Ај те молам подобјасни ми поопширно што сакаше да кажеш со ова, посебно што значи болдираниот збор? Инаку само да и кажам на Горде, дека тоа што го почувствувала се нарекува моќта на потсвеста, кога себеси се убедуваш дека постои некоја сила која што ќе те извади од таква ситуација која е навидум безизлезна, со што ги црпеш и последните атоми од своето тело за да си помогнеш. Исто како што стравот од гревот може да те натера да полудиш и да паднеш болна, плашејки се од божјата казна. Ова не е реплика или несогласување со твоето мислење туку само мое видување.
Многу е тешко на некој што е верник и цврсто верува да му го смениш мислењето. Или на атеист да му докажеш дека постои Бог. Дали било кој од вас мисли дека може да биде преобратен од коментар на фемина? Целта на темава не е за тоа, не знам зошто толкави тензии се кренаа, туку е за искажување на лично мислење. И не може да се заврши дискусија со: ме мрзи да пишувам веќе, тоа не е поентата на форуми. Опуштете се малку, научете да почитувате туѓо мислење.
Ни верниците не верувам дека имаат одговор на прашањето од што настанал Бог иако се смета дека е нешто што не настанало.
Можеби сум нерасположена денес ама изгледа и малку глупава па не те разбрав што сакаш да кажеш со ова?
Верата не е за победниците, за почитувачите, за дисциплинираните (за оние коишто на себе гледаат вака), за совршените (последниве тешко и да постојат). Верата е за грешниците, за паднатите, за страдалниците и неутешените... Не дека не е за сите луѓе, она што сакав да кажам е дека и она што мислиме дека е правилно, дека постапуваме правилно, дека живееме правилно, не мора да е така и според Бога. Затоа што сме грешници и само тоа сознание ни` е дадено како 100% сигурна вистина. Секој се справува со тоа на свој начин, како што знае и умее најдобро. Оној којшто тврди дека не му е потребна верата за да се стреми кон подобро, не може да си ги оправдува сопствените лоши постапки со изговорот дека не е верник и да пробува да се пере од постапките на оние коишто веруваат. А секој (не) верува од сопствени причини и побуди. За секого верата да претставуваше исто нешто, немаше да постојат толку религиозни деноминации денеска. Значи да, грешни сме сите и треба да се сакаме меѓу себе онакви какви што сме. Избегнувајќи ситуации на осуда, презир, гнев... намерно го искористив глаголот „избегнува“. Тоа е добар старт и сигурна правилна насока. Останатото, како знаеме, а вистинското... ќе го дознаеме во свое време.
@crimson Веќе се чувствувам како јагне во волчја глудница составена од жени-волци(тие најлошите) Ми го исполнивте пладнево сега морам да излезам, поздрав.
Citam "polovicnost" Za kakva polovicnost zboruvame vo vakva tema? Kakva sovrsenost barate od vernicite site vie,bez razlika dali ste verenici ili ne,bez razlika kako se deklarirate. Sam Bog e sovrsen.Site nie mozeme da se stremime po toj pat.Duri ni toj sto e sovrsen ne gi osuduva nitu deli lugeto na celosni i ne celosni. Duri ni toj ne veli ili bidete sovrseni ili ne bidete. Pak ke kazam.Bog e ustvari ona covecnoto vo pravata smisla na zborot. Kolku i da se deklarirame deka sme najoispravni oti ne se "pravime"vernici ama sme covecni poveke od onie koi spored vas se prepravaat i glumat vernik,vie ne ste nisto pogolemi i pocovecni od niv. Ne e toa odlika za covecnost. So sekoj svoj gest sekojdnevno nie ja pokazuvame i gazime svojata covecnost. Ne e dovolno da mislime deka sme nemale losi nameri,deka nekoj ne zasluzil da bideme so nego poinakvi i red drugi sekojdnevni raboti za da nie se deklarirame deka se vodime kon nekoi za nas "covecki"normi. So edno isto delo vo edni oci sme covecni vo drugi ne. No samo Bog e onoj koj ima pravo da sudi.Samo toj go "steknal"toa pravo so svoeto sovrsenstvo.Vie kolku sakate mozete da si izmisluvate verzii so koi ke mislite deka toa ve pravi pocovecni i po sovrseni. Kolku poveke se ocenuvate kako sovrsenstvo,kolku poveke barate od drugite sovrsenstvo tolku poveke lutate. Ili lutam seedno..
@tessie Добар пример за перење на гревот е твојот последен пост. Тезата ти е па сите сме грешници а во исто време веруваме. Да, но од грев до грев постои разлика. Не е страшно човек на пример еднаш да подлегне под страста и да направи прељуба а потоа да се покае, грев е тоа константно да го прави и себе да се нарекува верник. Постојат многу религии но тоа не дава никому за право да лута од религија во религија зависно од своите потреби и желби, туку треба да се држи до правилата на религијата во која припаѓа. Најмногу се согласувам со тебе во првиот дел, дека религијата и вербата во бога е наменета за поразените, сиромашните, хендикепираните.... да најдат утеха за своите маќи. Ако се направи некое по сеопфатно истражување ќе се дојде токму до тоа сознание, дека најголеми верници се токму овие категории на луге.
