Ве исчитав сите и вака сакам да ве прашам: Еве се сте дале од себе и детето ваше од икс причини стане bully? Од притисок од околина, од желба да е со популарните деца... И ете ви доаѓа дома полиција дека вашето дете направило страшен деликт врз друго дете кое резултира со завршување на жртвата на психијатрија заради прежиевана траума од вашето дете. Ќе го седнете и ќе му објаснувате или ќе го земете да го скршите од ќотек за да не му текне пак да направи нешто пак и го предадете на институциите?
Ќе го гушнеме и пофалиме Преку курац ми е тоа млатење празна слама дека насилство раѓа насилство, и тоа го мислат за повишување глас Шо кур ќе кажат бе за тие мене шо ме булираа, уште што ми влијае а? Сум пишувала низ темиве, можда спамам, шо да не мислат тепани беа? Малтретирани? Со најскап телефон у рака? Ама, ама .. Доаѓаме до тоа дека не секое гомно е кадарно за да биде родител и да воспитува? Отекоa муда со тоа нежно и мирно родителство
И јас имам поминато. Само во мое време немаше телефони. Ден денес имам трауми, ниту една собиранка не одам не сакам да ги видам од што ми тригираат лоши емоции.
Во мое време не беше распространет терминот 'булинг' исто така, пошо толку беа писмени кадрите, а се булирало на велико и у тие години. 2010 - те. Многу сум гневна, премногу.
1985-1997.. бев основно и средно. Тек тогаш како беше распространето.. Аииии ама идеше она Ама деца се.
Јас кога искоментирав дека треба да се удри најмногу мислев за овие работи. Ме распнаа тука, партали ме направија.
Ај да те цититам, оти очигледно си заборавила што си пишувала: Сега, си ги тепаш децата или не? Инаку ова е твој одговор на прашање како би се справиле кога големото дете, го удира бебето во тема: Совети и искуства од мајки за деца од 2-3 години. Значи според тебе, дете од 2ипол години треба да го истепаш за да научи да не го тепа бебето. Ти паѓа во вода муабетот дека имаш авторитет. Немаш, имаш само деца што имаат страв од тебе. Молим те, навистина затворија дискусијата што ја водиш затоа што веќе не знеш што пишуваш и буквално се што напишаа членки што не одобруваат тепање на дете како воспитна мерка го изврте максимално во погрешен правец.
Не треба ќотек. Повеќето деца не се булиња. Треба децата кои не се булис да се воспитуваат да реагираат кога ќе видат булинг, така што ќе застанат на страна на жртвата и ќе се дружат со неа, а не со насилникот. Со булито да работат психолози и да го променат неговиот ментален склоп.
Не треба да се има емпатија за насилници.Тие треба да бидат казнети со изолација, а во некои случаи не би било на одмет и да се врати смртната казна за да не живеат со наши пари. Но, нивното насилство не би можело да се спречи со насилство врз нив додека уште го немаат извршено нивното. Туку со ангажираност на родителите и стручните лица. Како ако на вас мажите ви залепат шлаканица на задникот или образот ве боли, мислите дека децата не ги боли кога вие им го правите тоа? Не може едното да го сметате за насилство, а другото не. Плескањето не е играчка. Вие не сте во нивните умови и тела, вие само треба да го препознаете преку знаци. Децата се генетски дел од вас, но сепак се посебни индивидуи со свои права и тела. Има купишта истражувања за влијанието на од најблагиот до најлошиот удар, но упорно тупите со своето. Тоа што свеста го гледа и слуша, потсвеста го прима и памти. Потоа тоа избива на површина со страшни последици за детето или за тие околу него. *Од Гугл за тоа што велат некои организации за ова прашање! Major world organizations, including the UN and WHO, classify spanking as harmful, ineffective corporal punishment and a violation of children's rights. They advocate for a total ban on physical discipline, citing, studies that show it increases aggression, anxiety, and long-term health issues while failing to improve behavior. Key Perspectives from International Bodies United Nations Committee on the Rights of the Child: Defines spanking as "legalized violence against children" and calls for its elimination in all settings. World Health Organization (WHO): Views corporal punishment, including hitting, shaking, or pinching, as detrimental to child health and development. International Health Organizations: Jointly declare that spanking is associated with long-term negative mental and physical health outcomes, advocating for its prohibition. Key Findings on Spanking Ineffectiveness: Spanking does not improve compliance and is often counterproductive, leading to increased child defiance. Harmful Outcomes: It is linked to increased aggression, lower IQ, poor parent-child relationships, and increased risk of mental health issues. Global Legal Status: Over 60 countries have fully banned corporal punishment of children, including in the home. Brain Development: Research indicates that severe or frequent spanking can affect brain development, causing children to react more aggressively or with increased anxiety. