Секогаш ќе има нешто што другите имаат, а ние не, и обратно. Сепак пријателството е двонасочна врска. Ако сакаме пријателите да бидат тука за нас во добро и зло, истото треба да го возвратиме и ние. Еден ден кога конечно ќе ни се исполни нашата долго очекувана желба, ќе сакаме и ние да ги споделуваме радостите со нашите најблиски пријатели. Разбирам дека не е лесно, сум била во слични ситуации. Ја изгубив мојата мајка на 24 години со која бев преблиска. Сите другарки околу мене имаат мајка. Неможам да кажам дека на почетокот не ми паѓаше тешко кога ќе слушнев како некој друг зборува за својата, ама не си дозволив да се затворам со црните мисли. Првото излегување после првиот спонтан абортус, кумовите ни соопштија дека се бремени. Никогаш не го сфатив тоа дека ми се ситат или нешто, сакаа само да ја споделат среќата, сепак и они немаа лесен пат. Не ми беше сеедно во тој момент, но не дозволив да ме обземе љубомората. Среќна бев за нив, се радував за тоа мало суштество што се развива. Се интересирав како напредува и одвај чекав да дојде на овој свет. Сега последниов пат, отприлика во слично време и блиска другарка остана бремена. За жал мојата бременост заврши пак несреќно, но неможам а да не се интересирам за како напредува нејзината. Го чекам секој нејзин преглед и се радувам на секоја нова слика од ехо. Не е она ништо крива за мојата загуба. И они се тука да ме прашаат како сум и да ме ислушаат кога ми се збори. После неполна недела од последниот спонтан бев на прв роденден на нашето кумче. Иницијално се запрашав дали да одам, дали ќе можам да поднесам да бидам покрај толку детенца, а раната е толку свежа. Не сакав да си дозволам да се повлекувам, тоа дете толку го сакам како можам да не присуствувам на првиот роденден?! Нормално сите сме различни и сите различно реагираме. Ваше право и одлука е како ќе поставите со вашите пријатели. Незнам за вас, ама мене ми треба поддршка и сила од моите најблиски. Несакам да ги изгубам, да се дистанцирам и несакам да се затворам со својата болка. Болката ми ја цица силата, а сега силата ми е најпотребна.
И јас и го кажав истото. Најверојатно, си е само празниот сакус и тој си расте по малку и исто и hcg. И кај мене беше така.
Честитки и ти посакувам со лесно до крај да си ја износиш бременоста. И ти не си поминала малку, секако не се мери на кантар. Како викаат старите- секоја планина-своја тежина. Јас мислам можеби и двете сте малку збунети за тоа како да се однесувате околу бременоста. Мој совет е, штом сте блиски е да и кажеш дека би сакала да споделиш нешто со неа, и да ја прашаш дали сака да зборувате за тоа, или и е тешко да те слуша. Зборувам од аспект на тоа дека мои блиски (другарка ми и сестра ми) останаа трудни додека јас се обидував. И за двете се радував искрено и од срце. По богу, за сите тука се радувам, а не ги познавам, како не би се радувала за блиска? По таа логика сметам дека и таа се радува за тебе, иако сеуште и е тешко за себе. Комплицирана е таа позиција, но те советувам да и дадеш време да се прилагоди и да и кажеш дека ти фали да зборуваш со неа. Можеби сите не би се согласиле, ама јас би сакала да ги делам радостите на моите блиски. Дај Боже да се радувате и за двете
Eve jas ke ti kazam: jas ja prasuvam kako e ona pocnuva de ovaa i se desilo de taka bebeto mrdalo...I normalno na kraj muabetot: ajde belkim i kaj tebe ke ima naskoro pa da osetis kako e.... Epa sto ke si pravam mene stres i maka podobro nema ni da prasam....
Se soglasuvam so vas. Kolku i da mi e tesko jas koga ke slusnam za nekoja moja prijatelka/bliska ne e vazno dusa ne mi dava da ne se raduvam za nivnata sreka. Me frustrira samo toa koga ke mi recat - Ke bide, i naporedno ke pocnat so sovetite pravi taka i taka, odi tamu i tamu ... Inaku dodeka da ostanat bremeni site se sposobni, ili ne sakat/pravat deca vo momentot, demek niv nisto ne gi pogoduva, nikoj ne saka da zboruva na taa tema, a koga ke bide jas toa i toa pravev, e sto ne probas ivf itn. Bliska drugarka sega e bremena i cesto ni bese taa temata, a sega soveti ton mi pisuva. I mi iznakaza se kako i sto pravela, a jas i velam ne sakam na taa tema da zboruvam. Vie kao nisto ne znaete, a od koga ke ostanete bremeni togas si priznavate. Znaci na ista maka kupuva od mene samo info. a ne spodelyva nisto. I mi vika jas NE MOZAM IVF, Jas NE SAKAM IVF - mojot odg. bese a koj moze i saka da se maci taka. Nejziniot odg.e ne sme dovolno uporni so m.m i opsto nie zenite sto go odime toj pat, demek se se moze prirodno, ama polesno ni bilo taka na ligav nacin. Dusa mi izgore iako taa ne znae deka veke minav niz toj proces. I sekoe izleguvanje nadvor so tie sto imat deca e ima li nesto novo, ajde sto cekate iako do vcera i tie se kukale so mene. Toa me strasno iritira i toa e taj nacin na koj sto se oddalecuvame nie bez deca so nasite t.n prijatelki.
