*Молчам кога нешто ме боли,а мислам дека е пролазна болка и ќе ми помине...тоа им смета *Што сакам повеќе да ги трошам парите на книги,а не на нешто ќе ми требало...значи штом книгата не ме разочарува,зошто да прекинам контакт со неа? *Понекогаш не ми се јаде баш многу и тие се напнуваат со тоа *Знам и понекогаш да си легнам доцна навечер,е тоа им смета де *толку ми текнува...засега...сега-засега
Им пречи тоа што имам навика да оставам чаша со вода на масата додека не ја испијам. Им пречи кога ќе го повишам гласот, иако сум многу смирена и тивко, па ретко постапувам така. А особено не им се допаѓа префекционизмот од типот се да биде на свое место, па и некои ситни работи кои се нивна сопственост, а можат да ги пронајдат благодарение на прашање упатено кон мене. Според мене, убаво е кога има некој во домот што може, сака и умее да се грижи за целокупната подреденост на нештата.
Најмногу од се ги нервира што седам или лежам скупчена, склопчена ко кифла што би рекле - сум требала да седам исправено, а мене мачка не ми е рамна со позите. Нонстоп ми се дерат за тоа... Друго што никогаш не носам боди и маици, цел живот ми е гола кичмата и што ретко носам чорапи, а нозете ми се камен. Ги нервира што не јадам редовно и што мора да ме молат за јадење (алоо не мора, кога ќе ми се пријаде ќе јадам). Исто така многу ги нервира тоа што за се мора да ме потсетуваат, немам навика по своја иницијатива да земам да измијам садови или да избришам прашина и слично... се мора да ми кажат .
Иако не поминувам многу време пред компјутер, им смета кога ќе ме видат седната пред него, а за телефонот признавам дека постојано ми е во раце Па им смета ако останам будна до касно и ако спијам до касно, ако оставам некој предмет каде што не му е местото, ако не седнам заедно со нив на маса да јадеме...
moite mrazat koga imam neshto da kazam komentiram bukvalno na se gi nervira toa što zboruvam premnogu. Ah i toa što donesuvam sama odluki ama toa e ne mi mozat nisto
- собата ми е редовно несредена, претежно зимско време, зошто денски не ми е пуштена печката па ми студи да ја средвам кога навечер треба пак се да тргам да легнувам, да растурам. - имаат сериозен проблем шо сум буквално шо на ум то на друм, уште не можам да сфатам зошто. - многу им смета шо почнав многу да шетам. Океј ги сфаќам за ова, до пред две години од дома не излегвав (три? лошо математиката). - во глобала се шо прам им смета.
Деκа постојано пρавам ρаботи без да пρашам или да известам неκој, се на своја глава. Е што да пρавам, мρазам неκој да ме κонтρолиρа ..
- Што острам моливи и острилките завршуваат вo тетратка не во корпа. - Седењето до доцна. - Тоа што никогаш не кревам на телефон и постојано ми е на Silent. - Не слушам туѓо мислење, се додека не направам грешка. - Што сум избувлива. - Што не ја врзувам долгата коса и понекогаш се случува да пронајдат влакно во храната
не го полнам шишето со вода во фрижидер и оставам воздух внатре и ко сплескано е ,или го ставам на крајот и ко ке отворат стално слушам шлаккккк