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/corporal-punishment-and-health https://www.gse.harvard.edu/ideas/usable-knowledge/21/04/effect-spanking-brain https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3447048/ 1. Gentle Parenting (Kind and Firm) Gentle parenting is an authoritative, non-punitive approach that balances warm, empathetic interaction with clear, consistent boundaries. It is about guiding behavior rather than just punishing it. Boundary Setting: High. Boundaries are firm but communicated with empathy. Discipline: Uses logical and natural consequences (e.g., "If you hit, I will move you away to keep others safe"). Parent's Role: Active mentor and guide. Key Focus: Understanding the feelings behind the behavior to teach emotional regulation. Child Outcome: Tends to develop high emotional intelligence, self-regulation, and security. 2. Permissive Parenting (Warm and Lax) Permissive parents are loving and warm (high responsiveness) but avoid enforcing rules or setting high expectations (low demandingness). They often try to be the child’s friend rather than an authority figure. Boundary Setting: Low. Boundaries are weak, negotiable, or absent. Discipline: Avoided. Parents give in to stop tantrums or avoid conflict. Parent's Role: Friend or "pushover." Key Focus: Ensuring the child is happy and not upset, often by avoiding the word "no." Child Outcome: May lead to children with good self-esteem, but who struggle with impulse control, social norms, and rules. 3. Passive/Neglectful Parenting (Uninvolved) Passive parenting (often synonymous with uninvolved or neglectful parenting) is marked by low warmth and low demands. The parent is not actively involved in the child's life, often due to their own struggles. Boundary Setting: None. The child has complete freedom because the parent is detached. Discipline: Non-existent. Parent's Role: Distant or absent. Key Focus: Often focuses on the parent's own needs over the child's, or is a byproduct of being overwhelmed (e.g., in a high-conflict divorce). Child Outcome: May lead to high independence (or resilience) but often results in low self-esteem, lack of trust, and potential emotional issues. The most common mistake is calling a "permissive" approach "gentle" parenting. The core difference is that gentle parenting still has limits. Gentle: "I know you are sad we have to stop playing, but the answer is no. I'm here for you." Permissive: "Okay, fine, five more minutes... okay, ten more... okay, I guess we can stay. Понатаму гуглајте сами. Немам време за да читам цитати, па не ги правете.
И во 80-ти години постоело исмевање, впрочем секогаш постоело. И никогаш нема да се искорени. Сега е видливо поради социјалните мрежи, не дека децата споделуваат сѐ што им се случува на училиште повеќе или помалку отколку порано. Булињата не се гушкани, те уверувам во тоа, или се гушкани само колку да се каже, за пред комшии, за на Инста, за пред фамилија, за у школо, тука вклучи си го и најскапиот телефон, тоа се типични родителски фрустрации и недостаток на емоционална зрелост, ама родителска. А и ајде да не го демонизираме толку гушкањето може?
Од случајот се згрозив искрено. Еве сега нека ја мислат родителите на насилниците. Кој болни умови се тие што им дошло на памет да терат дете да јаде ГОМНА, плус да се гори со цигари. Значи они во 6то одделение пушат цигари. Крајно размазено, крајно допуштено се на дланка што се сака да се има. Пошто се им е дозволено не знаат што да направат, т.е поголема глупост да направат, како на натпревар. Нула од родителстно, нула од децата. Во оваа ситуација, ќе го/ја убијам и сама ќе се пријавам во полиција!
Па у моја генерација нежно родителство не беше mainstream, па исти психопати имаше, немаше смартфони да се евидентираат крвави глави на големи одмори. Погледнуваш некој попреку, овој собира цела банда и ти идат на голем одмор или те начекуваат после школо. Женски у 7-мо одделение по гз маваа и ги пикаа по вециња, ова беше секојдневие. Нацијава била од секогаш пореметена, неедуцирана и проста, каков gentle parenting, какви срања, тоа е у генот на фиромецот, се пренесува од колено на колено, видете ги на фб оние генерации што имале стравопочит какви се, злокобни булинг баби и дедиња.
Моите булиња беа од семејства на интелектуалци, не знаеа што е ќотек, гледани како капка вода на дланка, првенци на генерација, одлични ученици на кои мама и тате им го трасираа патот кон успехот. По она што слушам, останале и сега исти.
Ај тука ќе цитирам И мајка ми вака Гош ја воспитувале па ете кога не смеела на нејзините да зуцне од страв, мене ми се обраќаше баш со тој збор, истиот што го кажуваш. Како да ти кажам ама вакви тепани се мирни и ќутат дур мораат па чим добијат свои деца, на нив ќе си го вадат бесот. И така у круг.
