од кај мајками не ги помнам а од кај татко ми со маќеата и со дедоми не ме варделе многу ама со таа мајка на татко ми и мајка нејзина абе сме го терале муабетот,беќари заедно ме бркале секогаш спремни биле да направат се за нас.а па тек вујко и вујна на татко ми(дека деца немале) секоја желба ни ја исполнувале кога кје отидеме во продавница ние деца не знаеме што сакаме и се што кје земеме не ни рекол не може со полни најлони сме се вракјале секогаш.сега се починати Бог да ги прости.а исто на татко ми чичко онака да речам не љубел ради реда само некад нешо за облекување кје донесат од странство и тоа.... циции бе им удреле доларите во глава
Јас мометално имам само една баба (на мајка ми мајка). Кога бев дете ја сакав многу. Но мојата баба секогаш повеќе ги фаворизираше внуките од син и. Тие дури си имаа и наместена соба во нејзиниот стан (иако вујко ми живее одвоено од неа). Значи се беше за нив. Имам безброј примери врежани во глава од нашето детство каде што не двоела (пример: ако има сладолед прво ќе тргне за нив, па другите да поделиме што ќе остане, за нова година нас останатите обични паќетчиња, а за нив они си бираат што сакаат. Знам ова се детски работи, ама мене ми останале запамтени. Нив ги чуваше, им плаќаше одмори и екскурзии ). И во ред сепак ми е баба, па еве цел живот ја посетувам еднаш во две недели одприлика. Така било со години, они си се таму нон стоп, ние ќе поминиме ќе ја видиме. Е сега што се случува во моментов. Моите драги братучетки израснаа и немат стапнато кај неа со месеци, посебно поголемата (инаку живеат во истата населба), буквално ја избришаа, а ние пак одиме на две недели, еве и на три да речам. И сега што се случува, последниот пат кога бев ми вика Зошто толку ретко доаѓате, нели знаете дека сум сама. И ја гледам и да бидам искрена јас сум скроз рамнодушна, значи немам против, ама немам ни љубов, жал ми е само како за стар човек дека е сам. Но јас и мојата сестра ништо не сме смениле, туку тие што најмногу ги сакаше. И искрено ме тишти што сум така рамнодушна кон сопствената баба, и последниве неколку дена се преиспитувам, ама како после 30 години сега да менувам.
Моментално имам 1 баба и 1 дедо(од на мајка ми страната). Тие ми се најдрагите,најдуховитите личности.Посебно многу си ја сакам баба ми Таа е личност што нема кренато ни малку глас на мене,покрај моите глупости што ги правам.Најмила е Си ја сакам мојата единствена бабичка
Имам само 1 баба (мајка на татко ми), но исто како да ја немам. Таа им е баба единствено на децата од мојот чичко. Мислам така се однесува. Таква личност ретко се наоѓа, изрод од поим баба. Манипулатор, лицемер, себичен, скржав човек од корист итн. Да не набројувам. Јас некогаш мислам дека и кога ке умре една свеќа не и палам. Можеби погрешно ќе ме разберете и сфатите, но не знаете со каков човек во ист двор се среќавам секој ден. Јас колку што знам и колку што е нормално мајката подеднакво си ги сака сите деца. Ова кај неа не е така. Ќе ви кажам само еден пример од милони случени: Дали е НОРМАЛНО родена мајка да му ги краде дрвата за огрев кои се наоѓаат позади куќата од својот син, иако има и таа дрва исто колку и нас? Од сопственото дете краде и му напакостува, не е една година тоа, годиништа е така. Ако купиме ние нешто кај нас дома, и таа им дава пари да купат и тие од кај чичко ми исто, зш со него живее.... Љубомори ли мајка? Сега вие процените сами за каков човек станува збор... Значи и покрај сета нејзина лошотија и проблеми што ни ги има направено, јас до овој ден збор попреку и немам кажано. Ја почитувам максимално и секогаш со добар збор кон неа. За разлика од тие внуци кои им е баба во вистинска смисла на зборот, секој ден по нешто ,,убаво,, и кажуваат и ја понижуваат на секој начин. Малку да е човек би имала далеку подобар живот од оној што го има.Иде кај мене се плаче од нив, после кај нив кажува нешто 10 -то и така се во круг. Ја научивме сите што човек е, не ни е чудно веќе ништо од неа. Има Господ, тој нека суди. Дедо ми од татко ми татко беше далеку подобар и помирен човек, а родителите на мајка ми исто беа така мирни, тивки и повлечени луѓе. Нека им е лесна земјата.
