Ништо посебно нема ново,само нерви сум.... Ново е што барем ми се исполна желбата да одам Острошки Манастир,синоќа се вратив
Патот е малку страшен и кривини има големи,одевме преку Албанија... Острог е немам зборови,рај на земјата...и јас со години планирав и сега му дојде денот.... Илјадници луѓе имаше...спиевме таму во двор,ептен мирно место и свето... Јас како анксиозна личност многу паничам за се,ама бев смирена и да се возам сега толку саати со автобус и да се качам пешки до Манастир(околу 40 мин пешачевме до горе боси).... Ти препорачувам да одиш кога ќе можиш
Малку одмор сега, многу заморен ден имав. Шо јадеше толку, мор? Шо не скри нешто за мене, та да ми пратиш? Ене, кај сум...
Салата јадев појќе, баш за да немам мака отпосле, едно парче пилешко, ама благото ми стежи некако. Ќе им се вратам одма, да ми спаковет и пуштам по галеб.
Ја па реков цоки прашуе дал има некој буден у пет сабајле, тоа десет и пол да било. И ја сум туе, арна сум, дремем безвеза, вие људи како сте?
Јас се досадвам дома. Се мислам дали серија да пуштам или да лежам само дури не излезам од дома. Слабо темава...