Јас во систина ја примав два пати, веднаш после трансфер, едно 4-5 саата лежам во дневна болница, си плаќам 8-9.000 денари и си одам . Немав позз резултат.
Аааа добро, јас мислев почнуваш со процедура а Др. ништо не ти кажал епа веројатно со долг тогаш. Нека ти е со среќа А од тоа што читав се практикува 5-7 дена пред тансфер. Многу скапо бре тоа 9000 за една инфузија?
@DTN ова за имуноглобулините што го кажа имаш примано, каке, кога, како, колку ... Не е толку скапа интралипидната...систина си наплаќаат лежење всушност од неколку саати во дневна болница. А на други места не знам како е.
Jas veke mi stoi na listata na dopolnitelni proceduri pred transferot vo Ceska. Nesto bese okolu 50€. Pozelno e pred transfer I posle uste 2 ne znam kako bese rasporedot ne mi teknuva sega . Koga go prasav doktorot vo Ceska sto misli da ispituvam Ili ne NK cells gi ispituvaat I vaginalni I preku krv vo istata klinika mi rece nema potreba. Rece ima razni studii I uste ne e 100% dokazano deka vlijaat na IVF rezultatot pa zatoa kako preventiva se dava intralipidna infuzija a i ne mora. Isto se pie kortiko posle transfer taka da sme pokrieni so se a rezultatot samo od gospod kako e pisano Da vo Ceska mi rekoa barem 7 dena pred transfer I e 50€
Имуноглобулини немам примано, само интралипиди. Примав Ремедика два дена пред трансфер, сега во Јули. Погоре ја спомнав дозата. Платив околу 2400 ден. Очекував многу повеќе но мислам не ми го наплатија лежењето според ставките на сметката. Дали е стандард така или направија некој исклучок во мојов случај, стварно не знам.
Јас пијам од Synergy 100mg по 2 на ден и се 850ден. 30 капсули. На нив пишува Ubiquinone. Баш незнаев дека има и друга форма.... Искрено незнам дали овие ми се добар избор
Резултатот се добива во % па по мене не дава прецизност ама пак дава некоја слика. Спомнаа дека треба да има многу бластоцисти околу 8 (претпоставувам поради ризик транспорт, биопсија) што е стварно многу, може сега нешто смениле. Ако се добри двата кариотипа и веќе си решена дај боже да имаш доста бластоцисти па размисли дел да не ги биопсираш. Исто договори се што би се правело со анеуплодии барај да не ги уништуваат туку да ги вратат по твоја желба.Имаш искуство барај си ја NGS методата и мозаицизам да испитуваат и сподели искуство. Со среќа
500 евра е од ембрион. Меѓутоа не го прават испитувањето во Њу борн туку ембрионите ги праќаат во Турција
И мене сега ми дадоа интралипидна инфузија после трансфер во Систина, мислам заради покачените антитела за тироидната (имам Хашимото). Примам и Декортин. Ама докторот не ми спомна претходно за ова, па се распаметив кога ми рекоа дека ќе треба да лежам плус 6 саати, башка трошокот. Лежев во еден апартман, дури и ручек добив (и тоа задоволство е 4200 за апартман). Цената на инфузијата не ја знам точно, под ставката за лекови за тој ден имам 5200 денари, а примив нешто и пред трансфер (дијазепам и уште нешто).
Ааа супер си поминала ти, поефтино и плус ручек . Не знам од кај ги вадат овие цени, јас 2019 февруари-април, тој период и различно ми на платија, еднаш 9 и нешто, а после 7 и нешто, ама без ручек, долу на ургентно во дневна болница. Кај Митко си? имаше кај тебе ефект? Едит: само за апартманот 4200? плус инфузијата 5200?
Zdravo zenski.Sakam da zamolam koj ima iskustvo za tiroidna i nemozenje da se pravi inf.iskustva mi trebat
Не знам точно што те интересира, јас 3 години ја средував тироидната, тоа е само еден од факторите за успешно инвитро. Ама секако можно е, со антитела над 1000 и почетно тсх 26, а за време на инвитро во нормални граници.
Да кај Митко сум. Дента бев во Систина околу 1, ама го чекав многу зашто имаше царски. Кога ми рекоа дека ќе треба да седам до 10 вечер, јас одма прашав како тоа ќе издржам гладна, па може ме сожалија Не знам дали сега е опција да се седи во дневна болница ради ковидов. Не ми ни понудија опција, ми рекоа ќе лежам на гинекологија - да знаеш како сум дремнала баш одморив тие неколку саати. Од после видов колку ме чини одморот Еве ја најдов сметката од тој ден. Има ставка Цени на соба и престој 4200 и Лекови 5570. Тој ден пред трансфер примив и други инекции, ама не знам дали и тие се вклучени во овие 5570. Во секој случај, тоа е максималната цена. Не знам, да не зависи и од количината на инфузија, да не си примила повеќе? За ефектот уште не знам, не сум стигнала до тест.
