Држиме сите среќа, дај боже да испадне како што треба. Те разбирам за очекувања и разочарувањата од околината, ние скришно поминуваме низ процесот баш за да се заштитиме од истиве рекации. Немаме кажано на никој, ни на родителите, ни на работа, на пријатели, баш на никој. Од една страна е лошо зошто нема на кој да споделиш, да прашаш за совет, од друга страна подобро никој да не знае. Затоа сум овде со најглупите прашања, сите информации ги добивам овде.
Искрено увидов дека ако споделиш со некој кој не го поминал процесот е многу потешко, родителите се секако најдобар избор да споделиш иако не сфаќаат што и како те подржуваат во секој случај,јас дури дадов отказ од работното место првото инвитро затоа што не наидов на никаво разбирање од нивна страна... Пред пункција им најавив боледување дека ќе правам операција и као ок и на денот на пункцијата јас целата во болки морав да се правдам наново зошто сум на боледување мислам нечовечки скроз.... околината наша сеуште на овие работи гледа како на ѓаволски работи, како на шуга едноставно никаква емпатија....кога некои се дрзнуваа да ми кажат дека супер што немам сеуште деца дека си уживам во животот а нивните животи биле упропастени од нивните две-три деца што да очекувам,каква поддршка какво разбирање....тоа е борбата мора да продолжи.
Мила моја исклучи се од сите освен родители. Тие најдобро го мислат, со исккучок у на одредени личности кои се ретки. Одев за Ск, не се правдав на другите многу, освен на претпоставениот. Иако откако останав дома сигурно разбрале и другите. Фала му на бога успеав.. Има луѓе милиони прашања прашуваат.. Други немаат поим низ што минуваме. Додека не останав дома на денот на трансферот и родителите не знааа што правевме.. Само велевме контроли... Претходно операција имав. Ние еве уште собираме док за второ дете... Никому не сме кажеле... Се соочуваме со немање реагенси и слично.. Вербата во бога и во нас самите се најголеми пријатели. Затоа уживај, секому не се објаснувај, слушај музика, читај книги и гледи филмови... Уживај, како да си на одмор..
Оф те разбирам скрозз. Јас одлучив да не кажувам на работа затоа што колегиве се такви алапачи, оговарачи и само се фаќање сеир на нечија мака. Ќе добијам боледување, но од Сава до Морава сите ќе дознаат зошто, како, па нивни тумачења, тема на разговор ќе бидам на сите паузи. Многупати збореле на муабет ,,еј абе оваа неможе да има деца, да бе вака и вака беше" - незнам како да опишам ама не сакам да бидам тема на оговарање... Дури би дала и отказ, но ми требаат средства за сите процедури. Тешко се наоѓа работа по струка, солидни услови имам.
И те како си требаат средства, поради тоа што дадов отказ се превртевме буквално двајцата за да собереме средства, работев на сто различни места за дневници и физички тешка работа и психички тешка...ама па не морав да се објаснувам на никој зошто утре нема да дојдам или ќе дојдам подоцна или два дена дека нема да доаѓам и слично
E neznam za toa, prvpat slusam. Moeto iskustvo bese deka jas na 7mi den od transfer pravev labokvik i bese mnogu bleda crta, a od surecheck bese negativen testot, a ispitav i beta hcg na 7mi den od transfer i betata mi bese 50 i nesto taka da mila ima sansa da si trudna se dur ne vidis na beta. Za najtocno i da ne se maltretiras so testovi bocni se za 100 denari i kje znaes na sto si
Па ќе видиме денес ќе стигнат резултати од бета, минатиот понеделник ми беше трансферот после пладне....