Да! Абре убав човек како да не биде фотогеничен... Џас кидинг. Не најозбилно,не излевам лошо на слики,и тоа ми е голема предност.
Како мала бев и тоа многу, сите забележуваа. Сега како да не сум баш Не е до мене Изгледа нешто до новата технологија ќе да е
Некогаш да, некогаш не... Баш најубај слики се оние кои се сликани неочекувано Мразам да се сликам за табло, алманах, баш тогаш некако чудна излегвам
Во глобала не сум многу фотогенична но обожавам да се сликам така да си наоѓам после голем избор убаво фотографии
Едноставно не е можно да излезам убаво на слики. Ептен ретко се случува да видам некоја слика (спонтана и намерна) и да речам: Е конечно една асална слика. Затоа и одбивам да се сликам, бегам од камери. Ама ко за инает, за толку нефотогенична личност имам премногу слики од мене.
Значи кога позирам за слики, глумам најубава во свет а кога ја гледам сликата, КО ВЕШТЕРКА СУМ... Ама ај само слики се нели
Поим за нефотогеничност сум во друштво ама тоа е кога се осеќам многу безвезе да се смеам на објективот или не дај боже да позирам...ме фаќа некој грч глупав. Најубавите слики од мене се кога сум малку потфатена или кога не знам дека ме сликаат...иначе бог да чува сум, дебилче.
Не сум фотогенична...како што рекоа погоре од 100 може неколку да ми се допаѓаат како сум излегла... страст ми е да фотографирам а и ме бива
Па, ако се земе во предвид тоа дека една шака ми е доволна да ги избројам сликите што ги имам на фејсбук, дефинитивно нефотогенично створче сум си само ете, јас нити шкрапам со апарат, нит сакам да ме шкрапнат. Ко индијанците... мислам душата ќе ми ја земат кога ќе ме сликнат. Во една вечер, ма во една секунда различни луѓе кога ме сликале, на сите слики сум изгледала тотално различно и чудно.. и се зафркавав дека зависно од тоа, како ме чувствуваат, таква и сум на фотографиите на луѓето Тие, што не многу ме симпатишат прават грди слики од мене, додека оние другите, ху-ху цц...(глупости де) Имам приметено дека подобро излегувам кога не сум во фокусот на фотографијата, кога апаратот не е зумиран на мене. Кога сум во некој си агол, а друг е центар пажња. Тогаш, изгледам баш, како што и се гледам во огледало. Иначе, мислам дека сум како мрља на повеќето фотографии. И устата не личи на мојата и носот Од друга страна пак, кога ќе земам во предвид дека сите луѓе, на сите слики што се сликале со мене си излегле, плукнати, онака како што и ги гледам.. се мислам, могуче ли јас да сум ептем самобендисано суштество и да се мислам за ептем убавица
Кога се гледам на огледалото и си правам фаци сум ДОБРА,ама сликите кога ќе ги виам се разочарувам па затоа не се ни сликам... освен кога сум приморена
Јасно ми е дека не може да се сликам јас, а на сликата да излезе Мерлин Монро, ама пак сум убедена дека реалната јас нема врска со онаа на сликите...Поубава сум во живо и точка. Никој не може да ме разубеди Се сликам само кога морам, бегам од камера кога снима по свадби или сл. и не сакам да се гледам на слики...Не сум фотогенична ама ич и кога ќе излезе некоја добра слика од мене-оnce in a blue moon, тогаш си ја урамувам обавезно
Ау, не. Ич Исто како и некои други членки пред мене што пишале-едноставно поубаво изгледам кога не ме сликаат. Едно време многу сакав да сликам мои драги луѓе, сега тотално го имам заборавено дигиталниот апарат-дури не знам ни дали ми работи Се случува мноооогу ретко да ми се свиѓа како сум излегла на некоја слика, знае некогаш другарка ми да ме „фати во елеменат“, ама тоа е.......една во 76935908765. И мора да биде обележан моментот, јас сум излегла убаво на слика, јухууу Затоа не сакам да се сликам последниве неколку години, и кога подобро ќе размислам, многу малку слики имам последниве 2-3 години, на прсти се бројат.....
не сум...од 10 слики дали на една ке испаднам убаво затоа не сакам да се сликам ни да ме слика некој поубава сум во живо уствари тоа зависе и од апаратот ако е квалитетен убава ке биде сликата ако не нема