Nikogas ne sum kolnela i nema da kolnam,samo mn me ner koga nekoj ke mi dojde na gosti i pokraj muabet ugovaranje i ke pocne so kletvi a kako da mu recam deka ne sakam vo moja kuka kletvi sekakvi gi ima no jas imam nes vo srce toa ke ostane zasekogas:KOJ STO MI MISLI SE DA MU SE VRATI!!!pa neka misltat so mi mislat
Eej lotus i jas mn pcujam pred da se omazam kaj nas nikoj ne pcuese i tatkomi sekogas ke me pogledbese naporecki a jas se vadev so toa deka samo jas sum hrabrata i toa pokraj dvajca mazi (a denes nema koj ne pcue)
Inaku jas sum davitel,rodena na praznik i vikaat fakale kletvi od takvi luge ama ne ne ni pomisluvam da kolnam
Па не колнам. Барем не сериозно. Во зафрканција или афект знам некоја „клетва“ да извадам, ама повеќе е за смеење отколку навистина да се случи. Пример: комшијата редовно нешто заварува, струже, брмчи и бррр, брр, бррр и што да кажам веќе кога ќе ми дојде преку глава, освен „Да ти го збрчи!“. И така ги изведувам „клетвите“ мои и после тоа само се смеам сама со себе или со тие околу мене, ама се знае дека не е со цел кажано, туку на смеење. Ама затоа, луѓе, многу сакам да пцујам. Лелееее, што е тоааа, страшна работа. Не пцујам никого конкретно, пцовките ми се општи, ненаменети на луѓе, ама многу пцујам како за женско. Ептен се распуштив во последно време. Ама така ми олеснува, чудо. Мааалку се контролирам преед моите, ама пред друштво и се' останато...
Koga ke se nanerviram pcujam kolnam i sto uste ne najcesto vikam crkni idiotu,da puknes ,umri....i taka
Е така оди тоа. Или кога ќе фати да ме зеза маусот - „да те кликне свети Илија“. Такви ми се клетвите, изведени од настанот што ме иритира, од ономатопејата.
Не колнам и несакам, оти се се враќа на своја глава.Колнењето за мене е простачко и сатанистичко и несакам дури да се дружам со луѓе кои колнат.За пцуење си пцујам и тоа сочно кога некој ке ме извади од такт.
Ми ја зема клетвата од уста таман сакав да ја пишам во темата што би му кажале Наспрема оваа која јас му ја велев на бившиот на ладење тој на мене ми велеше да даде Господ кондомиве што ги зема ако тргнеш да ги испробаш со друг големи да му бидат. Моите клетви се на заебантска база. На пример да даде Господ да ме бараш преку све за љубав. Најнова ми е да даде Господ да ме бараш преку пораки на ДМ САТи да ме поздравиш со песната црна жено проклета била.
Хаха да ти кажам право не знам и не сум слушнала досега некој од оние суровите клетви да го стигналезатоа мене ми е удрено се на шала, зафрканција. Иако признавам знам некогаш кога некој се сити на туѓа несреќа, болест само да речам Има Господ кој се смее и сити на глава да му дојде па да види како е.
Pametno kazano,istoto mislenje i jas go imam. Ako veke voopsto ne im mislat dobro na onie sto se vo takva situacija,togas nema potreba da gi osuduvaat,da gi ismejavat ili da gi ogovarat.
Не колнам, тоа ми е ептен глупо и старински. Некогаш, ама многу многу ретко кога ептен ќе се изнервирам ми излетува "Цркни" и веднаш во наредна секунда се каам што тоа сум го кажала.
Кога некој ќе ме изнервира знам и да колнам, и тоа баш ме бива ама ниедна клетва не ми фаќа. Најчесто употребувана ми е да цркнеш, или да пукнеш.