Пробувам да разберам што уствари се мисли со тоа ,,агресивност кон детето,, Му викаш на повисок тон? Го тепаш? Го казнуваш со нешто? Се надевам НЕ! Иаку како и повеќето кои се изјасниле на темата строго го осудувам таквото агресивно однесување кон детето, невина жртва е и има лош пример од кој ќе учи многу работи. Затоа соземи се и побарај помош, нешто за смирување, или сама си прнајди издувен вентил (пример прошетка или нешто што би те релаксирало малку). Пробај да ги средиш и проблемите во бракот кои како што прочитав не се за занемарување, можеби тие се изворот на таа твоја нервоза и агресивност. Најверојатно си избувлив карактер, најверојатно малку ти фали за да се изнервираш, ама мораш да најдеш начин детето да не ги трпа тие твои изливи на гнев, како мајка должност ти е да го чуваш, пазиш и штитиш а не да го малтретираш. Побарај и некој да ти помогне во чувањето на детето, сопругот или бабите - иако не им е должност но би било добро малку да те помогнат. Можеби ако најдеш време за одмор, време за себе и за сопругот ќе бидеш поопуштена па и малото ќе ја осети таа хармонија. Со лесно надмини ја оваа криза, се најдобро!
На членкава и треба помош, а не осудување. Во уште пострашна положба е затоа што нејзиниот сопруг не ја поддржува, туку напротив, долева масло во огнот. И ние дома имавме ваква епизода кога брат ми беше на таа возраст и си имаше период во денот кога плаче без причина. Не играчки, не прошетка, не релаксатор, што не пробавме. Ќе седнеше пред прагчето во купатилото и ќе ја удираше главата од плочките. Мајка ми беше на работ на нервен слом. Ама пребродивме, благодарение на поддршката од татко ми и од мене. Можеш да се обратиш на лекар, ќе те упати на психолог/психијатар, ќе ти даде нешто да се потсмириш за почеток.
Децата се многу осетливи. Ако мајката е нервозна тогаш и тоа е. Ако атмосферата во домот ви е напната, ако си ти нервозна напната, ако се урла и кара пред детето верувај ми тоа е причината зошто и детето е плачливо, нервозно и немирно спие. Нервозна мајка значи и нервозно дете. Всушност на 13 месеци не е дете, па тоа е уште бебе. Тоа не разбира зашто е карано и тепано, џабе само дополнителна нервоза и страв му се влева. Смирено, само смирено со него и пред него.
Скрос те разбирам, и немој да се грижиш периодов ќе помине брзо и после нема ни де се сеќаваш на ова. На тоа помисли си навечер кога ти е најтешко, ЌЕ ПОМИНЕ. Фаза му е на бебушот. Ова од лично искуство ти кажувам. Мојот бебушко имаше период од 3-4 месеци кога секоја втора вечер се будеше плачејки хистерично и тоа траеше по 2-3 часа. Плаче, ме гризе, ме удира, ме клоца ме кубе. Од такт ме вадеше. Ми идеше да го плеснам или да му викнам, да го расонам. Ама се воздржав. Бесот ти доаѓа. Ама кога ќе помине знаеш, детето не е криво, тоа не го прави намерно. Си има мака кутрото иначе би спиело. Ми изгледаше тогаш безнадежно, ама како дошло така поминало. Сега имам чувство како да не ми се случувало тоа на мене како некој да ми раскажувал. Не ти препорачувам ни психијатри ни апчиња. Може по некое чајче да се напиеш ама хемикалии не ти требаат. Ќе ти ја смират нервозата ама ќе те фати депресија, а тоа е уште полошо. Валеријана микс мене ми делува кога на работа ќе ми ги скинат живците, штом се вратам дома одма си ставам чајче да се подсмирам малку. Евентуално камилица или мајчина душичка. Сопругот твој прави голема грешка што место да ти помогне те критикува, и те вади од такт уште толку. И тоа го знам од лично искуство. Еден ден јас и сопругот седнавме и убаво му објаснив, дека ако избувнам треба да ме смири, или да го земе детето на кратко да поигра со него дури да се смирам. А не да ме критикува и уште толку да ме нервира. Ако тој избувне јас го смирувам. И ни функционира тоа сега. Ако ме види дека почнувам да се нервирам, доаѓа до мене и полека ми вика да се тргнам настрана малце. Одам во друга соба и брзо се смирувам. Воедно тој добива шанса да се поврзе со малиот. Пробај да се воздржиш од викање на детето зошто сака да е до тебе од несигурност, и ако му викаш станува понесигурно па проблемот станува поголем. Кога ќе те фати голема нервоза излези од соба и кажи му на сопругот дека е негова смена наредните 15 минути. Така ќе ти помине бесот и побрзо ама ќе си далеку од детето и нема да почувствува. И да плаче по тебе тогаш остави го. Некогаш на децата им треба да се исплачат, да се испразнат.
Зa дa мoжеш дa смириш рaздрaзнетo и нервoзнo дете првo требa сaмaтa ти дa си смиренa и aгресивнoст нa дете пoд 12 месеци вooпштo не требa дa се пoкaжувa. Јaс трпев и се вoздржувaв aмa и мене сегa живците ми се пoпуштени. Мoетo е 4ипoл гoдини и мoрa дa признaaм декa aкo претерa сo збеснувaње немa тoлерaнцијa
Slicna situacija e I kaj mene imame 10 meseci I postojano sum so lepotanov... da nemiren e lazi pravi belji vtoro zapce izlaga nervozen apla... navecer se budi po nekolku pati I ne velam ne nervozna sum uffff I prvo probuvam da go krenam da go zaspijam I da go vratam vo krevetce ako I togas place, vo race I na kauc so mene si spiieme dr. Care nema... uvek koa sum nervozna znam deka maloto ne e vinovno detence e niss ne razbira samo saka neznost I vnimanie...