зависит во врска со луѓето какви се, ако не антипатични нормално дека не, а ако се пријатни, друштвени, забегани (во позитивна смисла) тогаш да. А за местата ако ми значат иако скоро кај секој имам спомени макар и тажни
Не, потребно ми е доста време да се приврзам за луѓе и да им верувам. Но нивното одалечување или било каков прекин многу при срце си го фаќам. А за места, во поблаг степен
Да, понекогаш жалам што е така.Многу малку време ми е доволно за да се приврзам за некој и да почне многу да ми значи.Така е и за бившиот ,кој нон стоп си го зборам тука по форумот,како демек само он да постои на овој свет .
За луѓе не се приврзувам баш ама за средината која сум ја посетила многу, на пр да сум во друга Држава. леле кога ќе се вратам назад многу ќе ми фали и ке се потсетувам на посетените места, и ке фантазирам и планирам кога ќе се вратам пак
Ми треба доста долг период за да се приврзам со луѓе. Иако временскиот период не ми е гаранција дека ќе се приврзам. Ми се случило да се познавам и активно да се дружам со одредени личности подолго време па сепак да не ги осеќам блиски. Ми се случи и да ставам крај на другарство кое траеше повеќе од 10 години и воопшто не почувствував празнина. Пресудна кај мене е причината поради која ставам крај на нешто или пак хемијата што ја има меѓу мене и другата личност. Нормално е дека со секого и секој не можеме да бидеме приврзани и блиски. Понекогаш не зависи само од нас, туку и од другата страна. Што се однесува за места, можам да кажам дека целосно се приврзувам. Тоа е чудно нешто кај мене. Ми се случило да одам и да престојувам на одредени места одреден период (не зборам за одмори на сите ни е убаво на одмор) и буквално местото си почнувам да си го чувствувам како дома. Меѓутоа тука еден друг фактор е пресуден кај мене, а тоа се чувствата што ги буди тоа место кај мене. Ете таква сум, со места, можам премногу да се приврзам и нормално да си функционирам. И не само со места, можам со се да се приврзам, милениче, парфем, настан итн. Памтам на пример, настани уште од пред 3, 4 години каде прекрасно сум си поминала и емотивно сум поврзана за таа вечер и ја знам цела од почеток до крај. Имам слики во компјутер од така некои настани и навистина чувствувам носталгија за тие вечери. Или парфем, ако во тој период од животот додека сум го користела ми бил убав и исполнет со среќа, парфемот можам цел живот да го паметам и да ме потсетува на убави нешта. Дури и со предмети, зависно од тоа кој ми го подарил, или од каде си го имам купено, или што порака пренесува истиот тој предмет итн. Во главно чувството што го будат кај нас е тоа што не приврзува засекогаш.
Јас многу тешко се поврзувам со луѓе.Незнам зошто е тоа така,но ете едноставно е .Колку и да се дружам на пример со некоја другарка од мојот клас,значи јас можеби со неа сум блиска,но не ја чувствувам како таква.Понекогаш се чудам,зошто не сум како другите,да се опуштам,да се дружам,но јас не правам така.Значи кај мене довербата е нешто значајно,и многу тешко ја стекнувам кај други личности.А и ми треба време за тоа,секако .А пак за за некое одредено место многу брзо се приврзувам
Ау, како се приврзувам... Ако ми остават впечаток да, но ако се пластичари(озборувачи) си помислувам, кои се овие бе?
Ne mi e potrebno mnogu vreme da se privrzam za nekoe mesto ili nekoja licnost. No najgolema mana mi e sto mn mn tesko mozam da se odviknam. Ke mi bide potrebno mnogu vreme za da mozam da podzaboravam. Ova si go smetam kako losa osobina, bi sakala se sto e vo minatoto da ostane tamu i da ne se navrakjam.
премногу се приврзувам за луѓе а помалку за места.E сеа зависи за колкав временски период збориме. со луѓе што сум се видела 3-4 пати не сум се приврзала толку многу но ако збориме за дружење од неколку месеци е тогаш тешко мене Eдноставно после е многу тешко раце да кренеш и да престанеш да мислиш.