Во право си, без разлика кога ќе ми кажат да не ми го потенцираат моментот не разговараме на таа тема зашто ти уште не си успеала.
Здраво, дали некоја деновиве има однесено брисеви во Центар за јавно здравје на Клиника? Прашувам за дали имаат реагенси.
Сите сме различни и сите реагираме различно, и сето тоа е ОК. Патот што го минуваме е трнлив и многу болен и кој не бил во ваква ситуација не знае и нема право да зборува. Не сум дошла до ин витро сеуште, и не можам ниту сакам да се споредувам со некои од вас што се’ сте минале. Ама инсеминации, хистеро, киретажа и се’ пропратно. Три години по болнички врати, уште кај кој доктор не, сите можни анализи, рацете ми се како наркоман од вадење крв… Јас тргнувам со оваа мисла- кој како се чувствува така нека прави. Ако ми се плаче ќе плачам, ако ми се оди на детски роденден ќе одам, ако не нема, и нема што и кому да објаснувам. Понекогаш се чувствувам како во некој лавиринт од кој не гледам излез, тонам во мислите, тонам и не успевам да најдам решение. Прелистувам по 100 пати резултати, форуми, барам нешто да не сум испуштила или да не сум згрешила. И како што пиша @ladystardust губиме непотребно време, нарушуваме односи. Отсуствувај од работа, отсуствувај од некој настан, свадба и слично зашто треба да мируваш….преку глава ми е дојдено од се’. А во меѓувреме ќе прочитам некој пост или ќе слушнам како некоја останала бремена а не знаела, и си велам зошто не сум јас таков случај. Не ми е криво да не се разбереме погрешно, се радувам за тие околу мене, само се прашувам, зошто јас да треба да одам по потешкиот пат. А кога ќе слушнам- опушти се, се’ е до мозокот, опушти се и веднаш ќе останеш бремена. Или отидете на одмор и не мислете и веднаш ќе биде. Коментари од некои што останале бремени од втора… Убаво пиша погоре, се’ ќе се среди, ама последиците од стресот што го живееме допрва ќе излегуваат, за жал. Пред некој ден си реков аман, морам да поработам прво на себе да бидам здрава и силна за да можам да бидам мајка каква што треба на моето дете, ама ете само си реков… Секогаш велам, има некоја светлина после тунелот, ама изгледа нашиот тунел е малку поголем од другите
За жал да, и јас имам такво чувство, но за да ми биде полесно престанав да се надевам и да очекувам дека ќе ме разберат, секако не можат колку и да сакаат.
Точно, и верувај дека никој не разбира. Моите другарки немаат поима што е инсеминација. Ме прашаа првиот пат кога спомнав, што било тоа. Освен пап ништо друго немаат испитано. И нека остане така, на никој не посакувам вакви тортури.
Godina dena zbirav sili,pravev ispituvanja,poseta psiholog,se spremav i psihicki i fizicki....promeniv rabota samo za da ne se nerviram i se resiv...otidov na vtor obid takvo treskanje od zemja takvo neubavo custvo takov neuspev dobiv sto iskreno povele od biohemiskata bremenost me bolese... Denes dobiv...utre sum na razgovor so doktorot,zelba 0,custva 0 se javiv samo radi formalnost da prijavam ciklus posle terapija sto moram... Sega za sega sum 80% deka ja nema da odam na 3 inv...se pokajav sto smeniv doktor... pari,placenje,nervi...
Моите покрај мене научија се, ме прашуваат, се интересираат.... но и самите викаат никогаш не можеме да го доживееме нештото како тебе. Затоа престана да ме лути, повредува и растажува ова,тој што не поминал не може да знае дури и да сака, можеби не разбираат ама тоа не значи дека не се грижат и не ми мислат добро.
И кај мене е така, за се запознаени. Не го поминале процесот ама се тука за мене и се интересираат. Јас отворено си разговарам, јдури и ги советувам пример за начин на исхрана. Им сликам оброци и ги мотивирам. Навистина имам среќа со такви другарки.
