губење на родител Тешко е, дури претешко.Татко ми почина од леукемија два месеца пред мојата свадба.Многу време ми требаше да се опоравам.Сеуште понекогаш незнам по кој свет одам.Ама тоа е животот.Јеби га.
губење на родител Јас сум од 12 години без мајка. Тешко ми беше што не беше покрај мене додека растев, кога се мажев, кога се породив. Знам дека многу ќе се радуваше на внуците доколку беше жива.
губење на родител Многу е тешко навистина кога губиш родител.Јас изгубив мајка таа не беше жива кога се омажив...секогаш ми недостасува,кога имам проблем-немам кому да кажам,кога сум срекна-немам со кого искрено да споделам.Иако некои велат дека кога си радосен е полесно,јас не би сум се сложила...зошто?Бидејки и да разговарам со мм тој радоста ке ја сподели со неговите,а јас немам кому да се јавам ...сепак сакаш,несакаш мораш да прифатиш...колку би сакала се да е поинаку,,но не е....
губење на родител Една од најодвратните работи кои може да му се случат на човек. Посебно во млада возраст. Татко ми почина, сега спремам свадба без него, брат ми матура правеше без него, ќе родам бебе без него... Нема ден да не ми фали, нема ден да не помислам колку ќе беше се поедноставно ако он беше тука. Не мислам само за мене, туку и за мајка ми и брат ми. Сега испазарив се за дома, чекај да видам они дали имаат, да не неможат од пазар да донесат, и што не. Не е лесно со еден родител, ама животот е таков, за некого мајка за некого макеа.
Душички , господ нека ви е напомош , ви посакувам да имате тооооооолку многу срекни моменти и одвреме навреме барем малку да заборавате на огромната болка . Ја имате сета моја подршка ... ве поздравувам.
сопред мене најтеската работа сто мозе да се слуЧи и на никого не му посакувам ,јас го изгубив татко ми кога имав само 16 години и многу теско го прифатив тоа бидејки бев многу приврзана со него
Премногу е тешко не се опишува со зборови загубата јас го изгубив мојот татко кога имав 22 години сестра ми имаше 17 години кога ни се случи таа трагедија останавме сами без нашиот непреболен татко сами јас мајка ми и сестра ми цел свет ни се сруши на глава многу ни беше тешко сите не оставија сами да се справиме со тагата и загубата предвреме пораснавме,но кога ќе помислам во тие моменти ни беше премногу тешко дека се сами проживеавме ама од др страна и им благодарам на тие не можан ни луѓе да ги наречам не заслужуваат дека уствари така се јачаме од шамарите што животот ни ги удира со помош на тоа научив кои се вистинските вредности на животот и кои ми се пријатели и ден денес после 4 год кога ова го пишувам ми навираат солзи тешко е но тоа е само животот и треба да се исправиме и гордо да чекориме напред затоа што ништо друго не ни останува само напред да одиме животот е борба.
Jas go izgubiv mojot tatko pred 3 godini, sega sum 23. Sestra mi veke bese mazena, jas ostanav doma sama so majka mi. Ja imavme celata podrska od najbliskite, no jas dolgo vreme ne mozev da go isplacam tatko mi zasto morav daa bidam silna za majka mi, jas ja tesev nea jas ja podigav i i davam pozitivna energija. Pocav da rabotam sama da si plakam za fax, sama da se snaogam vo zivotot. Premnogu e tesko koga ke sfatis deka ja nemas potrebnata podrska vo ovie godini koga se nosat golemi odluki vo zivotot. Premnogu e tesko da pocnes sam i da znaes deka nemas na kogo da se potpres.Ama seto toa te pravi posilna licnost. I nikoj nema da go zameni mestoto na tatko mi vo moeto srce, za ova sto sum denes blagodarna sum mu na nego. I edno nauciv vo zivotot i toa me vodi samo napred. ZNAM DEKA MOZAM.
Фала богу не сум загубила родител, но можам да претпоставам колку е тешко бидејки пред еден месец го загубив мојот дедо. И сега многу ми фалии ,сакам пак да сум со него
Навистина е многу тешкоо јас го изгубив татко ми на 11години сега сум 20 и многу тешко го прифатив тоа и ден денеска уште можам да ја почуствувам болката кога дознав дека не е повеке на овој свет. И ден денеска можам да ја видам истата слика како тој ден кога го снема како вчера да беше. =(((
Јас немам изгубено некој од родителите, но вчера помислив на покојната ми баба. Ми се стегнаа градите, и наеднаш почнав да плачам како што не сум плачела доооолго време
Примете го моето сочуство до сите вас.Не сакам да го почуствувам тоа,се ежам кога ќе помислам.Тие секогаш биле до вас и секогаш ќе бидат,бидете во тоа сигурно.Знајте дека имате ангели чувари Господ ги зема добрите покрај него,радувајте се за нив,тие се на добро место,и да се надоврзам,Господ зема Господ дава...така да штом зел некој значаен од вашиот живот најверојатно ќе дојде или дошол некој многу значаен,можеби не толку значаен како што е родителот но сепак е. П.С Бидете силни,смејте се и радувајте се за нив,како што тие тоа го прават за вас
Татко ми почина 2 месеци после мојата матура.. баш кога требаше да тргнам самостојно по својот пат во животот јас имав срушен свет, и ни трошка сила за градење на нов.. и денес после 10 години болката стои во гради и ме гуши на помислата на него, празнина во душата.. Од тогаш животот ми е станат трагедија, тешко на емотивци како мене што треба да се помират со ваква загуба..
уфф многу жална тема навистина солзи ми потекоа... многу ми е жал за вас но обидете се да издржите и да продолжите со животот понатаму :'(
Не сакам ни да помислам како би се чувствувала... Колку и да се карам постојано со моите низ овие мои пубертетски години знам дека никој и ништо не може да ги замени.Жалам за сите што ја имаат почувстувано таа болка,но ЖИВОТОТ ПРОДОЛЖУВА.Да сме здрави и живи ние,тоа е токму она што нашите родители би го посакале за нас,се разбира и успехот да станеме човек.
Да, најтешкото, најлошото, најтажното чувство на свет Јас ја загубив мајка ми пред не цела година Најдобрата пријателка во мојот живот ... без разлика на тоа што го имама дечко ми, татко ми, пријателки итн. најмногу ми недостига нејзиниот збор, поддршка и совет. И сите мислат дека сум НАЈсилна, леле Браво, како се соочи со проблемот, Машки, алал да ти е, ние на твое место не би биле такви, бла, бла ... А вистинска поддршка, од никој, на сите сум им само рамо за плачење И еве, за сите што загубиле некој близок, ја имате целосната моја поддршка. Животот е суров. Сите сме гости на овој свет. Еден ден (кога ќе дојде судниот наш ден, како што решил Господ) таму горе сите пак ќе си бидеме со своите!
Губење на родител е една од најболните работи шо можат да ви се десат во животот, верувајте.Имам слушано многу муабети од типот потешко е да ти почине мајка него татко.Со сигурност ви потврдувам дека не е така.Родител си е родител,и боли подеднакво.Пред 7год, татко ми на овој свет остави две мали безпомошни деца, во рацете само на нивната мајка и замина на другиот.Бев помала па не разбирав што точно се дешава.Но сега кога знам дека никогаш повеке нема да го видам срцето ми се кине.Како и да е.. со умрениот не се умира..Животот продолжува понатаму, како и да е ни ние не сме вечни, на крај сите одиме 2метра под земја..
Не сум изгубила родител и не можам ни да замислам како е. Јас се ежам и ми солзат очите од самата помисла тоа да се случи