Мислам дека @LunaGrey пишуваше пред некое време, еве сега и јас, извинете што бегам од темата. Како се справувате со чувство на тага и немоќ кога дознавате за парови околу вас што чекаат или што скоро добиле дете? Секоја недела без исклучок дознавам за нови трудни и нови породени, дали другарки, пријателки, блиски познанички. Пред некој ден дознав за два пара дека чекаат бебе, блиски пријатели, едните ни се кумашини, веста ме утепа, буквално ме утепа. Се соочувам со такви огромни бранови на тага, плачам, па ќе се смирам, па пак почнувам да плачам, па пак ќе се смирам и така до недоглед. На работа ми се одвлекува вниманието, после штом дојдам дома пак исто. Се радувам за нив, мило ми е, поготово кога ќе дознаам за бремени преку ин витро како сега другарка ми со близнаци, ама ме уништува помислата што ако јас не успеам. Борби со неплодност, куп дијагнози, 36 години, и се се чини толку тешко и комплицирано, безнадежно. Се дистанцирав комплетно од социјални мрежи, избришав апликации на телефон, да гледам што помалку, контакти со трудни намалив на минимум ама пак сум мизерна и знам дека само полошо си правам. Се мислам дали да почнам да одам на психијатар, за да не полудам. Како се справувате, со што си помагате? Извините уште еднаш што избегав од темата, од сабајле се чувствувам многу лошо...
@ladystardust постов твој го отворив додека си плачев од претходно поради тоа што видов такви среќни вести утрово.. Не можам да ти кажам како се справувам бидејќи очигледно не се справувам. После неуспешниот трансфер почнав и неолексан да пијам, се надевав бар малку ќе ме среди.. И јас размислувам за психијатар, се осеќам ептен сум за никаде. Исто сум веќе 36 години, куп дијагнози кај мене и најтешката кај сопругот, психата партали од стравови. Се плашам дека ако воопшто некогаш видам позитивен тест, веќе ќе бидам полудена..
Не знам што да ти кажам. Исто ми е. Некои денови сум ок, некои сум ужас. Многу ми паѓа тешко. Кога ќе помислам и на нашите родители, дека стануваат нетрпеливи, почнуваат да потпрашуваат кога внуче... ептен ми е лошо. А им немаме ништо кажано. Не сакаме да ги секираме зошто се малку паничари и полошо ќе биде, секој ден ќе не прашуваат и уште толку ќе чувствувам притисок. Сите околу мене се бремени. Мило ми е за сите, може и некои од нив исто се помачиле, ама ете тешко ми е за нас. Не сакам да се сожалувам и пробувам да си мислам едноставно ова е мојот пат и мора да издржам, ама некогаш е посилно од мене и се расплакувам по неколку пати дневно. После неуспешниот трансфер не плачев, бев “силна” и после една недела од нигде се срушив, липтав до слошување, го исплашив и маж ми и себе. Затоа подобро плачи кога ти се плаче. Се чувствувам сама и заробена. И како животот да ми е ставен на пауза и не го живеам.
Толку многу те разбирам. Мислам дека периодов сите околу мене остануваат трудни. И јас имам 36 години, две неуспешни инвитра и еден милион испитувања.Сега на кумашините им се роди детенце. Ептен сум среќна за нив но уште се сеќавам на денот кога ни соопштија. Бевме во кафана баш периодот кога собирав документи за прво инвитро.И ни беше соопштено дека се случило од само еден обид пробување. Неможам да ти опишам како ги издржав тие неколку часа во кафана. Ама затоа после се утепав од плачење дома. Навистина многу се борам со себе, пробувам да бидам среќна за сите други и да учествувам во се за нивните деца.Едноставно неможеме да избегаме од реалноста, знам дека само може да се избориме како што знаеме и можеме самите.Од друга страна пак знам дека не сите можат да ја издржат оваа борба. Затоа што само најсилните можат да ги водат најголемите борби.Ќе успееме и ние и овој предизвик само уште повеќе ќе не направи посилни и ќе ни ја зацврсти љубовта и заедницата со партнерот. Само помисли на тоа дека најубавото доправа ни следува и дека се што е исклучително вредно и убаво не доаѓа така лесно.
Исто и јас бев.таква.Си викав кога ќе дојде мојот ред.И Господ е Голем.помогна 12г.брак...три ивф...мн болници..мн чекања...мн мисли,мн нервози..мн непреспани ноќи...мн солзи....на 39год.ми дојде редот.дај боже да е се во ред до крај со бебче.Само позитивно и ќе биде се во ред.ќе. бидеме сите со бебиња кога тогаш.Ве гушкам сите до една.
Сите сме исти во тој поглед...Кој помалку кој повеќе. Нема зборови што може да ја сменат нашата психичка состојба освен сами да се бориме со себе и да бараме др занимации, некако да најдеме друг ангажман и други убавини во меѓу време. Мене ми е страв да изговорам но понекогаш помислувам дека може јас сум таа што нема да успее и треба да се навикнам или да пробам да ми биде сеедно па кога биде...биде
Мила што да пишам а да сум подршка... ништо зошто мислам сите истото го доживуваме излегувам од борн и оп трудница...оно ко за инат... последново ифв толку бев убедена дека ќе биде пошо Немаше нешто непроверено и сл ...и кога Оп ниска бета...неможев ни да плачам но затоа по 2дена се срушив до толку што сакав психијатар да посетам али ковидов е**а се... неможев да отидам... Посленекое време оп старосватица ми вели трудна сум (ама природно) така го потенцираше тоа што дури лошо се осетив незнам како да ти објаснам ..а по некој месец се дозна дека ифв ((што мене не ми ни било важно како важно е дека ќе има бебе колку што ми беше мило ми беше и безвезе)) АМА ГОСПОД Е ГОЛЕМ ВЕРУВАМ ДЕКА ЌЕ ДОЈДЕ И НАШИОТ РЕД (И СИТЕ ДО ЕДНА ЌЕ СИ РОДИМЕ И ОСТВАРИМЕ КАКО МАЈКИ) ПОРАНО ИЛИ ПОДОЦНА ...ако сакаш можеш да посетиш и психијатар нема ништо лошо во тоа...