Баш така е како што пиша, баш се... 3 траснфери правев, еден на свежи; два на замрзнати и ништо. Последниот најсупер и најопуштена па пак ништо. Пишав поодамна дека разговарав со психолог, за внатрешната борба која ми го пореметува животот и таа потреба да ја бараш грешката кај е... зошто јас се водам со идиопатски стерилитет... мене тој разговор мнг ми помогна и топло ви препорачувам. Ова беше пред последниот трансфер и некако јас бев релаксирана. Негативен беше исходот ама јас бев во ред. Одиме сега за втор ваучер, па со среќа и за другите и за нас
Не е до исполнетост на тој план. Не се осеќаш желна за грабање зошто други приоритети имаш, и тоа е сосема во ред. Јас после секој неуспешен трансфер уште повеќе форсирам на работа, ем имам заостанато работи заради боледување ем заради себе да го сменам фокусот. Другарките, ако ти замераат, тогаш не те разбираат и не е до тебе. Јас имав среќа да сме поголемо друштво и сега се издвоија тие што им е гајле за менр од тие без осет. И нема врска дали се со деца или без... на пример неколку дена по неуспешно ивф, запознаена со мојата ситуација, праќа на група слика од бебе, од некоја непозната жена за мене, тазе што се породила. Безобразно до бескрај! Ама тоа е. Ке бидат и нашите раце полни и сево ова ке остане во сеќавање.
Немаат луѓето осет, понекогаш си велам може со умисла им е тоа што го прават. Толку осет немаат, да се чуди човек. Таквите удари, доаѓаат од луѓе што сме ги сметале за блиски. Затоа ги пречкратав на списокот, и само дистанца им е лекот. Не ми требаат за да ми ја црпат целата позитивна енергија.
И јас се водам идиопатска неплодност, што ме уште повеќе нервира и фрустрира. И кревање раменици на доктори, се’ е во ред со вас. Се’ е во ред, ама во позадина ништо не е.
Devojki pomognete mi Sekoj 2 den odam na beta test i eho. Beta raste 2200, 2430 i denes 2633. Mi imaa vrsteno 2 embrioni. Ne mozat nisto da najdat. Najdoa samo 1 prazen sakus koj sto raste po malku. Vonmatericno me gledaat no ne mozat nisto da vidaat. Petok pak sum na kontrola. Mi rekoa deka treba da se odlucam ili so apcinja ili so operacija. Ne ziveam vo makedonija o do sega 6 razlicni dpktorki i assit.dr me imaat pregledano. Sote razicno mislenje. Da mi dadat infuzija metotrexat. Nekoi velat dodeka ne se najdi ne mozi da se operira, drugi velat nema vrska mozi da me iscistat. Nekoi da pocekam samo spontan da prokrvaram... neznam ke poludam. Sto da pravam neznam a veke sum 7+3 od posle transferot.
Затоа сум кажала, овој пат го минуваме јас и мојот сопруг, и никој друг, и тука ќе остане, нема споделување детали на никој. На моите избегнувам да кажувам се’ за да не се нервираат и да не ме мислат. На другарки онака сувопарно само основни работи. Ова ми е некако интимно и болно и сметам дека нема што да објаснувам и да правам приказна од тоа. Многу лошо време дојде, сите гледаат во туѓиот двор, а нивниот- буниште.
Nie sme po 34 godini...pod 30 bevme koga pravevme za prvoto since, togas uspeavme od prvo ivf..eve i sega vo iscekuvanje sme za vtoro denovive i togas i sega na nikoj ne sme kazale niz se sto sme pominale...duri ni na nasite roditeli..dvajcata odlucivme taka togas eve i sega pak.toa ostana samo del od nas dvajca
Здраво девојки. Долго време ве читам и ви симнувам капа за храброста и упорноста. Јас скоро 3 години се борам со секундарен стерилитет и зад себе имам 4 обиди за инвитро без ниту еден трансвер. Имам многу ниско Амх и пијам микронизирана Дхеа. Сега ќе пробам на природен протокол, но касно приметив дека дхеа-та ми е при крај. Обично порачувам од iherb.com ама додека да стигне ќе дојде време за пункција. Ако има некоја од вас микронизирана дхеа која не ви треба ве молам да ми пише, ќе си ја платам колку треба или ке ја вратам кога ќе пристигне мојата нарачка. Благодарам однапред за ова и за сите работи што ги научив од овој форум.