Вчера во 22h примив choriomon две инекции, денес имам болки во долниот дел. Дали имала некоја слично искуство од инекцијата и дали е нормално?
E tie tie besplstnite sovetnici i instruktori za soveti se najopasni....e samo uste mi fali nekoj da mi broji seks ili da mi deli soveti vo koji pozi treba...off bre ne sakam nikoj da ja oseti bolkata sto ja site nie imame ama ovie pametnite stvarno zasluzuvat....inace ima i takvi koi najmnogu zborat protiv inv za da ne se doznae deka i oni se preku inv so bebe vo raka
So ladna glava nit krivam nekoj za nesto nit nisto. I na drugite moze od shto kje sakaat da ne zastitat pravat pogolema greska. Samo vo edno sum sigurna i toa licno za sebe mozam da go tvrdam: shto pogolema mi stanuvase tagata za sebe tolku pomalku mozev na necija radost da se izraduvam.
И јас да си го кажам моето искуство со таканаречените советници. Мојата директорка на работа е толку без осет што при секое мое ивф ме распрашува во детали , па што е тоа, како изгледа, па зошто правиш, ти ја дупнаа пак матката и се смее и раскажува на сите. Ужас. Па на крај да ми дели совети како она затруднела. Инаку да не зборам за канењето по родендени и не доаѓањето од блиски на гости со дете. Ниту една другарка ме разбира низ што поминувам, ниту ќе ме праша како сум, а некои веќе успеале преку ивф. Ретки се тие што разбираат. Душа ме боли и сум била лута, но ете им простувам и продолжувам со мојата борба, која само ние знаеме што значи.
Ќе ги проверам сите, матичната на одмор отишла, се враќа Понеделник, за упат да ми даде и да ми напише извештај за во фондот треба. Денес се јавив кај замената, Вероника Кокоромановска, се јави мислам сестрата што работи таму или незнам, ме праша за што ти е, и кажав, ааа ми вели во Понеделник оди си кај докторката, демек не е итно, а толку време собирав документи. Инаку не ни знаев дека повторно ќе оди на одмор, минатиот месец така за брисеви си чекав, сега за ова. До утре би требало да добијам, сега гледам малце уште не е пробиено, таман Понеделник упат да ми даде, Вторник 6 ти ден од циклус ќе проверам хормони, така ми кажа Трајковски.
Ne ne sega za sega ne otvoram tema za bremenost bidejki znam kako i e. Normalno deka ke prodolzam da se druzam no poentata mi bese nekoi od dr temi me znaat ovie dena pa pominav niz teski momenti a bas sakav taa da bide pokraj mene pa da se iznaplacam pred nejze ama sekako i ja razbiram i ja pocituvam zatoa i nikogas ne zboram na ova tema.
Kolku vreme se ceka odgovor od Fondot na dostaveni dopolnitelni dokumenti? Od Fondot mi baraat dopolnitelni ispitvanja na hormoni I AMH, za 1pat vaucer invitro.
Како читам последни постови се повеќе ми личи дека нашата "љубомора" и нашите чувства и однесување кога некоја наша блиска е бремена се тотално погрешни, а однесувањето на другите од типот на фалење како таа останала бремена само што го погледнала маж и, како имала многу лесна бременост, делење совети за тоа како јас да останам бремена, зборење за веќе родените деца без грам осет како ми е мене, се правилни. И не, не се луѓето емпатични како што мислите. Една членка погоре спомна дека ја загубила мајка и и дека на почетокот и било тешко. Се сеќавам кога имав 10 години моја најдобра другарка го изгуби татко и, е тогаш татко ми ми рече пред неа да не збориме за татковци, да не трчам да го гушнам кога ќе го видам додека на улица си играме заедно. Со тоа ќе направам само неа да и е тешко и да осети љубомора. Епа ова е нешто слично...
Kako prvo sto e najvazno, clenkata ti dade druga perspektiva na eden odnos so dve luge sto se druzat i se sakaat a ne se vo ist stad na zivotot poradi X pricini. Na nea mu falese drugarkata, i ja opravduvase, ne go obvinuvase drugarka mu deka mu fali. Ona samo kaza deka ponekogas i za drugata strana ne e lesno kako da se odnesuva so povreden covek. I toa e vistina. Ne e nikoj vinoven. Drugarkite sto imaat deca, ne znaat kako e da patis za toa rabota, i ponekogas i nemaat pravilna forma na pristap vo odnos kon drustvoto sto nemaat deca. Ne deka imaat losi nameri, tuku prosto ednostavno ne znaat. I vo moment koga edna od niv se snaoga vo tezok period vo zivot, na drugata normalno e da mu fali odnosot i da saka da go ima blisku. Sekoj vo svoja forma ima potreba za blizok covek. Druga tocka sto bi sakala da go sporeduvam. Za mene da go izgubis roditelot i da imas problem so zacnuvanje na dete ne e ista rabota. Ne e ista bolka i ne moze da se sporeduvaat.
Па испаѓа дека ние треба да ги разбереме сите, а нас никој не може да не разбере Нема врска, не знам ни дали вреди да се дискутира. Сите ние сме различни, опкружени со различни луѓе. На крајот на денот битно е само да се пистигне тоа кон кое сите копнееме.