@BoneMachine ti se dopaga ova razmisluvanje a ne go praktkuvas. Tuka celosno sw demantiras samiot sebesi.So toa dokazuvas deka dali na sala izigruvajki zrtveno jagne ili segadjija na temava,ne si tuka so taa namera. Mene ne mi smetas bez razlika sto i da pisuvas.Toa i sam go znaes,no cisto morav da ti ukazam nesto sto e veke apla i za koe si i sam svesen ama tebe bas toa "egoto" ne ti dozvoluva duri ni sam na sebe da si priznaes. Slobodno stavaj smajlinja niz tvoite postovi ama veke duri i sam si svesen deka se zapletka i toa ne vo necija tuku vo sopstvenata mreza. So seta pocit kon tvojata opredelba.
Не верувам. Не сум религиозен тип. Зошто? Затоа што според мене религиите се глупа работа. Да ГЛУПА реков пошто спречуваат луѓе да се дружат, сакаат и слично. Сето тоа поради тоа што имале различна религија односно нивната религија не го поддржувала тоа. Зошто? Зошто да мора да сум ограничен со такви непотребни работи? Не сакам да имам предрасуди за никоја религија и нејзините верници како што не сакам и тие истите да викаат дека јас сум распуштена сељачина која незнае каде му е местото во светот. Знам, либерална личност сум и сакам да сум слободен во тоа што правам. Јас немам ништо против верници, секој има право да си верува во тоа што сака нели, ама имам против прост народ на кој што религијата му е пречка во меѓучовечките односи.
нензнам што не ти е јасно со таксистот,ти кога ке се качиш во такси му веруваш на таксистот дека нема да те однесе во друг правец и да те убие ,а од каде знаеш дека тоа нема да се случи ?имаш доказ дека таксистот не го мисли тоа?сепак му веруваш на таксистот дека нема лоша намера а не ни го знаеш докази за него не бараш за бог бараш што дава љубов и што самиот е љубов.И за крај не мешајте вера и религија тоа се сопсема различни работи
Ок, но немав време да се убедувам во тој момент дека некоја виша сила, ќе ми помогне, едноставно го кажав, како во момент, кога од нешто ти е смачено, а не се цел за да ми помогне.Тоа е исто, како да креваш тешко пример и немаш сила веќе, па си речеш “ Господе Боже“ , а што буквално и немав ни сила да станам после тоа, кога станав се осеќав како огромна нива да сум орала и сум папсала.Толку многу ми тежеше телото, до толку што го влечев за да станам, па за да се движам после тоа , иако имав обврски дента, се сеќавам и мајка ми , ми рече, како делувам, како да не реагирам на никаква нервоза, стрес или било каква случка, да и делувам премногу смирено, ај тоа и ден денес, ми се чуди на дешавкава, а одвантре се осеќав истовремено смирено, но и нормално.Чудна сум и била.Во ред е, што мислиш така, но оглед на тоа што се случи, не ми делува да е моќ на потсвест, оти е премногу за да буквален труп, да оживее, како да ти кажам, треба огромна сила, што и да е моќ на потсвест, тешко дека е возможно тоа да го направи, еве ако велиме дека психата го сторила своето.Плус, дишењето ми беше минимално, буквално, колку да се рече дека дишам, премногу тивко, премногу бавно, значи немаше брзи отчукувања на срцето, а дел од мене осеќав преголем мир, не возможно е да го опишам.А и претходно, дента пред да се случи тоа, со сосем трето бев преокупирана, нормален ден, кога си бркав обврски, ни на крај памет, не ми текнало дека такво нешто ќе ми се случи.
@omg92 koja religija sprecuva druzenje so luge koi imaat poinakvi veruvanja? Moze gresam no vakvi neupateni razmisluvanja me teraat da mislam deka neveruvanjeto odnosno ateizmot se "koristi" se poveke i kako pomodarstvo.Da se bide razlicen od masata.
А каде виде перење во признанието дека и тие коишто веруваат и тие коишто не веруваат се грешници? Тоа дека не сме совршени и дека грешиме е универзално прифатена вистина, не само од религијата. Правилата се почитуваат, правилата се кршат, од сите нас, верници, неверници, сите. Тоа што ќе се каже за сите не го признава и поништува нашето. Правила поставени од државен орган, правила поставени од религијата којашто ја следиме, правила поставени од нашите родители. Тој којшто не прекршил ниту едно од овие нека го фрли првиот камен. Да не се прекршуваа, не ќе постоеја казни. Точно е, не се сите гревови исти, но мерењето на туѓите гревови е многу слично на изигрување на Господ. Колку само имаме грешено, а не сме свесни за тоа? Колку пати повеќекратно имаме грешено за нешто а не сме свесни? Колку и да звучи неверојатно, ова е вистинито. Многу повеќе наши гревови не ги ни знаеме. Не сме свесни дека постојат. Па тогаш кои сме ние да зборуваме и да го мериме гревот на овој или на оној? Ништо поарни од него и ништо поарни од никого. Самокритичност, позитивни чувства кон оние околу нас и искрено покајание. Кога овие се конзистентни или се трудиме да бидат, затоа што животот на грешниците е една голема борба, во којашто има и многу паѓања, тогаш воопшто не е важна бројката. За другото се согласуваме.
Ооо па не спречува. Самите луѓе се спречуваат поради разни предрасуди. Тоа е и проблемот. Пример, после нападон што се случи во Париз, поголем дел од не муслиманите ќе мислат дека цел муслимански свет е таков. Ко бомбаши самоубијци. И тоа продолжува да се разгранува после...глупо е
И атеисти имаат предрасуди, честопати дури и повеќе од верниците, околу дружење со луѓе од различни религии. Ова се две скроз различни работи.