можеби не ми треба сеуште дечко .. за тоа не ми е грижа , но немам друштво.Немам никаков другар со кој можам да излезам до чаршија ваму таму на шопинг.Викендите ги поминувам пред пц , некогаш со добра книга во рака , дневник или нормално цртам нешто . Премногу ми е жал иди лето а јас дома ли ке киснам . Ниту во населбава нема никој колку мене сите се големи.
I jas imam samo 15 godini, i nemam decko dodeka site okolu mene imaat i stalno zboruvaat za toa kako si pominale, pa se skarale pa ova,ona, a jas samo molcam i gi slusam. Nemojte da me svatite pogresno deka ljubomoram, no navistina mi e maka zosto se naogam vo ovaa situacija, zosto? Nikogas ne sum ni baknala nekogo a sum imala ponudi od maski, no ete gi odbivav zasto smetav deka sum mala i ednostavno ne me privlekuvale.Ne znam ni kako da prodolzam ponatamu i sto da pravam.
Чаре, сите вие што се пронајдовте во истата ситуација (Анон, Цеца и Ангел)- договорете едно заедничко кафе. Може ќе ви тргне дружбата
Па еве што јас решив да преземам во поглед на мојата ситуација. Прво ги иденификував сите фактори кои придонесуваат до стаус кво: прво, во мојот случај беше тоа што бев тежок гејмер. Дури до таа точка што јас би рекол дека бев зависен. Прекинав да играм игри. Следно, сметам дека не изгледам доволно прилечно за да запознаам девојка или барем да имам доволна самодоверба кога запознавам девојки, па решив да го подобрам физичкиот изглед. Мојот проблем е што немам доволно мускули, висок сум, а релативно слаб. Се запишав во теретана. Понатака, работи што придонесуваат да се запознаат луѓе: оживување на стари контакти - се поврзав со стари другарки и другари од основно и одлично ни е дружењето иако ни е само повремено кафепиење; излегување со братучеди и братучедки - ако некои од овие не те запознае со девојка (или дечко, во зависност до преференците) ја не знам кој. Е тоа што мене ми треба е екипа (друштво за редвно излегување во град) и тоа тешко се стекнува и не знам дали воопшто е возможно на овие години да стекне. Тука, да раскажам и како дојдов до оваа ситуација. До средно си бев тотално нормален. После отидов во СК и не се враќав многу во мојот роден град. Тоа што ги запоставив другарите од маало и што се искарав со двајца од нив, резултираше да прекинам контакт со другарите од маало. Другарите од средно ми се распрснаа по белиот свет, а другарите од факс и тие кои во СК, кои во нивниот роден град... Совет што јас го добивам е: заборави на таа идеја на стекнување другари на 24 години. Наместо тоа едноставно фати си женска. Епа тука е цаката. Како ќе фатиш женска кога немаш другари со кои би излагал в град; другари кои што би ти помогнале да запознаеш девојка, мислам, така се шират општествените кругови, луѓе те запознаваат со луѓе. Има начини на кои можеш да запознаеш луѓе: запиши се на курс. По што и да е. Јазик, танц, боречка вештина.. ватевр. Имај некакво хоби што вклучува интеракција со луѓе: пример планинарење. Волонтирај. Спријатели се со колегите. Кога ќе земеш да размислуваш ќе смислиш. Дури и ако идејата е да направиш собиранка и да си се спријателиш со членките на фемина. Кога сме кај тие работи, ако си од Скопје, можеш да се зачлениш на Кајгана. Кајганџиите од време на време си прават мини собиранки. И баш се фини им имам отидено кога бев во СК.
и мене изгледа ке ме стигне ова,тие со кои најмногу се дружев и ми беа најблизу,едната си фати дечко и си излегува со него а другата ке работи во бар што значи ке ја нема за вечерни излегувања,имам уште 3-4 другарки ама овие живеат 15км и повеке од мене и неможат да доагаат толку често а јас без дечко а и немам некои помлади роднини со кои би излегувала а и брат исто како да немам,камоли да немав и изгледа летово така ке си го поминам на работа и дома
И јас го имам истиот проблем :/ До пред шест месеци се дружев со три другарки бевме многу блиски.Но во последно време ми беа многу љубоморни за отценките нашколо,дека ми се удвараа момчиња што нив се свиѓаа итн..И незнам како испадна престанавме да се дружиме.И сега друштвениот живот ми е на 0.Цел ден го поминувам дома со моите знаете како е цел ден пред тв,компјутер,читам книги...Сакам да почнам да се дружам,да најдам друштво но незнам како,се осеќам баш како 13 прасе..:/
Значи ова е нај мотивирачкиот текст коиго имам прочитано Јас со 17 год седам и чекам другарките да раскинат со дечковците, а ти другар си направил детален план кој кога размислиш би функционирал, браво
Нема, нема веќе не останаа другарки што се сингл па ќе си седиме по дома малце фб, фемина, читкање книги и ќе ни мине летото
Многу очајно звучи ова .Но навистина зарем треба да се очекува се да биде како кога сите се сингл .Нормално е дека со текот на времето и навиките и потребите на нашите блиски ке се менуваат.Тоа значи и оние сингл луѓе ке се прилагодуваат .Никој не умрел сингл но да не им се става пречки во врските поради "нашиот " сингл живот.Кога човек е добар,друшвен ,забавен ,мислам дека ке има пријатели за дружење од секаде (јас така функционирам) .Маалски ,школски,познанци ,колеги,колешки .......сите ги почитувам не велам дека се на ист статус но не ми пречи што во моментов сум сигл .Свесен сум кога им треба приватност на паровите и нема да се натегаме за одење во некој клуб ако несакаат или пак да изигравам сијалица .Но ми пречи што девојките знаат да претераат некогаш, се пикаат во машко друштво и се најголеми пазачи, како дечко-им да е најголем дон жуан во градов !
Значи и јас го имав истиот проблем... Но, од седење дома пред компјутер нема фајде, а кога ќе излезете ќе се изненадите од себеси и тоа колку работи сте пропуштиле. Убаво е да бидеш дома и да одмораш, но доколку тоа не ти прејде во навика.. Само главата горе, насмевка на лицето и искреност, доколку сте позитивни другите сами ќе ве побараат- секој сака да е во друштво на личност која ќе го насмее и расположи
сакам само да дадам мислење,може девојките маце да се посолидарни ,да не ги запоставуваат другарките кога се во врска оти прво е глупаво а богами и нечовечно,и јас се соочував еден период со такв проблем но на факултет запознав нови другарки и така .Jасно е дека има многу осамени без друштва но обидете се излегувајте макар до паркот макар со братучеди мешајте се меѓу луѓе така подобро ќе се чувствувате,никој не заслужува да биде осамен цело време како осуден.
Single сум и ми фали друштво. Дугарки имам 3 и трите со дечковци немаат време за ниш .. друштвениот живот ми е на НУЛА...пробувам да се вклопам со други девојчиња но сепак сите тие се во свои друштва и не им треба некој друг,некој нов во друштво а не сум таква да се буткам и натурам во друштва не сум неосетна,глупо ми е малку тоа јас се чуствувам така како 13 прасе...И јас повторно сама... Не знам за темава можеби има нешто слично но барав не пронајдов...ако има кажете..ако не помагајте...Некој совет..цело лето ми помина по дома .без друштво ..мхмм... POMAGAJTEEEEE