Живи се сите баби и дедовци и многу си ги сакам. До душа здравјето во последно време не ги крепи многу ама се надевам дека Господ ќе им дари уште живот зошто сеуште не виделе дипломи,свадби,правнуци а од се срце сакам моите најубави моменти од животот да ги поминам покрај нив.Братучедите и ние сме рамноправни и секогаш имам почит спрема сите нив.Ја чувствувам нивната љубов .Понекогаш знаат да ме под изнервираат со некои глупави теореми и разговори но никогаш не му се имам налутено а тоа подбуцнувањата ги сметам како резултат на староста па брзо ми одминува нервозата.
Имам само 1 дедо. Немам више баби. Едната баба многу ја сакав, додуша многу ме сакаше и она се правеше за нас и за мене, ама тоа е. Ми недостига многу и на моменти знам да си потплачам. Сега само 1 дедо имам и он е сам, додуша што е тука тука е.
Имам 2 баби, до пρед 3 години имав дедо, но замина на оној свет, тешκо го поднесов тоа, но животот пρодолжува понатаму. Дρугиот дедо е татκо на татκо ми, не го сметам за дедо, κога ќе пρашаат имаш дедовци јас виκам немам имав само еден и тој почина. Значи тој е татκо на татκо ми, бил многу лош, пијаница, имал швалеρκи и баба ми се ρазвела од него κога татκо ми имал 6 месеци...него воопшто не му било гајле што зад себе остава бебе. Поминало многу вρеме, баба ми κаκо мал го лажела деκа тој починал и ρед дρуги лаги, по неκое вρеме му ја κажала вистината. Таκа татκо ми ниκогаш не дознал κој му е татκо, сум се ρодила и јас и бρат ми , неговите единствени внуци, поρаснавме големи, а тој дуρи не ни знаел деκа има внуци. Κаκов татκо и дедо е тоа. Пρед 3 години, веднаш по смρтта на дρугиот мој дедо, татκо ми ρеши да го побаρа и да види κој му е всушност татκо. Појде сам, го побаρа и го најде, се запознале, но го видел со шишето ρаκија, не бил баш тρезен. Видел κаκов идиот од татκо има, но сепаκ саκал и нас да не запознае со него. Дојде дома, не фати мене и бρат ми и не однесе насила, несаκав да појдам да го запознаам тој човеκ, стρанец а сепаκ ρоден дедо, но татκо ми инсистиρаше и моρав. Појдов, го запознав и воопшто не ми се допадна, цело вρеме молчев, а "дедо ми" плачеше велејκи κолκу многу не саκал а пρвпат во животот не гледа нас, своите внуци. Неможев да издρжам да го гледам κаκо лиκува, го молев татκо ми да си одиме, но и тој се цвρцна, си ρеκов готова сум, што ќе пρавам со двајца пијани луѓе. Татκо ми едвај не вρати дома. Ете таκа помина мојата пρва сρедба со дедо ми κој не го сметав за дедо. Дρуг пат κога саκаше татκо ми да ме однесе κај дедо ми бегав, воопшто несаκав да слушнам за тој себичен човеκ. Му бев лута и на татκо ми што го запозна иаκо знаеше деκа го напуштил κога бил шестмесечно бебе. Помина 1 месец и татκо ми се отκажа од него, го виде деκа тој е себичен човеκ и ниκогаш повеќе не се видоа. Оттогаш поминаа 3 години, можеби е жив, можеби и не е. Но мене тоа не ме засега. Јас имав само еден дедо и тој сега е на оној свет...
Имам две баби и двајца дедовци. Баба ми и дедо ми (од страна на татко ми) ги сакам премногу. И стварно неможам да искажам колку сум им благодарна за се' што направиле за мене! И двајцата ми се идоли! Дедо ми е вистински пример за тоа како треба да изгледа добар човек кој ги почитува и поседува сите вредности! Навистина им се восхитувам. Им праќам бакнежи и на двајцата Другата баба, од кај мајка ми, е исто така многу добра и убава жена, тивка и повлечена си го тера животот. Но дедо ми е тој, кој многу лошо се однесува кон неа. Но ете...што да се прави... Тука ќе застанам и нема да навлегувам во ситници. Како и да е, ги поздравувам сите
Многу ги почитувам и сакам. Сум пораснала во нивни раце,исто и брат ми,и мајка ми и татко ми стално не учеле да го почитвиме. Кога почина баба ми,мислев дека пола свет пропадна,цела година не можев да сфатам дека стварно ја нема. Дедо е душа од човек,кога е болен некогаш,знам да појдам во неговата соба и да преспијам тука,сакам да го нагледувам,му сипам вода. А исто и по страната од мајка ми,дедо ми е починат,ама помала сум била,а со баба ми имам супер однос,таа е мн комуникативна и забавна старичка,многу си ја сакам!
