Здраво @Orhideja 93 сакам да знаеш дека не си сама, дека чувствата после абортусот се оправдани, повеќето ги чувствуваат.Можеби поминуваш низ некоја форма на анксиозност. Мој добронамерен совет е разговор со психолог ако имаш можност, за да го разработиш тоа во себе и да не запаѓаш и да не си и понатака на Дијазепами. Во поглед на спиењето пробај со мелатонин и напиј се 1 час пред спиење. Мене тоа ми помагаше. Инаку Дијазепам помага повеќе за релаксирање на телото делотворен е за панични напади, мислам дека тој повеќе те бутка. Затоа не се плаши за второ тоа ке те прероди, и ке ти помогне да се избориш со работите со кои се соочуваш. Ти зборува паталец ,глава горе ке помине се ке биде во ред.
Можеби би ти помогнало да одиш во црква да се исповедаш, почни на литургии да одиш и да ја зголемиш вербата
Dobar den dusi, Imam golem problem. So maz mi sme skoro 8 godini i bidejki se borev so teski panicni napadi,antidepresivi i heleks ne ostanuvav bremena. Se konsultirav so razni doktori koi mi kazaa deka moze da ostanam bremena i da prodolzam so citram. Eve veke 11 nedeli sum bremena pijam citram 10 mg, i po potreba diazepam 2mg ama pocnaa pogolemite paniki, INSOMNIA, deka bebeto ke bide loso, deka nema da e zdravo itn. VE MOLAM dali nekoja od vas ima zemano terapija i rodila detence VE MOLAM ne se izdrzuva
Блиска пријателка пиеше елицеа 10мг. и по потреба дијазепам од 2мг. Црла бременост ја помина супер, бебето се родо живо и здраво, сега е голем дечко од 5 години. Посето психолог и напрај си убав муабет, олесни си на себеси, во стресна ситуација си а веќе бремена, пробај да се опуштиш, се ќе биде во ред.
Lele koe olesnuvanje da znam deka i drugi go pominale ova i zdravi decinja rodile ti blagodaram na poddrskata, od ponedelnik ke baram dobar psihilog da vidime dali i toa ke mi pomogni. Uste ednas ti blagodaram
Jas se imam napieno dijazapam od 5 mg dva pati do sega, i sega me fakaat panicni napadi zosto probuvame da napravime dete, sto ako sum momentalno bremena dali ke steti toa na plodot. Ve molam za iskistva
Zdravo dali e normalna anskioznosta vo prviot trimestar da mislis za nekoj raboti so nikogas ne si gi mislela ni na kraj pamet, da se panics da odis do nekoj cekori so znajs deka se kako paranoicni? Nekoja da mi pisi vo poraka?
anksiozna sum vecerva dobiv panicen napad malce vrtohlavica trnenje na rakata, custvo na knedla vo grlo kako da go goltam jazikot. Dali vo 5ta nedela e dozvoleno bedoksin bidekji samo toj me smiruva
Елицеа пиев 5мг кога дознав дека сум бремена му кажав на пдихијатарот 6 недела дум ми кажа да ја намалам на 2 ипол ужасни вртоглавици имам и страв .... се мислам со консултација да ја покачам има некоја што пиела елицеа од 5
Јас сум 9та и пијам Асентра од 100 мг. Мислам дека овие два лека се генерално дозволени...а 5 е мн мала доза, да не зборам за 2.5 тоа е ништо... Каде одиш на психијатар?
Имав спонтан пред 10месеци. Уште веднаш ми кажа матичната дека можам да пробувам повторно ама јас не сакав. Побарав испитувања и се испостави дека ќе треба клексани да примам веднаш штом дознаам дека сум бремена,значи не чекаме срцева акција, туку со позитивен тест одма идам примам клексани па после на преглед кога ке дојде редот. Имам и извештај за да почнам веднаш, да не чекам лекари. Направив и други испитувања пред некој месец, пијам и еутирокс за тироидната бидејки ми е на 4, за хашимото сиплементи, за инсулинска исто терапија, за сега покриена сум за се. Пробавме пред некој месец ама после односот се воздржував да не почнам да рикам од плачење и веќе не пробавме. Рековме пауза уште некој месец, ни следеа некои семејни обврски па стигна лето и рековме ајде после одмор. Не сакам да одам на одмор со клексани или да дознаам дека сум бремена на одмор. Пред некоја вечер мм вика за некое време ќе пробаме да правиме бебе и мене пак кнедла во грло, почнувам да кутам и не му зборам а не знам ни што мислам, едноставно ко да не сум присутна се губам. И ме фака пак паника, страв, анксиозност од помислата да правиме дете а не па и да сум бремена. Страв ми е во бременост дека нема да можам да се справам со мислите, а постојано замислувам дека сум бремена ама при односи ( со пазење, уште не го правиме), јас молам бога да не останам бремена, ама стварно во себе си викам не дај боже да се деси. Мислам дека ни после одмор нема да бидам спремна, дека пак исти ќе ми бидат мислите. Знам дека мн жени поминале низ истото, може и имале поголеми тешкотии со бременостите и повеќе абортуси ама морав да си кажам. Со другарки цело време зборам " за второ се спремаме, второ кога ќе имаме, втора бременост" а ми се приближи ли мм јас плачам во себе. И не сакам да одложувам повеќе, сакам да родам што поскоро ама зошто ми доага да плачам одма после односи не знам
Ако не си спремна зошто мора сега. Ќе му кажеш на сопругот како се чувствуваш. На мажите им е најлесно ама нашето тело минува низ сите перипетии, посебно ако се има спонтани, после спонтани хормони хаос, психички не дотепуваат, телото едвај ни се враќа во нормала па и желби ќе им исполнуваме. Ние што минуваме како жени, тие ни една осмина не можат да издржат. Седни разговарај, и дај си време. Ако е паметен и ако те почитува ќе разбере.