Pred edno 10 godini ,mectaev za zivotot koj go ziveam sega,zboram za finansiski aspekt... Sega imam drugi celi za nesto mnogu poveke,paaa da se nadevam deka ke uspeam ,celam kon toa....
Мхм, сигурно, сум прошла покрај животот што го замислувам и посакувам Ни 20% од моите замисли не е ова. Сакам исполнет љубовен и социјален живот, повеќе успех на факултет, - 20 килограми, повеќе пари (си земав стипендија ама ми ја прекинаа сега зошто не исполнувам услови веќе и се чувствувам сиромашно, а и оброк нема). Сакам многу други работи, а ништо од тоа немам.
Не е она што го посакувам и замислувам . Но не се жалам . Сеуште имам многу работа пред себе , а се надевам и време ( сепак , тоа не е мое да знам уште колку ќе живеам ) но се надевам дека до мојата смрт ќе си го остварам сонот . Од љубовен аспект сум среќна и задоволна , социјалниот живот исто така ги исполнува моите стандарди ( one real friend for life , иако веќе не е само една , но таа една најмногу ме познава и си ја сакам како sister from another mister ) .. од личните цели не сум задоволна јас . Некако стагнирам одреден период . Ама ќе се поправам , ветувам . Само да ги решам овие другите сра*а и ќе се посветам само на своите цели . Само кога ќе немам други приоритети , ќе останам фокусирана на себе и своите цели . Затоа не ни почнувам се додека не ги решам другите .
Никогаш немав замисла како треба да ми изгледа животот. Не се жалам, за разлика од порано, ко бев дете. Ми се случија многу работи, и до ден денеска ко ќе ми текне, срце ме боли. На некој начин ми оставиле лузни и на моменти знам да бидам многу нервозна. Секако дека секогаш може подобро, но воопшто не ми е лошо во моментов.