot, mi se vrti me zanesuva nrkako.sto i kako e veke ne mi se ni misli.neka proaga vise ednas ne se trpi veke.ve gushkam
Јас сум на депрозел и имам добро искуство. Да не е тој не знам како би поминала. Јас го пијам во комбинација со Хелекс по препорака на психијатар.
Не се грижете потсетувајте се само дека ништо нема да се случи, дека сте минале милион пати ни истото.. Знам дека е тешко...ама мора да си го повторуваме тоа. Јас еве се разбудив со секирација проблем еден и се шекнавв еден саат ми се тресеше телото од тахикардија и нервоза.... сеа мааалу се подсмирив и се напив два бедоксини ама уште ме стегаат гради се грижам оффф нека ми помине уште сум истресена . :/ помошш кажите
Kako se cuvstvuvam??? Glupavo izgubeno propadnato negativno i sto uste ne Do koga vaka i kako bog da znae Mi se ide od koza da izlezam no nema kade i kako Ludilo sto da vi kazam Nervozna sum na se i sesto Los period Belkim ima kraj Pozdrav
Ми прекурчи деновиве од стресови кавги и глупости. Не е за пример ова што го направив ама испив апчиња повеќе од што треба, не можам да се померам од кревет ама пак не мислам на глупости и гајле ми е за се. Па за утре ке видиме
Море не да ми пр.... ми се иде в планина да идам со волци да живеам подобро ке се чувствувам нервозава ме сотреКако да отерам се у п.м. незнам А со апчињата внимателно Зошто и едно помага ако сакаш да ти помогне а 100 не помагаат
Јас за никаде бев но со вежбање и трчање еден саат добра сум ,така ја бркам нервозата и негативната енергија ,какво апче ова најповеќе ме смирува ,сега ке си легнам како мече утре уште една тура вежби ке опнам,ај добра ноќ
Денеска и јас крш, ама требаше со малата да одиме во игротека на роденден, и станав со сите сили се нашминкав си се облеков и си тргнав пешки. Мислев да се напијам пола демитрин, ама си викам може ти и без него и така без апче со малата за раче си отидов, кога влегов малце како изгубена а после си се изнаиграв со децатааа hug:
Браво натемила нели ти реков дека кај тебе лекот е најефикасен Ја имаш малата која треба да ти дава сила енергија и воља за опстанок и потик за убави работи и прекрасен живот Покрај неа немај гајле се ке пребродиш и убави работи ке доживееш само искористи го тоа и узивај поздрав
Јас денес сум со тахикардии,некое чувство на мачење внатрешно во душава па незнам дури ни како да го опишам .. Но собрав сила излегов поручекта на кафе со друштво, сега пак бев излезена со дечкоми на вечера .. Не се осеќам пријатно ич но битно се има волја да се победи ова чудо па ќе се иде до крај па шо ќе е нека е
Јас мирна си бев овие денови, се занимавав во кујна правев кифлички, пенцероти, колачиња некои и брзо ми поминаа овие 3-4 дена, денес си ја исчистив цела соба генералка, потоа бев на кафе, и таман си реков мирно ќе биде и денес, ете го дечко ми, ми кажа нешто и ме преплаши до смрт ко почна нешто во стомак да ми се превртува, да ме стега, да ме боли главата, цела се препотив, рацете трпки ми фатија, ушите почнаа да ми зујат и уште мислам на тоа, низ глава ми прелетуваат слики што можело да биде се мислам дали да земам да се напијам нешто за смирување
Мора промена во карактерот, во однесувањето за да се надмине оваа состојба. Пример, најдете некој што го познавате кој воопшто не е анксиозен, и споредете се со таа личност. Како таа личност функционира, генерално, како реагира на проблемите, на било што и споредете се. Тие што не се генерално анксиозни си седат мирни и си кулираат, и не се потресуваат за се нешто, генерално се смирени. Тие што се анксиозни, се нон стоп со цмиздрења, драмења, плачки, кавги, стресување за се нешто, осетливи се, примаат стрес од се некој..... епа со такво функционирање, и тоа секојдневно, или постојано така, телото се оптеретува и си дава секакви симптоми. Мора да се научиме да сме смирени, што тие што не се анксиозни немаат проблеми?Имаат, ама не ги драмат. Реакцијата за се нешто што се случува во животот е таа која ги предизвикува симптомите. Мора да се промениме карактерно ако сакаме скроз да исчезне анксиозноста. Ради тие стресови и тензии, една од стварите што се дешава е пореметување на хормоните, се лачи и вишок на адреналин, а пошто тој останува неискористен ( пример со спорт да се истроши), си дава симптоми. Не се занимавајте со симптомите, тие ќе исчезнат, но само ако генерално однесувањето се промени. Не е ова некоја огромна филозофија или новост, сите ова го знаат што пишуваат на темава, моментот е зошто не се менува човек? Не може да се продолжи да се функционира по старо, по тој начин кој довел воопшто до анксиозност, и да се очекува са се реши состојбата. Не иде така, треба генерална промена на карактерот, на начинот на кој секојдневно се функционира и реагира за се нешто.
Мислев само јас од нервози паничам и имам тахикардии ) и јас денеска таква сум ете од утрово Аза глупости си дтаив еден филм в глава дека демек партнерот ме изневерил пишел вечерта со некого и едвај се смирив додека се разбуди и ми објасни ме смири дека ништо нема и ајде ок помина денов и еве сум сеа пред спиење уште ми се врти тој филм леле а што ако напраи нештпќо што акп ме лаже а неам никаква причина нешто да мислам ете се ок беше ама од самото тоа што ако се деси нешто ја се истресов цела еве го 4 саат ја не можам да заспијам а барем со спиење шроблем ич немав а еве ме вечерва не можам да се смирам да заспијам "/ никакво ми е се мислам да станам апче да пијам за да заспијам не оди вака :/ оффф
Многу позитивен став од твоја страна и да, во право си дека сме многу драматични. Но на пример кога јас ќе сум во друштво со тие особи обично се споредувам со нив и ги гледам какви се искулирани, пријатни, насмеани и тоа уште толку ме прави да се осеќам пропаднато. И така споредувајќи се со нив само ги наоѓам моите маани, слабости и стравови и само се прашувам зошто не можам и јас да бидам како нив, дури запаѓам и во депресии...Лично во мојата околина не познавам никој со ваков проблем и навистина ми е тешко да се чувствувам нормална во таквата околина со луѓето кои ги имаат карактеристиките што ги наведов погоре..