А па не беше само исмевање да ти кажам. Права психичка тортура нонстоп 5 дена неделно. Знаеш, ги нервираш шо си пасивна и мирна, па убаво им е на душата да те тормозат, и да ти се ситат. Мали толку не бевме, за да не размислувале што прават. Денес, сево ова иде level up, па прераснува во нешто прегрозно, од психопатски размери, а што ќе биде допрва во блиска иднина, можам да замислам.. Не го демонизирам гушкањето, секој родител најпрво треба да си го сака своето дете, да има љубов во себе, преку која ќе го воспитува и доведе на прав пат. Го кажав иронично, зашто дел од членките се нешто многу пристрасни, па делува ко да бараат некакви оправдувања, као жртва булито да е, жртва на родителите што не му пружиле љубов. Не можам емпатична да сум за такви створења. Не му пружиле љубов, ама го разгалиле? Не воспоставиле граници, може да се понаша ко шериф сегде, може да се курчи, и сето ова со нивна дозвола и поддршка. За родителските фрустрации се слагам, никој не спори оти највише се тие криви, криви се што не знаат правилно да ги воспитаат, немаат контрола, немаат авторитет.
Не е до ќотек или не работава. Децата кои стануваат bully имаат некои трауми и имаат и самите ниска самодоверба. Најчесто затоа што не добиваат доволно или соодветно внимание од родителите. Кај нас џентл родителство често се сфаќа како пермисивно родителство и се добиваат деца кои не знаат како да се однесуваат зашто дома не добиваат модел на однесување. Сепак најлошо е кога родителите ги запоставуваат децата. Ги раѓаат зашто така треба и потоа не знаат што со себе и со нив па децата се препуштени сами на себе и на социјални медиуми за жал. Кај нас постои и уште еден феномен, а тоа се вика ако имаш проблем немој никако да го решаваш со стручни луѓе од типот психолози и психијатри. Или оди на бајачка или пикни го проблемот под тепих. Фаќај врски кај можеш да не излезе нешто што не треба. Резултатот е самоубиство сосе дете, деца од прво кои пикаат шишиња во газ на друго дете (пред неколку месеци), деца кои тераат други да јадат г..на и слични ми ти работи. Не е ова така одеднаш. Ова се крајните изблици на насилство. Моменти кога претекло млекото кое вриело долго време. @JuLleE жално е што се случуваат вакви работи. За жал не е изолиран феномен. Цел свет се соочува со слични глупости. Не му верував на братучед ми кога ми кажуваше дека неговите три девојчиња биел жртви на булинг, а потоа си мислев ај САД е тоа таму е некако нормализирано насилство. Ама сега гледам дека секаде нешто ептен грешиме со воспитување на новиве генерации. Има родители што не знаат да се снајдат со наплив на нови технологии, системот ги тера да работата подолго од од нашите родители, дел влечат неразрешени трауми од престроги родители и се на купче прави ситуацијава да е ужасна. @nena2010 гушка за тебе. Не знаеш тие гледаните како капки вода каков притисок дома трпеле за да се одлични и слично. Некаде морало да пукне. Сите имаме примери на такви луѓе кои откако пораснале ништо од нив (барем не на морален план).
Која е поентата на ќотекот во овој случај? Ти дома кога ќе истуриш кафе се самоказнуваш на некаков начин? Како тоа е го истепаш за да не му текне да не направи уште еден "страшен деликт"? Родителот тука може што сака да прави, фактите се дека се соочува со кривична пријва и последиците од неа, малолетникот со психијатриска процена и обид за инсистуционална реинтеграција. Милам темава ја отеравте во две многу спротивставени крајности, ама читам дека тука многу родители им се закануваат на своите деца со ќотек за овие превентивно да се плашат, на тој начин учејќи ги за граници. Затоа утре кога ќе пораснат, нема да знаете ни кога паднале испит, ни дали им се дешаваат некои работи посериозни во животот, и сите тука по форуми ќе пишуваме "беше весел дечко/девојка, никакви проблеми со него".
Сериозно споредуваш малтретирање со истурање кафе? Сериозно мислиш дека на дете рака би кренала ако истури нешто, или ако скрши нешто или слично? Многу бегате од темата.Ама да, еве јас ако ми дојде мое дете до тој степен да направи вакво нешто или да ми се пожалат од школо дека моето дете е були прво јас сама ќе си лупнам шамар за тоа што сум дозволила да стане такво и не сум ги видела знаците покрај патот, а после оно ќе си добие што му следува.
Нена со џентл перентинг не била растена дефинитивно. И повеќето од таа генерација се со тешки комплекси и фрустрации кои како што кажав си ги лечат врз други луѓе. Растени со ќотек, со ќути не знаеш, со ќути дете си.