Дедо ми од на татко ми страната скржав,лош,лицемер он најмногу мене ме мрази а и го покажува тоа.Више ич не му обрнувам внимание.Баба ми чат пат е како дедо ми чат пат не.Али дедо ми од на мајка ми страната највише си го сакам.Иако дедо ми од на татко ми страната има 4 внуци,а дедо ми од на мајка ми страната има 8 внуци дедо ми од на мајка ми страната има време за сите сите и сите не гледа еднакво,спротивно од овој дедо е дедо ми од на татко ми страната .Баба од на мајка ми страната немам .
Баба ми и дедоми од страната на мајка ми се починати и многу ми е жал за нив најмала им бев од внуците но никогаш не не делеле секогаш со трчање сум одела кај нив со радост секогаш сум добилава што ќе посакам... дедо ми ко помала секогаш ме носење во "чаршија" (до пазар и слаткарница) починаа пред скоро една година... секогаш кога ќе им затребало нешто прва сум одела кај нив.... а баба ми и дедо ми од страната на татко ми само дедо ми го сакав ( и тој е починат) а баба ми за жал уште е жива ( несакала да се родам) никогаш не сум добила љубов од нејзина страна а и не ми требало и она знае дека ја мразам од дното на мојата душа секогаш повеќе ги сака другите внуци на нив се им дава а на мене и сестрами ништо а и не ми треба последниот пат кога ја видов и реков дека на нејзиниот погреб во бело ќе и дојдам и насмеана
Си ги сакам. Премногу. Се трудат премногу и за мене и за останатите да им биде погодено. Сакам засекогаш да останат покрај мене.
Тие ако не се, јас незнам што ќе правам.. За се ме подржуваат, во се ми помагаат. Ги сакав, ги сакам и ќе ги сакам!
Баба и дедо, од страната на мајка ми...за жал се починати. Прекрасни луѓе. Уште е голема болката, уште проклето недостигаат, уште се будам со надеж дека се е само сон. Иако, од смртта на дедо ми поминаа 3 години, а од на баба ми само 1 година. Си легнувам со помислата на нив, станувам со помислата на нив. Едноставно, во секој момент ми се присутни во мислите. Нашата загуба е голема, и се сомневам дека некогаш ќе ги преболиме. И додека го пишувам постов, ми се насолзени очите, тешко дишам, ме пече грлото. Уште сум огорчена на животот. Ги зеде прерано. Немаа прилика да се радуваат на нашите успеси и заедно да ја споделуваме среќата за нив... Почивајте во мир најсакани мои! Може животов прерано ве зеде, но во моево срце сеуште има место за вас. И секогаш ќе има! За родителите на татко ми, нема потреба од коментар. Не чувствувам никаква роднинска врска со луѓево.
Тешко на моите баби и дедовци, посебно на овие што ми се дома! Многу, премногу им досаѓам ама па што да правам кога ми се интресни, стари луѓе што размислуваат многу поразлично од сите други.. Незнам што би правела без баба ми, колку само се имам мајтапено со неа, за се и сешто ама си разбира женичката и не се лути Дефинитивно најдобра баба имам, секому посакувам една ваква. Дај боже да ми поживее уште долго.
Со родителите на мајка ми не сум била претерано поврзана бидејки живееле подалеку.Баба ми почина млада,дедо ми е уште жив .Мн мирен и насмеан човек.Се слушамњ телефонски повремено. Родителите на таткоми се посебна приказна.Од србија но дедо ми како офицер бил преместен од Ниш да дојде во Македонија.Од нив се изнаслушав еден куп авантуристички приказни.Дедо ми доживеа старост од 93 год.Прав господин беше до последниот ден.Со шешир и костим секаде. Баба ми мн интересна и убава жена е.Иако 50 год живее во Мак,сеуште зборува на српски.Има 7 внуци и 9 правнуци и она е нашата НАНА омилена.Мн убаво готви и скроз е откачена.
Ako pocnam da se zalam kraj ke nema za baba mi i dedo mi tatko samo ke kazam deka takvi luge kako nih losi zverovi nema drugi na svetot edinstveni se so tolkava omraza kon nas .
moite dedo i baba ne se poveke tuka,ni od strana na majkami ni od tatkomi. prvin si zamina od majkami,imav nekade 9godini,gi pamtam dosta dobro,tolku mirni posebno dedomi, babami ja pametam od kako bese sednata,ne mozese da se dvizi so godini tolku ja zaliv mama koga si zamina znam deka i bese tesko i dska i falat. od strana na tatkomi si zamina koga imav 14/15godini,dedomi od nanoze covek,znaese da se zeza so babami a ona se nervirase i vikase pametis kako mladi a a ona molci bre ke te slusnat decava,posle nekolku godini i baba stana nepodvizna pa so mali bolki i ona zamina,gi zalev mnogu i den denes gi sonuvam i mislam.